Правда

Бујица добро познате пропаганде преплавила је све фреквенције како се приближава колапс Вашингтона и њихових proxy терористичких савезника у региону. Заснована на „хуманитарним разлозима“, та прича пред глобално мнење ставља бујице лажи, измишљотина и превара, какве су претходиле војној интервенцији НАТО у Либији, која је народ северне Африке оставила потпуно уништеним, трајно подељеним, са простоирма које је су сада прогутале Ал Каида и тзв. Исламска држава. Цео интернет западног света сад је преплављен потресним сликама избеглица, посебно деце, које се користе у пропагандне сврхе не би ли се изнудила интервенција западних војски. Чланак Си Ен Ен под насловом Опсада Алепа је драматичан преокрет на сиријском ратишту почиње следећом реченицом: „Слике Алепа, Идлиба и границе Сирије и Турске могу бити описане једном речи – очај“. У чланку Гардијана под насловом Десетине хиљада избеглица остају заглављене на турској граници каже се: „Десетине хиљада Сиријаца остају заглављене на граници пред налетом владиних снага подржаних Русијом, и нема назнаке да ће власт у Анкари одговорити на све већи међународни притисак да пропусти избеглице пред све већом опасности“. Њујорк пост то приказује још драматичније у тексту Обама уздржан око Сирије, не чини ништа да помогне недужним цивилима, уз образложење: „Само неколико недеља пошто је шеф Стејт департмента Џон Кери најавио 'нову иницијативу' у Сирији, обистинио се прави смисао тих речи – предаја Блиског истока противницима САД“. Далеко од обавештеног мнења, реке пропаганде претачу се из апсурдног у надреално са циљем да изазову емоције, правећи изговоре за већ унапред испланиране интервенције, исте оне чији је трагични исход погодио Авганистан, Ирак, а недавно и Либију. Упркос очигледној истини, која се крије иза сваке интервенције – а које су намерно дизајниране тактиком „завади па уништи“, а не на помоћи народу коме се интервенција догађа – Запад и даље остаје привржен идеји да примењује овај плана над целим светом, уз уверење да је то и даље одржива стратегија.

Предлог НАТО за Сирију

Најезда пропаганде из западних извора има само један циљ – да оправда турску офанзиву, уз америчку подршку, на Сирију како би коначно реализовали „безбедну зону“, унутар које би Запад могао да заштити остатке својих терористичких опуномоћеника. Запад тврди да се „избеглице“ гомилају на граници, да их Турска више не може примити и да је једино решење инвазија. Делом под маском „хуманитаризма“ а делом под маском наводне борбе против ИД, те лажи је сад већ проницљиво глобално мнење одавно сахранило. За то је због свог деловања у великој мери заслужан НАТО, чији неуспех „хуманитарне интервенције“ у северноафричкој земљи Либији и даље тиња. Упркос НАТО интервенцији, Либија остаје олуја хаоса – и не само да таква константно представља хуманитарну катастрофу, хранећи Европу горућом мигрантском кризом, већ је и израсла у расадник и базу операција Ал Каиде и Исламске државе. Штавише, из ове перспективе сасвим је јасно да је НАТО намерно наоружавао баш ове групе у циљу рушења владе Муамера ел Гадафија. Амерички Стејт департмент је себи чак дозволио да успостави инфраструктуру за екстремисте у Бенгазију, помажући око слања оружја и бораца ка Сирији. У том граду су терористи и ујели руку која их је хранила – убијен је амерички амбасадор Кристофер Стивенс. Уколико НАТО чланица Турска интервенише у Сирији, то ће резултовати много већим пожаром од оног у Либији – избеглица ће се пробити ка Турској а затим даље ка Европи, и то у далеко већем броју од оног којим Запад фиктивно калкулише.

