Правда

У исто време, с обзиром на брз развој ситуације на Блиском истоку, маневри Кремља можда нису само политички потез, већ неопходна мера у оквиру припрема за војну акцију широких размера. Поред вести о изненадним руским војним маневрима, медији су јавили и о вежбама британских јединица у Јордану, са циљем брзог распоређивања трупа на велике удаљености, припремљеним ради заштите од наводне руске агресије. Лондон тврди да маневри немају никакве везе са догађајима у Сирији. У исто време, Саудијска Арабија је послала своје трупе и борбене авионе у Турску и потврдила спремност да учествује у операцији у Сирији. Осим тога, Ријад је започео велике војне вежбе у самој земљи, близу границе са Ираком. У међувремену, Кремљ снажно подржава сиријског председника Башара Асада, који је 12. фебруара изјавио да је његова војска могла да поврати контролу над целом земљом да се нису умешале регионалне силе, и да ће због тога "решење трајати дуго, а ми ћемо морати да платимо високу цену". Асад такође није искључио да би Саудијска Арабија и Турска могле директно да нападну Сирију. Главни циљ сиријске војске и руских трупа је одвајање Исламске државе од границе са Турском, што може пореметити њихове линије и одузети могућност продаје сирове нафте. Сиријска војска напредује, уз војну подршку курдске заједнице на североистоку Сирије. Курдско учешће је од посебног значаја за Анкару. У ствари, Турска страхује да ће, у случају победе, Асад наградити Курде и дозволити им стварање аутономије одмах поред турске границе. Могуће је да ће, ако не буде спољне интервенције, Асад уз руску војну подршку постепено поврати контролу над целом Сиријом, која ће онда постати чврсто руско упориште на Медитерану. Међутим, ЕУ и Турска нису заинтересовани за победу званичног Дамаска, иако би имали корист од Асадове победе, која би могла да доведе до повратка избеглица у Сирију, донесе стабилност у региону Блиског истока и ослаби ИСИС. Четрнаестог фебруара Турска је почела да гранатира територију Сирије, која није под контролом Дамаска ни Курда. Наредни корак може укључивати ваздушне нападе на циљеве које сада одређују Ријад и Анкара у оквиру своје заједничке стратегије. Иако је Дамаск одлучно против сваког напада на ИД без претходног одобрења Сирије, нкара, Ријад и њихови савезници би могли да наставе са бомбардовањем, не само циљевева под контролом радикалних исламиста, већ и про-владиних објеката и положаја сиријске војске. Пошто је Русија је почела снабдевање Асадових трупа са системима противваздушне одбране, Сиријци су добро опремљени да узврате на такве ваздушне ударе, а можда чак и да оборе авионе који лете преко њихове територије. То може гурнути савезнике да предузму контра-мере. Под таквим околностима, Дамаск ће се Москви обратити за подршку, и Русија ће морати дати одговор. У сваком случају, ако се стране не сложе да координирају борбу против ИД у Сирији (што је мало вероватно), отворен сукоб између Сирије, Турске и Саудијске Арабије је питање времена. Остаје да се види како ће Русија реаговати с обзиром да Асада веома одлучно подржава. Кремљ би морао, или да призна свој геополитички пораз и на брзину се повуче из Сирије, или да покрене војне операције у пуном обиму. Недавне акције Москве, укључујући слање ракетног брода и изненадне провере борбене готовости Јужног федералног округа, указују на то да Русија неће одустати. Међутим, упитно је да ли би у случају директног војног сукоба било могуће задржати сукоб унутар граница Сирије?На жалост, изгледи за то су упитни, јер такве војне активности неминовно укључују нападе на ваздушне и логистичке базе, тако да руске ракете први пут у историји могу погодити НАТО територије. Други могући развој подразумева да турска флота изврши превентивни напад на руске поморске базе. Тестирање система противракетне одбране и могућности маневрисања јединица на југу Русије показује да је Москва у најгорем сценарију спремна за тотални рат, или у најмању руку, за мировне операције против Анкаре. Такође је јасно да ће свака акција Русије на одбрани њених или сиријких интереса бити посматрана као акт агресије против чланице НАТО-а. Историјски гледано, постоји преседан за локализацију сукоба великих размера сукоб између два блока - у Корејском рату 1950-53. је америчким пилотима наређено да поштују границе са Кином, а Кремљ је дао инструкције својима да не пређу линије фронта. Али онда су ствари биле другачије. У наредних неколико недеља ће се показати који сценарио ће се одиграти у Сирији. Али, било какве акције које имају за циљ ескалацију сукоба могу гурнути човечанство према глобалном војном сукобу.

Прочитајте још:Турска броји мртве и претиНова претња џихадисте из БиХ: Наша браћо ви сада спремајте прслуке с бомбама!

Извор: Курир