Правда

Хашки трибунал затражио је у среду од Владе Србије хитно хапшење и изручење у Хаг Вјерице Радете, Петра Јојића и Јове Остојића, оптужене да су утицали на сведоке у поступку против њиховог шефа Војислава Шешеља. Да ли ће и какве политичке последице имати Србија због несарадње са Хагом и како ће то утицати на европске интеграције Србије, питање је на које представници власти нису били ради да одговоре за, а међу њима ни надлежне за приступање ЕУ Јадранка Јоксимовић и Тања Мишчевић. С друге стране, портпаролка високе представнице ЕУ за спољну политику Маја Коцијанчић, уместо одговора на ово питање, упућује на део о сарадњи са Хагом у извештају о напретку Србије. Међутим, у извештају за прошлу годину констатује се само да је Србија наставила сарадњу са Трибуналом за ратне злочине. "У годишњим извештајима о напретку Србије, после изручења Младића и Хаџића, Европска комисија није формално закључила да Хаг више није услов за даље интеграције, већ је само потврђивала да Србија у потпуности сарађује са Трибуналом и да правовремено одговара на захтеве суда. Случај који је тренутно споран није ништа у поређењу са случајевима који су закочили процес интеграција у неком претходном периоду, али ако не буде било помака, не би ме зачудило да неки наредни извештај тужиоца, са негативним оценама сарадње, буде разматран пред институцијама Уније", објашњава Немања Штиплија, уредник портала "European Western Balkan". Министар за европске интеграције у ДС-овој влади у сенци Зоран Лутовац оцењује да дешавања са Хагом свакако неће утицати позитивно на даљи ток интеграција, а у којој мери ће утицати негативно зависиће од других ствари, које ће кумулативно деловати. "Пре свега од односа према Приштини и суседима и спремности на усклађивање наше спољне политике са спољном политиком ЕУ", наводи Лутовац. И генерална секретарка Европског покрета у Србији Маја Бобић истиче да је сарадња са Хагом међународна обавеза и нешто о чему се извештава у процесу европских интеграција. Ипак, додаје, то више није главна тема у ЕУ. "Нарушавања сарадње са Хагом може на неки начин да се одрази на процес евроинтеграција, али сигурно не може да га заустави или блокира као што је то раније могао бити случај. Свакако да то није добро за међународну позицију и репутацију Србије, али не верујем да ће се овај случај рефлектовати на европски пут Србије", наводи Бобићева. С друге стране, и безбедносни ризици од хапшења и изручења троје радикала Хашком трибуналу су минимални, сагласни су безбедносни аналитичари. Тумачећи аргументацију нашег правног представника Саше Обрадовића, који је пред већем трибунала рекао да Влада Србије мора да води рачуна о "политичко-безбедносним аспектима", они сматрају да политички разлози имају примат над безбедносним. Богољуб Милосављевић, професор на Правном факултету Универзитета Унион, каже да поступци Владе везано за овај случај морају да се посматрају кроз призму предстојећих избора. "Влада страхује од реакције коју би изручење радикала изазвало. Свакако би СРС у кампањи искористила цео овај случај као аргумент против владајуће странке", наводи Милосављевић. Према његовим речима, СРС би у случају изручења вероватно организовала протест, али он не би могао да поприми размере у којима би представљао озбиљан безбедносни ризик. Са његовим ставовима се слаже и Зоран Драгишић, професор Факултета безбедности, који такође не види могућност да хапшење чланова СРС доведе у питање безбедност земље. "Па неће Вјерица Радета никога да убије уколико полиција дође да је ухапси. Ничија безбедност тиме неће бити угрожена", каже Драгишић. Ипак, он напомиње да би сарадња са Хашким трибуналом у овом тренутку могла да изазове извесне негативне последице у друштву. "Хашки трибунал тренутно међу људима не ужива превелики углед. Утисак је да није остварио улогу због које је основан и да је, супротно свом циљу, само допринео распиривању конфликта. Због тога би у народу свака сарадња са Хагом била оцењена веома негативно", тврди Драгишић. Он додаје да СРС, чак и када би желела, не би била у стању да дестабилизује земљу, јер нема више капацитета да то учини.