ИД се мора поразити у Турској

Помогнуте иранским саветницима и борцима Хезболаха, уз подршку руске авијације, сиријске копнене снаге одсекле су терористичке линије снабдевања са турске територије. То не укључује само тзв. „умерене“ терористичке групе повезане са Ал Каидом и њеним регионалном филијалом Ал Нусром, већ и саму Исламску државу. Исти онај Си Ен Ен који тврди да су Сирија и Русија одговорне за тренутну кризу сада признају у чланку Мислили сте да у Сирија не може бити горе. Размислите поново следеће: „Курдске снаге су се источно од Алепа фокусирале на преостала упоришта ИД дуж границе са Турском – Јараблус и Манбиј. САД желе да избацњ ИД и прекину им доток бораца и снабдевања". Питање које би гледаоци Си Ен Ен, као и сваки прави новинар, требало да поставе је следеће: зашто САД – заједно са својим савезником Турском, на чијем се тлу налазе од 50-тих година прошлог века – не спрече за ИД приступ логистици и борцима са турске стране границе? Одговор је узнемиравајући колико и очигледан: САД и Турска створиле су ИД, наоружавају је и финансирају до данас и користе зверства и само постојање ових својих посредника као предуслов за ширење беде, подела, уништења и хуманитарне кризе у Сирији, укључујући и накнадну избегличку кризу, која је утицала на суседе, али и на САД и Европу. Чињеница је да су Турска, САД и њени савезници међу (демократски) неизабраним деспотским монархијама Персијског залива намерно створили ИД, и то су чак и признали. Нису то објавили руски или сиријски медији, већ америчка Обавештајна одбрамбена агенција (ДИА; главни директорат америчке Војне обавештајне службе; прим. прев.) у свом извештају из 2012. године, у коме су открили планове за стварање геополитичке осовине којом би се дошло до формирања, како је то у то време названо, „салафистичког принципата“. У извештају ДИА који је процурео 2012. наводи се: „Уколико до дође до даљег развоја ситуације, постоји могућност успостављања признатог или непризнатог принципата у источној Сирији (Хасака и Дер Зор), а то је управо оно што опозиционе снаге желе не би ли изоловале сиријски режим, који се сматра стратешким упориштем експанзије шиита (Ирак и Иран)“. Како би објаснила које то „опозиционе снаге“ теже стварању „салафистичког принципата“, у извештају ДИА се наводи: „Запад, Заливске земље и Турска подржавају опозицију, док Русија, Кина и Иран подржавају режим“. Невероватна тачност извештаја из 2012. и успостављање Исламске државе у наредним годинама у источној Сирију потпуно су се обистиниле, и то говори више од пуке случајности – о тачности извештаја, издаји, превари и изопачености ангажмана Запада у сиријском сукобу и шире, као и намери о даљем интервенцијама које сад прете да се спроведу чим њихови терористи побегну са ратишта у Сирији. Док западни медији тврда да сиријске и руске снаге угрожавају „умерене побуњенике“, а да ИД остаје као претња, реалност је да су „умерени“ и ИД једно те исто, и једна и друга фракција сада беже пред руским и сиријским налетом. Затварањем турских линија снабдевања ка Сирији обезглављена је борбена способност западног терористичког миљеа и само је питање времена кад ће се успоставити ред широм земље. То укључује и ИД и њена упоришта на истоку Сирију. Извештаји наводе да Турска своје линије знабдевања пребацују унутар и ван земље, до северног и источног сиријског дела преко северног Ирака. Чим руске и сиријске снаге обезбеде северни део Сирије, више је него извесно да ће се руско ратно ваздухопловство преусмерити на исток и исећи нове турске линије снабдевања. Дијаболично је то што се напори САД у „борби“ против ИД више своде на одвраћање ефикасних снага од угрожавања линија снабдевања ИД. То је разлог зашто западни медији признају да Исламска држава опстаје преко Турске, али никако не објашњава зашто ни Турска ни америчке снаге смештене у Турској нису учиниле ништа како би уништиле те логистичке операције. Америчке операције у Сирији усмерене ка Исламској држави фактички не постоје, без обзира на то колико се ставља до знања да им је причињена „штета“, јер се та штета – било у губљењу бораца или прихода – надомешћује преко Турске. Упркос тужним најавама лажова из западних медија у покушајима да продају причу о интервенцију у Сирији, сурова реалност је да и проблем и решење леже у Турској, а преко ње и у деспотским режимима Персијског залива, који су деценијама отворено служили идеолошком коду најодвратнијег екстремизма који је свет икад видео. Тврдити да Сирију би требало окупирати и „спасити“, режими који су створили крвопролиће не само у Сирији већ и Ираку и Авганистану, само по себи, чине злочин против човечности, док у међувремену западни медији прете како ће Сиријци и Руси завршити са својом увредом човечанству. Једини начин којим Запад може да залечи овај смртоносни пуцањ у сопствени кребилитет и глобалну позицију јесте да се повуче из сиријског конфликта и обезбеди турску границу из унутрашњости Турске. Како свет буде почео да истински схвата овај конфликт, то ће Запад бити слабији после сваког потеза који направи, ма какав он био. Што се тиче Сирије и Русије, јасно је да ће Запад наставити упркос реалној ситуацији, и зато оне морају бити потпуно спремне да донесу своју правду у хаутичмном систему који је одавно изгубио смисао.

Прочитајте још:Може ли Русија у небу Сирије уништити 200 турских F-16?Ако Путин не устукне – биће рата, не мора само у СиријиМали светски рат или три нивоа сиријског сукоба

Извор: New Eastern Outlook, Нови Стандард