Правда

Амерички армијски буџет, тежак готово 600 милијарди долара, остаје већи од укупне своте коју на одбрану троше сви остали с листе десет највећих војних сила. Али, између Америке и других војних гиганата – пре свега њених директних ривала Русије и Кине, које су јој, речима секретара за одбрану Ештона Картера, два главна "изазова" – све је мањи јаз у војној технологији, у којој је Вашингтон донедавно био апсолутно надмоћан, закључак је аналитичара Међународног института за стратешке студије (МИСС). Расту шансе да крстареће ракете, дрон летелице и електронско ратовање буду окренути против САД и њених савезника. Забрињавајуће за Пентагон мора да је и то што азијске државе у своје армије улажу готово 100 милијарди долара више него европске чланице НАТО-а Само Москва и Пекинг, који су други, односно четврти међу онима који највише троше на војску, одговорни су за готово две петине целокупног глобалног повећања одбрамбених трошкова прошле године. Уз двоцифрено повећање војног буџета 2015, Русија сада у те сврхе троши више од пет процената бруто друштвеног производа. Додатна средства су, напомиње се у извештају МИСС-а, уложена у амбициозан програм наоружања, који је обухватио и развој сопствених и набавку страних технологија, укључујући дугометне ваздушне бомбардере, ракете ваздух–земља, крстареће пројектиле и системе за одбрану обала. Током претходне године Русија је низ ракетних система разместила у својој западној енклави Калињинграду. Уз пројектиле које је стационирала на Криму још раније, недуго након што је анектирала то полуострво, то представља, наводи се у извештају МИСС-а, "драгоцене елементе онога што САД називају капацитетом за ускраћивање приступа", односно довољно тешким наоружањем да се другој војсци онемогући упадање на ту територију. Осим одбране онога што већ контролише, према недавној оцени РАНД корпорације, која се бави војним анализама, Русија не би имала претераних проблема ни да за највише 60 сати заузме Естонију и Летонију, без обзира на НАТО трупе у тим двема државама. Разлог за план Пентагона да ојача снаге у Европи, нарочито источној због претње од Русије, можда је и то што је, како наводи МИСС, у последњих 15 година број батаљона у највећим НАТО земљама и америчким снагама у Европи опао са 649 на 185. За НАТО уопште и, нарочито, његово упориште на Старом континенту, лоше је и то што свега четири од 26 чланица алијансе у Европи троши два одсто БДП-а на одбрану, колико је зацртано стандардом Северноатлантског савеза. Једина утеха Вашингтону може бити то што је након анексије Крима одбрамбене буџете повећало још седам европских држава које су у НАТО-у. Међу њима је Француска, којој ни то није било довољно да јој још једна азијска сила у успону, Индија, не преотме шесту позицију на листи држава које највише троше на војску. Опадање француске армијске моћи показује и то што је број њених борбених авиона у последњој четврти века срезан с 579 на 271: размера слична британској, која је у том периоду ратну авијацију смањила с 475 на 194 летелице. Војно заостајање Европе за Азијом Пентагону би пало лакше када би њему више допринеле његове блискоисточне савезнице. Саудијска Арабија је и даље трећа по висини свог одбрамбеног буџета. И она и још неке блискоисточне земље с којима су САД у добрим односима набављале су почетком прошле године оружје, очекујући скидање санкција њиховом ривалу Ирану. Али, пад цена нафте, који им је оставио рупе у укупним националним буџетима, натерао их је да обуздају војне апетите и да ограниче досад постојан раст фондова за те сврхе. Финансијске потешкоће су, узгред, и земље Латинске Америке натерале на смањење армијских буџета. И Кина се суочава с успоравањем привредне експанзије, али се средства која издваја за војску и даље, као и у готово свакој од претходних 15 година, увећавају у двоцифреном проценту. С обзиром на спорове Америке и њених азијских савезника с Кином око права на територије у Источном и Јужном кинеском мору, као и око Арктика – тешко да је случајно што Пекинг повећава улагања управо у поморске и ваздушне снаге – и то је аларм за Вашингтон. Упозорење шаље још један од азијских, Картеровом терминологијом, војних "изазова" за САД, Северна Кореја, која упорно ради на производњи нуклеарног оружја. Могућности да развије такав арсенал летос се лишио и четврти "изазов", Иран, потписавши споразум о ограничење свог нуклеарног програма. Због санкција је војној технологији којом располаже Техеран неопходна модернизација, али ће се, будући да је ембарго делимично укинут, иранска војска сада моћи посветити достизању тог циља. Иран је већ преузео од Русије противваздушни систем С-300, који је такође застарео, али није за потцењивање, а ту сигурно неће бити крај набавкама. Последња на списку "изазова" је ИД, која се ни по чему не може мерити с америчком армијом, али је терористичким групама ионако немогуће стати на крај конвенционалним ратовањем. При томе, терористима и осталим „недржавним актерима” су, примећује се у извештају МИСС-а, нове војне технологије, попут експлозивних направа и сајбер-оружја, доступније него што су раније биле, што такође смањује јаз између Америке и њених противника и ривала.

Прочитајте још:СВЕ ЧЕШЋЕ УПОЗОРАВАЈУ НА НОВ СУКОБ: 5 места на којима може да избије Трећи светски ратУ АЛЕПУ ЗАХВАЛНИ: Терористи беже, руска помоћ нас води до победе

Извор: Политика