Правда

Неколико година касније, прецизно 2012. године, нашла се у средишту скандала када је откривено да је у Лас Вегасу радила као ескорт дама. Четири године касније, она је поделила своја искуства у тексту за ББЦ, у ком је причала и о борби са менталном болешћу, пише Јутарњи лист.Несвесна да и она, као и њен брат, болује од биполарног поремећаја, успешна спортисткиња је завршила у свету проституције, због чега се, када је све откривено, писало да је срамота за цео спорт. Своју причу испричала је до ситних детаља. "Мој брат је боловао од биполарног поремећаја, због чега је у нашој кући увек био хаос. Ми никад нисмо причали о томе, споља смо деловали као срећна породица. Када се сад осврнем на тај период, било је знакова да ни са мном нешто није у реду. Све сам радила сто на сат и ни на шта нисам могла да се концетришем. Док сам одрастала, борила сам се са поремећајем у исхрани, имала сам суицидне мисли и на факултету сам покушала да се убијем, али сам све држала у себи", написала је Сузи. Трчање је било једино што јој је помагало. "Волела сам да трчим и била сам опседнута тиме. Видела сам да моје победе на тркама позитивно утичу на моју породицу. Надала сам се да ће мој успех учинити моју породицу срећном и ублажити бол коју смо осећали због брата", прича она. Иако је много пута победила, како сама каже, увек би се блокирала на најважнијим такмичењима. "Моје тело би се само неочекивано згрчило пред крај трке, као да сам трчала с клавиром на леђима. У финалу трке на 1.500 метара на Олимпијским играма у Сиднеју, где сам била фаворит, чак сам намерно пала, јер ми је у последњих 50 метара постало јасно да нећу освојити медаљу. Лакше ми је било да се суочим с тим него са неуспехом. Због своје породице много сам желела да освојим ту медаљу, да би радост заузела место болу због смрти мог брата који се годину дана пре тога убио", признаје она. Иако је схватила да се ужасава такмичења, никад није мислила да болује од неког поремећаја. Једва је дочекала повлачење из спорта, а настављала је да се труди како би задовољила друге. "Коначно, 2005. године сам затруднела. Дете ће бити мој излаз. То је био мој изговор, и нисам могла дочекати да постанем мајка. Имаћу дете, можда и два, и живети живот савршене среће. Но, то се није догодило. Неколико месеци након рођења ћерке била сам веома мрачно расположена. Посао у "стварном свету", брак у проблемима, распад односа с родбином, напети односи с родитељима, побачај, потом још један, осећај да сам лоша мајка. Све се сакупило. Знала сам само да морам да чувам своју ћерку све време. Нисам је могла пустити. Нисам имала мотивацију за трчање, само сам се љуљушкала. Све ме је иритирало. А онда сам одлучила да слетим с пута у аутомобилу и закуцам се у стабло. Само сам хтела да бол престане", признаје она. Ипак, помисао на ћерку ју је зауставила, па је мужу признала шта јој се мота по глави, након чега је код доктора сазнала да се ради о постпорођајној депресији. После неколико година, како сама каже, "преживљавања", престала је да узима лек којим је одржавала стабилност и црне мисли су се поново вратиле. "Опет сам била суицидна. Брак ми се распадао. Породица ме је излуђивала. Мрзела сам свој посао. Само сам хтела да побегнем. Доктор ми је преписао други антидепресив. Дејство се сместа осетило. Осећала сам се фантастично. Боље од тога. Осећала сам се живо. Хтела сам да живим. Хтела сам да остварим своје фантазије", прича она. Приближавала се и 20. годишњица њеног брака, и баш тај период обележиће њен живот. "Вечера у граду с цвећем? Није то за мене. Хтела сам да одем у Вегас, да искочим из авиона, да унајмим ескорт даму и да имамо секс утроје. Целу листу ствари коју сам мислила да никад нећу урадити. Хтела сам то сместа. Скок из авиона био је фантастичан, нешто што се раније