- На пример, лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко има српско презиме и корене, као и бивши хрватски премијер Зоран Милановић, те изразити њихов националиста Анто Ђапић. Ђапићи су од православаца из околине Никшића, који су славили Светог Аћима и Ану, а и данас их тамо има – истиче Кљајевић и каже да „српска веза“ постоји и на хрватској естради.

- Марко Перковић Томпсон, извођач националистичких и усташких песама, води порекло од Домазетовића из Никшићког Грахова, а естрадна уметница Северина од Вучковића из околине Требиња. Српског рода су и Арсен Дедић, Дарко Рундек, Оливер Драгојевић и Петар Грашо (немањићког рода по женској линији), затим власник Динама Здравко Мамић, фудбалски капитен Хрватске Даријо Срна (род Малишевци), те преци тенисера Горана Иванишевића (велики племићки род Боројевића).

И Никола, отац научника Руђера Бошковића, био је Србин. Презивао се Покрајчић, славио је Светог Ђурђа, а касније прешао у католичанство да би могао да се несметано бави трговином у Дубровнику. Управо он је крајем 17. века од Турака откупио руку Светог Саве и вратио је Српској православној цркви…

-Дакле, подаци из моје књиге „Старе племићке породице у Херцеговини“ откривају да је то подручје кроз историју било највећа раскрсница српских сеоба, па не чуди што доста данашњих муслимана и католика води порекло од српских племићких родова – тврди саговорник.

Прелазећи на родословље Бошњака, Божидар спомиње покојног лидера СДА Сулејмана Тихића, чији су преци славили Светог Луку.

-  И преци Ејупа Ганића били су Срби. Босански муслимани и други који су се тамо доселили настали су од српских племићких породица високог, средњег и нижег степена. Заправо, они су под Турцима морали да промене веру и лична имена да би сачували привилегије и имовину, али су ипак задржали српска презимена и изјашњавали се као Срби три вере.

Иако су масовно прелазили на ислам, никада се нису слагали са правим Османлијама, о чему говори и податак да је истинских Турака врло мало у Босни – наводи Кљајевић и потврђује да је српског рода и Жељко Комшић, лидер новоформиране Демократске фронте.

- Он важи за Хрвата, али Комшићи су стара српска породица. Човићи су такође из Херцеговине од неколико српских родова, као и Ченгићи, који су део племићке породице Орловић. С друге стране, Изетбеговићи су, на основу мојих истраживања, периферно презиме које нема неки посебан значај, иако је Алија Изетбеговић био лидер Бошњака - каже Кљајевић.

Он, на основу преко 10 написаних књига и генеалошких података до којих је дошао користећи методе Јована Цвијића, закључује да су Срби, Хрвати и Бошњаци-муслимани заправо један, али раздвојен и завађен народ зарад интереса разних силника и страних завојевача.

– И Институт за антрополошка истраживања у Загребу недавно је потврдио да Хрвати воде порекло од Срба и ту се више нема шта доказивати. Сада је на људима да то прихвате, али тако да ове чињенице не буду узрок новим удаљавањима народа - каже Кљајевић и напомиње да апсолутно не стоји податак да смо на Балкан дошли негде из Карпата.

- Сваког дана пристижу нове чињенице, а посебно из историје коју су променили Немци уз подршку краља Милана Обреновића и других.

Ту мислим на некадашњи рад Милоша Милојевића и српских историчара новог времена који су, између осталог, доказали да у БиХ постоје српски гробови из другог и трећег века, да смо слични са Лужичким Србима, Чесима, Пољацима, Словацима и Моравцима, где су Ћирило и Методије намеравали да рашире српско писмо или србицу, па дошли у сукоб са немачким свештенством.

Уосталом, Рим нису срушили никакви немачки Алемани, већ српско племе Алани. Гроб њиховог родоначелника је на висоравни код Шибеника, а део припадника тог племена, са којим смо блиски, рецимо, по језику и народној ношњи, давно се одселио у данашњу Осетију – истиче Кљајевић.

Кљајевић у књизи „Потомци Немањића у српском роду“ открива да породица Богуновић води директно порекло од ове српске лозе.

- Богуновића је било доста у западној Босни. Иначе, од Немањића су и преци писаца Бранка Ћопића, Добрице Ерића и Матије Бећковића, фудбалера Звезде Душана Савића, певача Жељка Јоксимовића, Лепе Лукић и Емине Јаховић. Од тог племићког рода, који је израстао из племена Никшића, јесу и Рашковићи, Шешељи и Ђинђићи - каже Божидар и додаје да су српског порекла и преци словеначког политичара Станета Доланца, који су из околине Битоља.

– Што се тиче потомака династије Карађорђевић, они су од племићке лозе Војновића из Херцеговине или једине породице код Срба која је славила Светог Климента. Иначе, хрватски вођа Влатко Мачек писао је кнезу Павлу да су Јелачићи (фамилија бана Јелачића) у роду са Карађорђевићима – каже Кљајевић.

Извор: pressrs.ba