Железњак је напоменуо да је током ове године потписано 16 декларација и меморандума посвећених том питању, и то са 10 партија из поменуте четири земље, а Државна дума је 22. јуна у своме Обраћању поздравила иницијативу политичара "Балканске четворке" која би требало да постане темељ архитектуре регионалне безбедности.
Он је оценио да пролази време доминације неолибералних евроатлантских вредности и беспоговорне експанзије НАТО-а и ЕУ, и истакао да се само уз уважавање националних интереса и поштовање међународног права може развијати успешна сарадња оријентисана на формирање заједничког простора мира, безбедности и равноправне сарадње у Европи и целом евроатлантском региону. 
"Ако руководство ЕУ у доношењу одлука везаних за развој ове интеграционе творевине не постане свесно приоритета националних интереса земаља-чланица и земаља-кандидата, укључујући и балканске земље, онда и сама будућност ЕУ може бити озбиљно доведена у питање", упозорио је у ауторском тексту за "Руску реч" Железњак, који је и заменик секретара Генералног савета партије "Јединствена Русија". Он је нагласио да су криза експанзије НАТО-а и контроверзна политика ЕУ на Балкану фактички условиле појаву сопственог регионалног пројекта, који у Србији подржава владајућа Српска напредна странка, као и њен коалициони партнер Српска народна партија, уз солидарност ДСС-а и "Двери". "Политичари из Републике Српске у том пројекту виде перспективу за стабилно функционисање конфедерације БиХ и развој сарадње засноване на узајамном поштовању и уважавању права њених ентитета и државотворних нација", наводи Железњак. Железњак додаје да колегама из Македоније регионални пројекат доноси јачу стабилност и економске перспективе, напомињући да ова концепција није оптерећена грчко-македонским несугласицама везаним за назив земље. "Уз све речено треба додати да су представници Црне Горе најактивнији модератори овог пројекта, с обзиром да је Црна Гора у садашњој ситуацији више од других земаља 'Балканске четворке' угрожена експанзијом НАТО-а", истиче Железњак, подсећајући да су идеју о формирању геополитичког простора војно неутралних суверених држава на Балкану, који би обухватио Србију, Црну Гору, Македонију и БиХ, први пут почетком ове године изнели црногорски политичар Милан Кнежевић и његов српски колега Ненад Поповић. Говорећи о сарадњи Русије са европским државама које нису чланице војних алијанси, Железњак је рекао да је први пут у историји савремене Русије председник Владимир Путин дефинисао у Концепцији спољне политике члан 69, који предвиђа поштовање "избора европских држава које нису чланице војних алијанси" и које "дају стварни допринос безбедности и стабилности у Европи", као и спремност Русије "за конструктивну и свестрану сарадњу са њима". "Та одредба се у пуној мери односи на нашу сарадњу са одговорним патриотским снагама Србије, Црне Горе, Македоније и БиХ, и на пружање подршке теми војне неутралности 'Балканске четворке' на међународном нивоу, између осталог и у сарадњи са новом америчком администрацијом", истиче Железњак. Он је одбацио покушаје неких критичара да руску подршку војној неутралности на Балкану представе као покушај Москве да створи "Балкански протекторат", или чак "Балканску губернију", препоручивши им да обрате пажњу на историју Швајцарске и Аустрије. "Зар се те државе Европе могу третирати као руски протекторати само зато што се њихова војна неутралност формирала пре 200 година уз активно учешће Руске империје и пре 60 година уз активно учешће Совјетског Савеза", запитао је Железњак. Он је закључио да поуздани мир и безбедност на Балкану и у евроатлантском региону у целини може обезбедити само међународна заједница ослањајући се на принципе недељивости безбедности, као и на принципе равноправне сарадње и узајамног поверења. Извор: Срна