никад не би усудила, али учинила сам то. Потом секс утроје. Живот ми се мењао. Постала сам нова жена. Шта сам све пропуштала? Слободу. Хтела сам секс. Једино сам о томе размишљала", прича. У тим тренуцима, додаје, брак јој је био на издисају. "Тражила сам и добила допуштење да шврљам. Покушаћемо отворену везу. Развод није био опција, не за моју ћерку ни за наш бизнис", открива она. Током следећих шест месеци неколико пута је сама путовала у Лас Вегас. Тамо је налазила "мушке проститутке", а касније би се спајала с мушкарцима које би упознала у баровима казина, након чега је почела да инсистира да добије поклоне у замену за секс. "А онда ми се јавила идеја. Нећу платити проститутку. Постаћу проститутка. Неколико месеци била сам друга најпопуларнија ескорт дама у Лас Вегасу (да, заиста постоје ранг-листе), и међу топ 10 у свету. Никад нисам била срећнија, никад се нисам више осећала живом. Први пут у животу била сам независна, могла сам да се бринем за себе. Волела сам табу, ризик, опасност свега тога, и увек сам морала да одем корак даље. Никад није било довољно. Новац је био опијајућ, али није ме он вукао. Вукло ме узбуђење, ризик, табу, пажња, моћ, секс. За све то време мој побеснели муж ме јештитио, чувао мој углед, одгајао наше дете, одржавао посао с некретнинама, док сам ја била отишла, тотално ван контроле", признаје Сузи. Годину дана након што је почела да се проституише, разочарани клијент ју је одао. Један таблоид је целом свету открио њене активности. "Остала сам без свог новог живота. Вратиле су ми се суицидне мисли. Свет ми се срушио. Муж ће ме оставити, узети дете, родитељи ће ме напустити, као и моји пријатељи, веровала сам. Како би спасила све своје односе, осетила сам потребу да сместа потражим помоћ, макар то само био привид. Признајем, тада сам већ почела да осећам да нешто није у реду са мном, након месеци порицања. То је био први пут да сам посетила психијатра. Покушала сам да га уверим да ми је добро, да могу да наставим живот без промена. Али после неколико недеља дијагностификован ми је биполарни поремећај, и скинула сам се с антидепресива који је вероватно био одговоран за моје непрекидно манично стање током протеклих годину и по дана", објаснила је. Тада је почела да се опоравља, док је муж стрпљиво био уз њу. "Муж ме није оставио. Није ми одузео ћерку. Моји родитељи нису разумели зашто, али су остали уз ме, волели су ме најбоље што знају. Неки пријатељи су нестали, али је велики број њих остао, премда су били збуњени. Имала сам одређену подршку у свету атлетике, али неки су сматрали да сам осрамотила цео спорт и хтели су да једноставно нестанем. Морала сам да одустанем од свог редовног посла јер је лоше утицао на мој поремећај. Данас је мој поремећај под контролом. Научила сам да се не срамим онога што сам учинила", наводи она и наставља: Жалим за неким стварима, али се не срамим. Срам вас зауставља и спречава опоравак. Највише ме боли када помислим на то што сам урадила својим најближима. Моје путовање, колико год чудно било, претворило ме је у особу с којом сам срећнија. Независнија сам. Боља сам супруга, мајка и пријатељица. Предајем јогу и држим јавне говоре о питањима менталног здравља. Здравија сам него што сам икад била, верујем. Пронашла сам здраве механизме за суочавање с проблемима. Имам више саосећања него икад, јер знам какав је осећај када вас осрамоте и одбаце. Никада нећу бити излечена, и живећу с биполарним поремећајем цо живот. Знам да неће увек бити лако. Али увек ћу знати да, колико год ствари могу постати мрачне у будућности, увек буде боље на крају", закључује.

Прочитајте још:„БИЋЕ НАЧИНА ДА СЕ ОДУЖИМ…“: Такмичар слао поруке Марији Шерифовић, она га раскринкала! (ВИДЕО)ВОЈИН РАЖНАТОВИЋ НАПАДА: Цеца је била са једним НБА кошаркашем

Извор: bulevar.b92.net