Правда

- СНС је склопио коалициони споразум са СДП-ом Расима Љајића само на парламентарном нивоу, тако да је питање локалних избора још потпуно отворено. И народ и политичке странке полако сазревају, па се може рачунати на неку релаксацију односа и покушај сарадње. Наравно принципијелно, и у вези са стварима које су од интереса за бошњачки народ, али и за све грађане који живе у Санџаку. То је моје мишљење и ја ћу такву препоруку дати странци Бошњачке демократске заједнице, за коју се у медијима каже да је блиска муфтији Зукорлићу. - Да ли бисте онда, као близак, али и утицајан човек, саветовали БДЗ-у да уђе у Вучићеву владу? - На власти треба да буду они који добију стварну подршку народа, а не она странка која се уочи избора утапа у странку за коју се зна да ће добити већину. То је мој принцип. Онај ко буде имао солидну подршку грађана треба да партиципира у власти. Најбитније је оно што је владајућа странка са премијером Вучићем на челу испоставила као кључни задатак, а то је обрачун са криминалом и корупцијом. Битно је да се то настави и да то важи и за Нови Пазар, не само за Београд. За бошњачке странке циљ је да буду у власти, али наравно под једним врло принципијелним условом, који нажалост до сада није био видљив, а то је да у тој власти, односно у министарским фотељама, буду представници свог народа, а не представници свог интереса као до сада. - Мислите на Љајића и Угљанина? - Па само су до сада они упражњавали републичку и локалну власт. Суштина је да оно што представљате народу пре избора не заборавите ни после избора, да настојите да испуните обећања на основу којих сте добили гласове. - Да ли сте задовољни односом актуелне власти према Исламској заједници и Бошњацима уопште? - Увек сам тражио саговорника међу српским властима, а до сада сам имао само Зорана Ђинђића, који је нажалост трагично настрадао. Са Коштуницом и Тадићем се нисам слагао. Ђинђићево време је било златни период јер се наш глас, глас Бошњака, чуо у Београду, аргумент је имао тежину. Сада пак у значајној мери имамо премијера Вучића као неког ко жели да чује наш глас.То смо препознали из његових позива на бошњачко-српски дијалог, који је од наше стране здушно подржан. Желели бисмо да Србија смогне снаге да нам се омогући да осетимо амбијент Србије као своје земље, своје државе. - Чиме вас, конкретно, Србија спутава да се осећате као у својој земљи? - Кључно је питање Исламске заједнице! Када се цепа Исламска заједница, нема заштите државног апарата, када се цепа Српска православна црква, онда државни апарат, укључујући и полицију, не дозвољава владики Артемију да формира нову цркву. Дакле, то шаље поруку двојног стандарда. Моју заједницу може да трга ко хоће, а вашу не може нико да дира. Таквих примера је безброј. Ја само тражим да будемо исти, ако смо гладни, сви смо гладни, ако смо сити, сви смо сити. - Колико има истине у тврдњама да је Нови Пазар препун џихадиста који одлазе да ратују за Исламску државу? - С обзиром на стање у Санџаку, економско, политичко, социјално, инфраструктурно... у Пазару има најмање екстремиста. Кад се узму бројке таквих деловања, онда је то веома мали број. Екстремизам је као болест, постоји у сваком народу, само је питање бројке и да ли је амбијент тај који подстиче екстремизам или га умањује. Оно што стално понављам је да је цепање Исламске заједнице направило пукотину у коју су инсталиране разне нелегалне организације и зато је враћање јединства Исламске заједнице државни интерес Србије. Јер ако ја као муфтија имам пуну контролу над верско-образовним процесом Исламске заједнице пред државом, ја сам одговоран за све што се дешава у тој заједници. Али ако немам контролу, то значи да ми је неко инсталирао паралелну заједницу и разне друге групације. Не може се од мене онда тражити да контролишем ту заједницу... Не тражим да држава резовима решава неке израслине које су настале у Исламској заједници. Ми смо спремни да све решавамо дијалогом, само нам треба спремност државе да поштује Устав и законе. - Приликом посете Србији, турски премијер Ахмет Давутоглу састао се са муфтијом Јусуфспахићем. Вас је заобишао. Зашто? - Нисам задовољан односом турског представништва за верска питања према исламским заједницама на Балкану. То је погрешна политика, уз све уважавање турског народа, државе Турске, председника Ердогана, кога сматрам великим вођом међу муслиманима. Турска власт међу муслиманима на Балкану не би смела да има своје фаворите, она би, као неки старији брат, требало да се понаша једнако према свим муслиманима овде. Саветујем премијеру