Сиријски грађански рат резултирао је милионима расељених и хиљадама мртвих, међутим председник Башар ал Асад још увек је жив и здрав у престоници Дамску - ево и како.
1. Моћни савезници
Упркос успешним офанзивама режимских снага подржаних руским ваздушним ударима, Башар ал Асад још увек не контролише више од 50 одсто територије. Од одбране територије коју држи под контролом сиријском председнику вероватно зависи и сам живот. Док год добија подршку из иностранства, нарочито од Русије, Асад има наде за опстанак. Поред Русије, Иран је забринут да ће Сирија пасти у руке побуњеника које подржава Саудијска Арабија, због чега је Техеран Асаду позајмио милијарду долара како би могао да увезе добра неоподна за опстанак режима. Поред тога, Иран рачуна да ће након смиривања ситуације у Сирији пронаћи сигурног увозника и транзит за нафту коју планира да пласира на светско тржиште.
2. Мање зло
Руси и Иранци нису једини који подржавају Асада. Заправо, он се наметнуо као мање од два зла, а како Запад не жели још један вакум моћи на Блиском истоку, умеренији приступ "политичком решењу" сиријске кризе је све присутнији. Иако Запад сматра Асада за окрутног деспота, он је бар познат играч и бољи избор од Исламске државе, која када би се установила у Сирији имала би добру основу да озбиљније угрози читав свет.
3. Општа катастрофа
Стотине хиљада Сиријаца изгубиле су живоз, а милиони су расељено. Чак и када би се рат сутра окончао, Сиријска економија је преполовљена, а валута је изгубила 80% вредности. Људска цена је толико велика да када се на њу дода и економска, постаје небитно да ли Асад остаје или одлази.
4. Неуспех два фронта
Да би се изборио са ИД, Иран је дао Асаду новац, а Русија оружје. Са друге стране, Запад је уложило стотине милиона долара у тренирање такозваних "умерених побуњеника", а савезиом са Курдима, Запад је желео да натера ИД да се бори на два фронта. Како тај план пролази кроз потешкоће, јер Курди који се боре са источне стране, односно са стране Ирака, немају добар приступ средствима и наоружању, ИСИЛ још увек није довољно развучен. Због тога, рушење Асада још увек није приоритет Запада, барем не на терену.
5. Свако води своју политику
Као једина НАТО чланица која се граничи са Сиријом, Турска је круцијална за било какву војну интервенцију Запада у Сирији. Међутим, председник Реџеп Тајип Ердоган за сада показује више интересовања за бомбардовање Курда, него за уништавање ИД. Улога Турске истиче кључни проблем рата у Сирији - сваки актер води своју политику. Турска жели да се бори са Курдима, Иран да потуче побуњенике које подржавају Саудијци, САД да уништи Исламску државу, а Русија да задржи стратешки важну територију под својим утицајем. Њихове размирице преклапају се тако да је победник само један - Башар ал Асад. Иако се сиријски председник бори свим силама против Исламске државе, можда је управо присуство ове терористичке организације оно што га тренутно одржава на власти.
Прочитајте још:РУСКА ЗВЕР ЛОМИ ЏИХАДИСТЕ: Застрашујућа моћ тенка Т-90, води Асадове трупе у победу! (ВИДЕО)Руска авијација ликвидирала двојицу команданата терористаАмерика бомбардовала Алеп, оптужила Русију
Извор: Time.com
