Правда

У чак 64 одсто склољених бракова партнери имају исту школску спрему, а на луди камен најчешће стају супружници који су рођени у истој деценији. Иако бројна социолошка истраживања показују да је посао место на коме се упознаје највећи број савремених брачних парова, национална статистика сведочи да се свега 0,9 одсто брачних партнера бави истим занимањем. Занимљив је и податак да чак петина младожења има нижу школску спрему од невесте, што није изненађујуће с обзиром да су жене образованији део популације. Истраживање које је спровео Амерички национални биро за статистику, на узорку од 3,5 милиона домаћинстава, показало је да су најчешћи бракови између наставника у основној школи. Жене које добро зарађују, као што су докторке и адвокати, обично се удају за мушкарце из своје економске класе, док жене које потичу из нижег социо-економског слоја обично стају пред олтар са мушкарцима из вишег слоја. У преводу, директорке се најчешће удају за директоре, док се директори неретко жене својим секретарицама. Ова студија открила је и неке чудне путање Купидонових стрела, па су истраживачи дошли до закључка да се балерине често удају за – завариваче, а да се судије и адвокати неретко жене медицинским сестрама. Ако је веровати резулатима ове студије, менаџери и финансијски аналитичари најчешће стају пред олтар са секретарицама или професоркама основних или средњих школа. Фабрички радници често се жене фризеркама и медицинским сестрама, а возачи камиона ступају у брак са касиркама, неговатељицама и медицинским сестрама. Доктори обично жене докторке, медицинске сестре, професорке на универзитету и колеџу, а инжењери стају пред олтар са списатељицама, књиговођама, службеницама и медицинским сестрама, а масери неретко жене фризерке, козметичарке, библиотекарке и касирке. Стјуардесе се пак удају за пилоте – тако бар говоре резултати ове студије, који показују да се медицинске сестре удају за лекаре, лаборанте или возаче камиона. Васпитачице најчешће сродну душу проналазе у војним лицима и менаџерима различитих профила а списатељице се удају за издаваче, уреднике или професоре у високошколским установама. Психотерапеут Зоран Миливојевић који се у својој књизи „Формуле љубави“ бави једном од вечитих дилема – да ли се привлаче супротности или сличности, каже да мит о фаталној привлачности супротности ипак важи само у природним наукама. – У психологији не постоје егзактни закони којима је могуће израчунати ко ће се коме свидети, јер се неким људима допадају њихове менталне копије а неким потпуно другачије личности. Пракса показује да опстају оне везе у којима партнери деле исте животне вредности, јер када је тако они не улазе у конфликте који представљају „семе раздора“ брака. Сличности – верске, националне и образовне су оно што повезује људе. Због тога не чуди податак да је највећи број брачних партнера у Србији исте националности и истог нивоа образовања – каже наш саговорник. А на питање – које су предности и мане бракова људи који се баве истом професијом, др Миливојевић каже: „Предност је што увек имате теме за разговор, а основна мана је то што професија улази у приватну сферу живота. Нарочито су угрожене особе које раде заједно, јер они конфликте са посла неретко преносе у породични дом и своје професионалне улоге „селе” у кућу. Партнери различитих професија веома ретко причају о дешавањима на послу и лакше одвајају приватну од професионалне сфере живота”. Миливојевић, међутим, констатује да многа истраживања говоре да се највећи број партнера упозна на послу и касније ступа у брак. „То не чуди, јер на послу проводимо највећи део времена и ту смо у свом најбољем издању. Чињеница је да се директори жене секретарицама, а лекари медицинским сестрама и у овим бракови често се „пресликава“ однос надређености и подређености који постоји на послу. Проблем настаје ако неко очекује да се ове улоге обрну у породичном дому или да га доминантни партнер третира равноправно”, закључује др Зоран Миливојевић.

Прочитајте још:Због њега су руже с неба падале на КајмакчаланКРУПАН КАДАР: Душици испала си*a! (ВИДЕО)

Извор: Политика