Давутоглуу да води рачуна о последицама својих поступака, а посебно о емоцијама нас муслимана, који смо веома рањиви, јер смо стално плаћали цехове турске кривње, иако нисмо Турци. Турска дугује нама, а не ми њој. - Како ви гледате на идеју аутономије Санџака? - У интересу је и Србије и Црне Горе и њихових грађана да Санџак буде дефинисан као нека врста прекограничне европске регије са извесним степеном аутономије, као што је Европа пуна таквих примера. И такве регије су заправо гарант стабилности, а не деструкције. Није ми јасно зашто Србија у томе не види виши степен интереса за себе у погледу везе са Црном Гором, та веза би била релаксирана, не би било црвене линије. Такође, граница између Црне Горе и Србије је за мене неприродна граница, а неприродне границе увек проузрокују проблеме и пошто то не можемо решавати негацијом те границе, најбоље је премошћавање те границе уз помоћ регије Санџака. - Да ли бисте, попут муфтије Јусуфспахића, прихватили место амбасадора? - Боже сачувај... Не постоји пример у свету да је један муфтија, један владика, један бискуп... са те позиције отишао за амбасадора, осим Јусуфспахића. Не разумем одлуку Србије да њега именује за амбасадора, осим ако се није узело у обзир да он има традицију у служењу држави, и по тој логици јесте добро, Србија је изабрала правог амбасадора. Он ће служити перфектно јер има и породичну традицију служења држави. Ја немам традицију служења држави, за мене се држава мора много трудити зато што сам по природи слободњак и побуњеник. Могу бити партнер држави, али слуга тешко. - Ако изузмемо обавезе везане за Исламску заједницу и политику, реците нам како изгледа један ваш дан? - Ја заправо водим врло динамичан живот, устајем пре свитања, а имам и велику породицу. Такође, веома активно се бавим спортом, тренутно тенисом и малим фудбалом, имам исту екипу већ 22 године. Иначе, у средњој школи сам био веома успешан бацач копља, бацач диска, а дуго сам се бавио и борилачким вештинама. - Кад смо код спорта, за кога навијате кад играју Србија и Босна? - Једном су ме испровоцирали на некој телевизији кад су кошарку играли Србија и Турска и питали ме за кога сам навијао, а то питање је било тенденциозно и цинично постављено. Ја сам намерно рекао за Турску, а да уопште нисам гледао утакмицу нити знао да је била. И онда је почео хаос. - Да ли сте икада навијали за Србију? - Немам ја проблем да навијам за Србију. Апсолутно. Знате како, ја се и у спорту понашам према Србији онако како се власт Србије понаша према мени. Ако имам проблем са државним апаратом, ја сам љут и не могу да навијам за Србију, а ако се понашају фино, ја добијем позитивну емоцију и навијам. То је моја мера. - Мало људи зна да ви пишете књиге? - Да, моја књига „Древна Босна“ ће ускоро бити у штампи, пишем и другу књигу о тероризму, а у плану је и трећа, за коју сам због тематике којом ћу се бавити апсолутно сигуран да ће бити бестселер! - Имам седморо деце и троје унучади, које сам добио у последње три године. Син ми се оженио са 19, ћерка се удала са исто толико година, они су ми подарили унучиће, а најмлађа ћерка ми је предшколског узраста. - Већ троје унучади, а имате само 45 година? Какав сте као деда? - Ја сам супер деда... Не могу да кажем да сам баш млад деда, али не осећам се ни старо. Нема ништа лепше од тога него када нас бог почасти тим стварима док смо још у пуној снази. Подржао сам сина да се ожени са 19, нисам имао никакав проблем с тим, напротив. Али знао је своје обавезе, морао је да ради и да сам издржава породицу чим се оженио и сада је одрастао у правог мушкарца, који ради чак два посла. И сва остала деца су ми врло успешна, сви су били одлични у школи, завршавају факултете, ћерке су чак истовремено завршавале средњу школу и ликовну академију, јер су талентоване... А све без моје помоћи и форсирања. - Имате, у данашње време, и веома необичну теорију о женама... - Моја теорија је да свака жена треба да од 20. до 30. године роди по петоро деце, а онда да се посвети каријери. То је сасвим могуће, чак и препоручљиво, да на сваке две године роди по једно дете, и та жена ће сигурно изгледати боље и бити здравија од оне која роди једно од 30. до 40. године. Некада, када су жене рађале по петоро деце, није било болести попут рака грлића материце, рака дојке и осталих тешких болести јер се рађањем обнављао организам. Деца су нешто највредније. Кад рано добијете дете је као када пораните, онда стигнете све да урадите. После 30, када роди децу, жена треба да се посвети каријери. То је логичан редослед, а не овај који имамо данас.