Најновије

НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ И ПРЕДСТОЈЕЋИ ИЗБОРИ: Половина албанског бирачког тела бојкотоваће изборе

БЕОГРАД - Иако је до расписивања редовних локалних и покрајинских избора остало двадесетак дана странке националних мањина још нису одлучиле са ким ће изаћи на изборе и у колико колона. Главна препрека је нејединство унутар заједница, сукоб међу локалним лидерима, али и то што поједине албанске партије најављују бојкот парламентарних избора. Половина албанског бирачког тела и ове године ће бојкотовати изборе, пре свега, како тврде, због односа Републике према локалу.
Албанци ће масовно бојкотовати предстојеће изборе (Фото: Јутјуб)

Албанци ће масовно бојкотовати предстојеће изборе (Фото: Јутјуб)

Покрет за демократски прогрес Јонуза Муслијуа већ је најавио да неће на изборе, Рагми Мустафа, председник Демократске партије Албанаца, тврди да још није одлучио, док их Риза Халими, председник Партије за демократско деловање, поново позива да изађу на изборе. "Недавно сам позвао све албанске странке да заједно изађемо на парламентарне изборе, али нисам добио ни један званични одговор. ПДП до сада је учествовала на парламентарним изборима , али постоји оправдано незадовољство и међу нама јер су наши посланици све време опозиција у парламенту. Зна се колико опозициони посланик може да допринесе решавању проблема у албанској заједници. Иако смо незадовољни наш став је да треба учествовати на изборима", каже за Халими. Он додаје да је бојкот лоше решење, али примећује да неким странкама бојкот служи за добијање јефтиних политичких поена на локалу . Халими истиче и да је за албанске странке доста проблематична чињеница да су у обавези да прикупе 10 000 потписа грађана како би учествовали на изборима. Он каже да је то много, јер је ПДП на протеклим изборима, имала нешто више 13.000 освојених гласова и два посланичка места, а то је нешто мало више од броја прикупљених гласова. Додатни проблем албанским партијама су истовремени избори на локалу и парламентарни. На питање да ли је размишљао о коалицији са већинским странкама Халими каже да није било "ревности од централних странака да практичније укључе представнике Албанаца, али и да се догађало да већинске странке на локалу формирају општинску већину са странкама које су бојкотовале републичке изборе. Иначе, како напомиње, половина албанског бирачког тела бојкотује парламентарне изборе. Попут Халимија и Бошњачко национално вијеће позвало је недавно бошњачке странке да све заједно учествују на изборима. Позвани још нису одговорили, а појединим бошњачким странкама драже је дружење са великим, него са мањинским странкама. "СДА Санџака једина је бошњачка парламентарна странка је која је на својим највишим органима разматрала проглас БНВ и једногласно прихватила све предложене заједничке циљеве, међу којима су европске и евроатлантске интеграције Србије, аутономија Санџака и усвајање мањинског акционог плана за поглавље 23 које је предложило БНВ. Желим да нагласим да је заједнички наступ свих бошњачких странака на изборима нешто за шта се СДА Санџака залагала и у претходним изборним циклусима. На жалост, до тога није дошло зато сто су неке друге бошњачке партије радије бирале да буду на листама већинских странака. Верујем да ће овога пута политичка зрелост надјачати личне интересе", каже Енис Имамовић, председник ИО СДА Санџака. Уочи ових избора и лидер СДА Санџака Сулејман Угљанин учествовао у седишту ДС у разговорима проевропске опозиције о могућим заједничком наступу на изборима. Пајтић је, према писању појединих медија, био заинтересован за сарадњу са Угљанином, али му се нимало није допала његова запаљива реторика "тешких речи и сулуде идеје о аутономији, иако се слаже да би договор са Угљанином користио обема странама". Прича о аутономији Санџака можда се не свиђа Пајтићу, али је заједничка Угљанину и муфтији Муамеру Зукорлићу. Њихово недавно заједничко појављивање на митингу у Новом Пазару који је организовао СДА, присталице Расима Љајића, лидера СДПС протумачено је као најава коалиције Угљанина и Зукорлића, уз подсећање шта су све њих двојица један другом рекли протеклих десетак година. Међутим ни Угљанин ,али ни Зукорлић до сада нису саопштили да је до приближавања дошло. На прошлим изборима Зукорлић и његов БДЗС изашао је у коалицији са ЛДП, али се очигледно нису допали бирачима. Расим Љајић и његова СДПС за сада је једина странка у Србији која не мора да брине о цензусу, будући да је већ договорила поновну сарадњу са напредњацима. Договору са лидером СНС нада се и Мујо Муковић, лидер Бошњачке народне странке. И Мађари, као најбројнија национална мањина, у сусрет изборима иду политички разједињени. За раздор у мађарској заједници, како тврде у Мађарском покрету , који је настао цепањем СВМ, крив је Иштван Пастор, лидер Савеза војвођанских Мађара. Пастор, како напомињу , није адекватно реаговао на проблеме заједнице, а одбијајући дијалог определио се и за искључење више од 100 виђенијих чланова СВМ. То је чланове Мађарског покрета, тврде, натерало да размисле о учешћу на изборима. "Мађарски покрет ће до краја фебруара знати са ким ћемо ићи на изборе. Што се републичког нивоа тиче ту смо најдаље од одлуке са ким ћемо изаћи на изборе. Разговарамо са свима ,али смо на почетку разговора. На покрајинске изборе требало би да изађемо са једном мањом мањинском листом, а разговарали смо са ДЗВМ и ти разговори иду у добром правцу. Са њима би требало да изађемо и на локалне изборе, али и још са неким другим невладиним организацијама које су политички активне", напомиње Ласло Варга, бивши потпредседник СВМ, а сада члан Мађарског покрета. У СВМ објашњавају да су дисциплински поступци и искључења уследила тек након што је Мађарски покрет почео да преговара са ДС о изласку на републичке изборе. То су биле околности које нису могле да се занемаре, тврде у овој странци. "Савез војвођанских Мађара на изборе ће изаћи под својим именом, са две мање мађарске странке Демократска странка војвођанских Мађара (ДСВМ) и Странка мађарског јединства (СМЈ). О детаљима кампање још нисмо донели одлуку", каже Балинт Пастор, шеф посланичке групе СВМ. Како се сазнаје у коалицији на чијем је челу СВМ неће бити примане друге мађарске странке или "творевине налик на партију које се представљају као мађарске цивилне организације". Њихов заједнички и прокламовани циљ биће да мобилише припаднике заједнице Мађара у Војводини ради максимализирања броја гласова. "Националној заједници која живи у мањинским условима, само јако изражена политичка снага може обезбедити опстанак на родној груди, и то уз истовремену снажну подршку Владе Матице, као и рационалног и делотворног дијалога са већинским народом, који се ослања на аутентичном представљању интереса Мађара у Војводини на свим нивоима, почев од локалних самоуправа, па све до републичке скупштине", саопштено је недавно из ове три странке. Те три странке су договор започеле 18. јануара, а само три дана раније је ДСВМ био је за коалицију на покрајинским изборима са Демократском заједницом војвођанских Мађара (ДЗВМ), на чијем је челу Арон Чонка.

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА