Правда

Интервију преносимо у целости. Током двосатног разговора рекао је да су људи из врха бивше власти и полиције тражили од њега да лажно оптужи Мила Ђукановића и Станка Суботића Цанета за убиство хрватског новинара Ива Пуканића! Заузврат су му, тврди, нудили нови идентитет и пребацивање у Костарику. Такође, признао је и да је својевремено радио за руску и српску тајну службу, да је могао да за велике паре убије тајкуна Мирослава Мишковића, да је по налогу државе на филмском фестивалу у Кану обезбеђивао славног режисера Емира Кустурицу... - Мене су ухапсили у априлу 2009. под сумњом да сам добио паре да организујем убиство власника хрватског недељника "Национал" Ива Пуканића. Био сам у чуду за шта ме оптужују, никакве везе са тим нисам имао, а они ме хапсе и оптужују као да сам главни убица?! После неког времена дође ми један посредник, каже да долази у име специјалног тужиоца Миљка Радисављевића, шефова полиције Родољуба Миловића и Милорада Вељовића и председника Бориса Тадића... Ко је био тај посредник? - Његово име не могу да вам откријем, не желим да њему правим проблеме у животу, он је само обављао свој задатак... Углавном, преко њега ми људи из врха државе понуде нагодбу. Какву нагодбу? - Да кажем да су убиство Пуканића наручили Мило Ђукановић и Станко Суботић Цане. Рекао је да ми Тадић, Миљко, Роћко и Веља нуде нови идентитет и луксузни живот на Костарики, и да су спремни да издају и гаранције... И шта сте ви одговорили? - Рекао сам посреднику да им пренесе да ја не могу лажно никога да теретим. Али рекао сам и да, ако им тај Цане треба, могу им га "на ноге" довести у року од 24 сата. Посредник ми касније опет дошао и рекао ми овако: Пита Миљко да ниси можда мислио у гепеку да га доведеш? Одговорио сам му: Па зар је важно како? И од нагодбе не би ништа? - Видите, да сам ја лош карактер, и да сам пристао лажно да оптужим те људе, Борис Тадић би сигурно добио изборе 2012. Њему је оптужба против Мила и Цанета требала ко 'леб. Само је тако могао победити, као наводни велики борац против криминала и корупције. Па молим вас, они су унапред имали спремљен план да ме ухапсе! То потврђују и депеше америчке амбасаде из "Викиликса", у којима стоји да ће ме за убиство Пуканића хапсити у априлу. А ухапсили су ме пре него што су у Хрватској за тај случај имали сведока сарадника, оног Роберта Матанића. Ко, по вашем мишљењу, стоји иза Пуканићевог убиства... - Мислим да су умешани Американци, јер је он разнет експлозивом који користи америчка војска. Штета што судија Вучинић, који ми је судио у том поступку, није хтео да се у предмету иде до краја. Пошто сам ја био власник "Трајала", то је наменска индустрија, рекао сам на суђењу: Људи, можда је тај експлозив из моје фабрике, 'ајде да видимо. Можда сам ја, је*оте, продао убицама експлозив! Међутим, вештак је изашао и казао: Не, не, то је амерички експлозив Ц4. Такође, и онај уређај којим је улицама Загреба праћено кретање мотора са ког је активиран експлозив, па тај уређај имају само Американци! Ви причате као да немате никакве везе са подземљем... - Видите, као што је покојни Зоран Ђинђић говорио, имам пријатеље и у рају, и у паклу. Ја сам Сретен Јоцић, човек, сељак из Мале Крсне, легални трговац драгуљима и оружјем. Имам пријатеље у целом свету, говорим осам страних језика. Живео сам у Кини, Тајланду, Сирији, Русији... Ето то сам. Јесте ли радили за државну безбедност? У каквим сте односима са Јовицом Станишићем? - Јовицу сам упознао у Белгији 1985. године. Он је тамо био резидент једне државне фирме. Да ли сте радили за службу? - Пре би се могло рећи да сам радио за отаџбину. Видите, ја сам служби приводио људе који су шпијунирали против наше земље. Ето, то сам радио. Откријте нам неког шпијуна? - То не могу јер можда ти људи сад раде за оне које су шпијунирали. Јесте ли убијали за државу? - Знате кад би ја неког убио за државу? Тек кад би ми министар полиције, премијер и шеф тајних служби потписали један такав налог. Тек тад. А за паре? - Мене су теретили да сам Пуканића убио за паре, за неких милион евра, чини ми се. Видите, да сам ја плаћени убица, да зарађујем убијајући људе, ја сам за десетине милиона могао, на пример, да убијем Мирослава Мишковића. Како? - Лепо. Могао сам да одем код људи којима се замерио, или да они дођу код мене, да свако уложи по неколико милиона. И онда ја изађем на терасу своје куће, која се налазила на неколико метара од Мишковићеве терасе. Комшија нам је био и један Американац. Ја изађем на терасу, јавим се учтиво: "Хај, комшија, хау ду ју ду" и пуцам. Где хоћеш, у руку, у мали прст на левој руци ако треба. Али ја нисам такав човек... Коме сте блиски? - Ја сам русофил. Из Србије сам као млад побегао од комунизма. Није ми се свиђао онај систем. Али волим Русију, волим Путина! Рећи ћу вам још само ово да бисте могли да схватите коме сам близак. Руске безбедносне службе наручиле су у Швајцарској шест сатова са угравираном захвалницом сарадницима. Само шест су наручили. Један су поклонили мени. Ако лажем, нека вам моја жена покаже. Колико вам је остало да одробијате за убиство Гоксија Бомбаша? - Видите, за Пуканића сам био у притвору више од четири године и ослобођен сам правоснажно. Али тај притвор неће да ми урачунају у казну за Гоксија! То је дело из 1995. године, и тада се излазило из затвора на пола одлежане казне. Обашка што са случајем "Гокси" немам никакве везе, то убиство одлежала су двојица, а мене су накнадно "дописали" у случај и осудили само на основу исказа сведока кога је држава Холандија прогласила за лажног сведока! Е сад, пошто неће да ми у казну урачунају притвор за Пуканића, ја сам принуђен да у том предмету тужим државу и тражим 60 милиона динара одштете. То је минимално, мање нисам могао. Држава треба да чува буџет својих грађана, па да се нагодимо, да они мени урачунају притвор, а да ја не тражим одштету. Како су се са Цецом нагодили? Признала је да је крала, вратила неку цркавицу, и добила пола године наногицу! Али није још готово... Шта није готово? - Да вас обавестим, суд у Стразбуру прихватио је моју представку у случају "Гокси". Ја нећу да кукам: "Невин сам, нисам крив, бла-бла-бла." Хоћу да ми се у том случају омогући понављање поступка, да имам фер суђење и да суочим доказе са оним што тужилаштво има. Ништа више. Сумњам да ми је сметио "бизнисмен Пута"Од случаја Пуканић тврдите да вам је неко "наместио", да сметате? Откријте већ једном ко је то? - Ја ни дан-данас не знам ни ко је тог човека убио нити ко ме је за то "спаковао", верујте. Знам само да ми је дошао извесни бизнисмен Пута, кажу да су се он и генерал полиције Родољуб Миловић оженили двема сестрама. Нудио ми је да уђемо у бизнис, рекао је да ради са "жутима". Тада је Борис Тадић био на власти. Каже и да им нису мрски ни Чуме, ни Космајац, авиони, камиони... Видим ја о чему се ту ради, захвалим се човеку и кажем му: Господине, то су за мени превелики залогаји, ја радим послове до 100 милиона евра. Не прође мало, у октобру 2008. убише ону малу Ивану Ходак у Загребу, а "Политика" на насловној страни објавила да сам ја умешан у тај злочин. После две недеље убише и Пуканића...

