Већина хигијенских навика је малтене бескорисна, јер се најопасније бактерије преносе на сасвим други начин.
Чињеница је да се свуда око нас налазе милиони микроорганизама који могу да пренесу неке од сезонских болести, инфекције дисајних путева и цревне заразе, али никад у потпуности не можемо да направимо баријеру и да се од њих заштитимо. Чак ни онда када окренемо главу док други кија. Недавним истраживањем америчког Центра за контролу болести установљено је да су аутоматски пиштољи за точење бензина на бензинским станицама најпрљавије јавне површине препуне разних бактерија и вируса. На њима је чак пронађен и вирус грипа. Следећи на листи су поштански сандучићи, држачи покретних степеница у тржним центрима и дугмад на банкомату. И у лифту се налази мноштво бактерија. Студија Универзитета у Аризони показала је да у лифту има 40 пута више бактерија него у јавном тоалету. У потрази за штетним бактерија не морате да идете даље од свог радног места. Прошлогодишње британско истраживање је показало да су многе тастатуре "богате" микробима, а неке на себи имају четири пута више штетних бактерија него даске за ве-це. Истраживачи су покушали да објасне да су неке од најчешћих хигијенских навика које примењујемо у том смислу недовољне, и да је најсигурнији начин одбране од вируса и бактерија што чешће прање руку сапуном и водом.
Микроби у тоалету
Чак и ако избегавате руком да пустите воду из водокотлића или на бидеу, и даље ћете руком морати да отворите врата од тоалета. Јер, онај који је пре вас пустио воду, касније је дотакао и славину и кваку на вратима тоалета. Дакле, у једном тренутку ћете свакако доћи у контакт са микробима.
Кваке
Кваке у јавим тоалетима и јавном превозу су легло бактерија. Један научник, генетичар је надавно утврдио да је један додир ручке у јавном превозу исто као и да смо се руковали са 10.000 људи! Међутим, знатно опасније су бактерије које се преносе руковањем, јер се на њима могу наћи опасне бактерије попут ешерихије коли, док на дршкама на јавним местима обитавају знатно мање опасне бактерије и микроорганизми. Још ако се после руковања обришете марамицом и вратите је у џеп или торбу, још више ризикујете да се потенцијалне бактерије нађу на новчанику, телефону, кључевима, које ћете касније сигурно да додирнете.
Антибактеријски гелови
Течности, марамице и гелови за дезинфекцију не могу да убију све живе микробе, тачније ништа више него сапун и вода. Норовирус, на пример, патоген који се углавном преноси преко заражене хране и изазива дијареју, као и бактерија клостридијум дифициле, која је још опаснија и може да доведе до смртоносног колитиса, имуни су на све антибактеријске препарате.
Задржавање даха
Мале су шансе да заустављањем удисања ваздуха док онај поред вас кија или кашље, спречите вирусе и бактерије да се задрже на носу или устима. Бактерије се приликом кијања или кашљања избацују великом брзином у ваздух. Честице приликом кијања излећу брзином од 321 километар на час, док се при кашљању оне шире брзином од 80 километара на сат. То што сте затворили уста и задржали ваздух не значи да се оне неће залепити на лице, а то је довољно да се честице касније нађу у организму.
Избегавање јавног превоза
На свакој јавној површини се налази мноштво бактерија, и немогуће је да све ствари око себе држимо стерилним, јер, штавише, те бактерије нам требају за живот. Тим америчких генетичара испитивао је колико се бактерија налази у њујоршком метроу. Испоставило се да су изоловали више од 600 различитих врста микроба (већина су били непознати, али многи потпуно безопасни по здравље). Доказано је да је свакодневно излагање патогенима из околине (онима који се налазе на кожи, у цревима, на телу животиња и инсеката) - пожељно, нарочито ако смо у контакту са њима од малих ногу, јер се тако ствара имунитет на њих у каснијем добу.
Јавни тоалети
Лавабо
Лавабои су највећа легла бактерија и клица, делом захваљујући присуству воде јер се већина микроба најлакше задржава и размножава на влажним местима. На лавабоима у јавним тоалетима могу да се нађу фекалне бактерије и салмонела.
ВЦ шоља
Бактерије се на ВЦ шкољки задржавају приликом сваког пуштања воде, а неке од њих могу да опстану у спољној средини чак 17 дана. Иако се мисли да је ВЦ даска најпрљавије место у тоалету, она је исувише сува да би се на њој размножавале бактерије.
Држачи течног сапуна
Држачи антибактеријских течности и сапуна су највише контаминирани фекалним бактеријама. Они који их користе свакодневно се излажу готово милиону различитих бактерија.
Ручка на водокотлићу
Ово је веома загађено место јер већина људи пушта воду пре него што опере руке после коришћења тоалета. Поготову у мушким тоалетима где многи ногом пуштају воду на бидеу.
Сушачи руку
Топао ваздух из ових уређаја још више разбацује бактерије, па на рукама оних који их користе може да се нађе двоструко више бактерија.
Папирни убруси
Брисање папиром после прања руку смањује број микроорганизама за чак 75 одсто. Веће су шансе да се заразите у женском тоалету из два разлога:
- жене чешће доводе децу која доносе још више бактерија
- жене се дуже задржавају у тоалету и додирују више површина на којима се налазе бактерије
Чисте руке
У тоалетима где постоји аутоматско пуштање воде у ВЦ шољи и на славини, и папирни убруси за брисање руку, значајно се смањује ризик да се закаче многобројни микроорганизми.
За избегавање
Јавни тоалети на аутобуским станицама и аеродромима су рекордери по количини микроорганизама јер је тамо циркулација људи највећа.
Заштита
Перите руке сапуном и водом. Половина људи не пере руке сапуном после коришћења јавног тоалета. Користите тоалете са аутоматским пуштањем воде у ВЦ шољи и на славини, и бришите руке папирним убрусима. Избегавајте додиривање уређаја за сушење руку
Прекривање даске
Вируси ХИВ-а и херпеса су веома осетљиви и не могу да преживе ван људског тела, на пример на ВЦ шољи. Наравно, то не значи да треба да седате на даску јавног тоалета, али није ни велика шанса да на овај начин зарадите неку од инфекција. На дасци за ВЦ шољу могу да се нађу ешерихија коли и стрептококе, али оне у организам могу да доспеју само ако их рукама додирнете, и затим, неопраним рукама дохватите уста, нос или очи. Све док добро перете руке после употребе тоалета, нема бојазни од заразе.
Прочитајте још:
Извор: Новости
