Правда

Месец дана пре него што је Турска оборила руски бомбардер који је оптужен за упад у турски ваздушни простор, руска војна обавештајна служба је упозорила председника Владимира Путина да је то био турски план.  Дипломате упознате са догађајима кажу да је Путин одбацио ово упозорење, вероватно зато што не верује да би Турска ризиковала дубље војно учешће Русије у сиријском рату. Обарање првог руског авиона од стране неке НАТО чланице још од Корејског рата је важно јер показује колико далеко је Турска спремна да иде да би  задржала своју позицију у рату који бесни на јужној страни њене границе са Сиријом дуге 550 миља.  То је  био веома важан догађај, јер се два месеца после њега на северу Сирије Турска суочава са ратним дешавањима који представљају много озбиљнију претњу њеним интересима него кратки руски упад у њен ваздушни простор, иако је Анкара у петак огласила нову повреду. Сиријски рат се налази у кључном тренутку. У протеклих годину дана, сиријски Курди и њихове високо ефикасне Јединице народне заштите (ЈНЗ)заузели више од половине сиријске границе са Турском.  Оне су у јуну прошле године заузеле главну линију снабдевања Исламске државе, преко граничног прелаза Тал Абијад северно од Раке. Уз подршку САД интензивним бомбардовањем, Курди су напредују у свим правцима, и одсецају север Сирије од Турске у обухвату територије између Тигра и Еуфрата. Курске снаге имају још само 60 миља да потпуно затворе линије снабдевања ИСИС и наоружане опозиције. Турска је изјавила да је за њу "црвена линија" прелазак Курда западно од реке Еуфрата, мада Анкара није реаговала када су арапски савезници курских ЈНЗ заузели брану на Тишрину на Еуфрату и запретили упоришту Исламске државе Манбиј. Сиријски Курди сада процењују да ли да зазузму стратешке територије северно од Алепа и да се повежу са курдском енклавом у Африну. Дешавања у наредних неколико месеци могу показати ко ће бити победници и губитници у региону у наредних неколико деценија. Снаге председника Башара ал-Асада напредују на више фронтова под руских ваздушним кишобраном. Чини се да је сада, Ердоганова петогодишња кампања свргавања Асада близу пропасти. Турска би то могла прихватити као свршен чин, признајући да ће не може да пошаље своју војску у северну Сирију због јаког противљења САД и Русије. Али, ако је алтернатива неуспех и понижење, онда она само то може учинити. Француски експерт за неконвенционални рат и политику на Блиском истоку Жерар Шалијан, говорећи у Ербилу прошле недеље, је рекао да "без Ердогана Турци не би војно интервенисали у северној Сирији, али, пошто је он на власти, мислим да ће то учинити". Ердоган је стекао репутацију да у кризи подиже улог као што је то учинио прошле године када није успео да освоји парламентарну већину у првом изборном кругу. Он је тада искористио обновљени сукоб са турским Курдима и поделу међу његовим противницима да победи у другом кругу у новембру. Директна војна интервенција у Сирији би била рискантна, али  Шалијан сматра да је Турска "у стању да је предузме а да је Русија неће обесхрабрити". Наравно, то неће бити лако. Москва има авионе у ваздуху и противавионске ракете на терену, али Путин вероватно има јасну представу о ограничењима војног ангажовања Русије у Сирији. Омар Шеикмус, стари сиријски курдски лидер који живе у Европи, каже да сиријски Курди "треба да схвате да Русија и сиријска влада неће због њих ући у рат са Турском". Он упозорава да главна курдска политичка странка у Турској не треба да прецењује своју снагу, јер је реакција председника Ердогана непредвидива. Други курдски лидери верују да је мало вероватно да ће доћи до турске интервенције и да је до ње требало да дође пре него што је руски авион оборен. Обарање је довело до јачање руских ваздушних снага у Сирији и заузимања много горег става Москве према Турској,  која даје пуну подршку сиријској војсци да напредује у северној Латакији и око Алепа. У овом тренутку, сиријски Курди и даље размишљају шта треба да раде. Они у овом тренутку имају исте непријатеље као сиријска војска, али знају да ће њихова јака позиција трајати онолико дуго колико траје рат. Ако не буде турске интервенције у великом обиму Асад и његови савезници побеђују, јер је интервенција Русије, Ирана и либанског Хезболаха окренула равнотежу у његову корист. Тројка регионалних сунитских држава - Саудијске Арабије, Катара и Турске - није за сада успела да свргне Асада кроз подршку сиријској наоружаној опозицији, а њихова намера за то је сада све слабија, услед пада цена нафте и рата у Јемену. У сиријском и ирачком политичком котлу, скоро сви играчи се на крају преиграју, пропуштајући  прилику за крајњи успех. Ово се односи и на велике силе попут САД 2003, монструозне власти као ИД у 2014. години, као и на сиријске Курде у 2016. Један од разлога што је у борби за овај део Блиског истока Иран изашао у први план је тај што су се Иранци кретали опрезно и корак по корак. Турска је последња регионална сила која би отвореном интервенцијом могла преокренути развој догађаја у Сирији, која не може да се искључи ако турско-сиријска граница буд постепено блокирана. Али овај сукоб је постао толико интернационализован да су само САД и Русија у стању да га доведу до краја.