Чувао сам Кусту у Кану

- Наши безбедњаци су 1995. године тражили од мене да организујем обезбеђење Емира Кустурице у Кану кад је оно добио Златну палму за филм "Подземље". Ја, наравно, са задовољством пристанем и кажем овим нашима: Позваћу моје Корзиканце, ни длака са главе неће Кусти фалити. И стварно, врхунски су то урадили. После једно десетак година срео сам Кусту у "Хајату", у Београду, поздравили смо се, и тако...

Гледам "Знање-имање"

- Како проводим време у затвору? Па како морам... Спавање, рекреација, читање књига. Највише волим историјске књиге. Гледам и телевизију, углавном документарни програм и Дневник, обавезно, а оно "Знање-имање" ми је омиљена емисија. Мене то занима, ја сам сеоско дете. Много може да се научи о пољопривреди, о воћарству, оно је божанствено.

Правим странку, хоћу на изборе

- Тачно је да правим листу за изборе, зваће се Српска осуђеничка листа. Није ми циљ висока политика, већ права људи у затвору. Пре свега мислим на условни отпуст, који се код нас не поштује, иако је законом прописан. Затим покретање затворске економије и заната, да се побољша исхрана, а не да двојица деле једну виршлу за доручак. Па лечење, ресоцијализација, помоћ људима кад изађу са робије, да се поново не враћају у криминал и у затвор јер немају куд другде...

Прочитајте још:Николић: Шешељ мора у Хаг!Вучић: Aко jе Kарађорђе био слобода, Mилош jе био државаПовици против Вучића и Николића у Орашцу

Извор: Информер