Прецртан гласачки листић или глас за Чак Нориса, Владу Дивца или Новака Ђоковића формално се не рачуна, али математички погодује странкама са највише освојених гласова на изборима. На прошлим изборима СНС је освојила 48,34% гласова, али када им је придодат део колача од неважећих гласова и странака које нису прешле цензус имали су 63,2% мандата.
У сусрет изборима, који би требало да буду одржани крајем априла или почетком маја представљамо вам четири сценарија расподеле гласова у парламенту.
Гласаш за свог фаворита који уђе у парламент
Посланике у Скупштини Србије добиће изборне листе које освоје најмање пет одсто гласова на изборима. За националне мањине тај цензус не важи, већ се одређује природни праг који зависи од броја грађана који су изашли на изборе. Претходних година природни праг за мањине био је око 15.000 гласова. - Колико ће која странка добити мандата у парламенту, одређује се Донтовом формулом, која се дуго примењује у Србији. Релативно често се користи у Европи и није критикована од стране политичких странака. По тој формули, број освојених гласова пропорционално је сличан броју освојених мандата у Скупштини. Дакле, ако нека листа освоји 20 одсто гласова на изборима, око 20 одсто мандата добије и у парламенту, уз нека мања одступања - каже Бојан Клачар из Цесида.
Гласаш за свог фаворита, али он не пређе цензус
Глас за странку која не пређе изборни цензус, законски је бачен глас и не иде ником. Ипак, математика каже другачије. На прошлим изборима чак 12 од укупно 19 изборних листа није освојила неопходних пет одсто гласова. Те листе освојиле су збирно близу 20 одсто, што значи да је скоро једна петина грађана остала без својих представника у Скупштини. Њихови гласови, међутим, практично су расподељени партијама које су прешле изборни праг. - По Донтовом систему, тај остатак распоређује се странкама које су ушле у парламент, пропорционално њиховој снази. На пример, ако имамо 20 одсто гласова које су освојиле листе које нису прешле цензус, странка која је освојила 50 одсто мандата добиће још 10 одсто, а партија која је освојила 10 одсто мандата, добиће још пет одсто - објашњава Клачар.
Коме иде бели или неважећи листић?
Гласачки листић који је прецртан или је на њему дописано име неке личности која не учествује на изборима има исти третман као листа која није прешла изборни цензус. Дакле, ти гласови се математички деле партијама које су ушле у Скупштину. На прошлим изборима било је нешто више од три одсто неважећих гласова. Тако је, рачунајући листе које нису прешле цензус, чак 23 одсто гласова расподељено највећим партијама. На пример, листа СНС освојила је 48,34 одсто гласова на изборима 2014, а добила је 63,2 одсто мандата у парламенту.
Какав је утицај оних који не изађу на изборе?
Грађани Србије који одлуче да не изађу на гласање или им то није омогућено јер нису уписани у гласачки списак немају никакав утицај на расподелу гласова у Скупштини. - Неким странкама погодује већа излазност, неким мања и у том смислу неизлазак на гласање утиче на изборни резултат. Кампање, између осталог, и служе да се мобилишу бирачи. Увек је пожељно да излазност буде већа, јер је тиме легитимитет избора већи - закључује Клачар.
Прочитајте још:ЗЛОЧИНАЦ: Тачи се хвали посетом САД, а амерички медији га називају трговцем органимаМајкл Давенпорт: Надам се да Русија неће подривати европски пут СрбијеШЕШЕЉ УТВРДИО РАЗЛИКУ: Вучић се нећка да ме испоручи Хагу и уведе санкције Русији, Тадић и Пајтић не би оклевали
Извор: Блиц
