Правда

Ма колико изгледало скандалозно, последње истраживање о употреби дувана међу младима, спроведено у 59 школа у Србији, показало је да има деце која запале цигарету пре него што са букваром први дан пођу у школу! Од 3.994 анкетираних, чак 17,8 одсто је прву цигарету запалило у седмој години или раније. А међу онима старим 12 и 13 година, чак 30 одсто зна какав је укус дуванског дима, и пуше повремено или стално. Трећина пушача тинејџера, показало је ово алармантно истраживање, у просеку пуши две до пет цигарета дневно, а више од половине чак и до 10 дневно. Млади највише пуше на друштвеним окупљањима, што и није чудно, али запрепашћујуће је да је друга по реду “пушачка зона” међу тинејџерима породични дом! Иако на већини киоска стоји упозорење да је млађима од 18 година забрањена продаја цигарета, истраживање је показало да се продавци тога не придржавају и да више од трећине пушача тинејџера, њих 37,6 одсто, цигарете сами набављају - на трафикама, а 31 одсто у самопослузи или продавници. Девојчице и даље пуше више од дечака, а више од половине тинејџера пушача већ показује знаке зависности од никотина, па стручњаци упозоравају да ће одвикавање од пушења захтевати много више напора и професионалне помоћи. - Млади у Србији још одрастају у окружењу где је пушење прихватљиво понашање, мада је закон из 2010. донео промене и увео забрану пушења у школским двориштима и другим институцијама за младе - каже за “Новости” Споменка Ћирић Јанковић, психолог, ангажована на превентивним програмима међу младима. - Очекујемо ускоро да и ресторани и места где излазе млади постану непушачке зоне. Наша саговорница упозорава да подаци добијени у студијама, и сва доступна истраживања, показују да су млади који рано почну са конзумирањем дувана у већем ризику да касније пробају и евентуално постану зависни и од одсталих дрога, укључујући и марихуану и остале дроге. - Ову чињеницу већина родитеља не уважава, па није ретко да чујемо “боље нека пуши него да се дрогира”. Решење је усмеравати дете ка здравим стиловима живота, наравно ту и родитељи морају да дају пример, јер деца гледају шта родитељи раде више него шта причају - објашњава Ћирић Јанковић. Упоредна анализа последњег истраживања, и претходног, спроведеног 2008. године, показује да се број пушача међу тинејџерима, нажалост, не смањује. Посматрано по регионима, највећи проценат пушача и оних који су бар једном запалили цигарету, забележен је у Београду (45,1 одсто), затим у Војводини (42,5) и централној Србији (38,8). - Врло је забрињавајући податак да постоји већи проценат ученика из сеоских средина који сматрају да би један од њихових родитеља био толерантан уколико би почели да пуше - указује Ћирић Јаковић. Тек сваки осми ученик каже да нема ниједног пријатеља који пуши, док 30 одсто свих ученика каже да скоро сви или сви њихови пријатељи пуше.Кад посежу тако рано за цигаретама, млади, очигледно, размишљају само о томе да се уклопе у имиџ вршњака, и да тако покажу “да су одрасли”, а последице пушења им, изгледа, нису ни на крај памети. - Што раније се почне са пушењем теже су последице - упозорава професор др Миодраг Вукчевић, пулмолог у КБЦ “Земун”. - Повећава се ризик да се раније јави опструктивна болест плућа, а посебно су угрожене групе које имају и астму истовремено. Пушење има кумулативни ефекат и дужина пушачког стажа и број цигарета су директно везани са последицама односно настанком ХОБП. Пушење носи велики ризик и за настанак малигних обољења плућа. Професор Вукчевић наводи да су у тинејџерском узрасту плућа већ довољно развијена, али и да су код младих пушача штетни ефекти све израженији. Обољења и озбиљна оштећења плућа јављају се у све ранијим годинама. - Пушачки стаж од двадесетак година доводи до значајних последица - упозорава проф. Вукчевић. - Релативно млади људи могу да имају ХОБП. То је болест која се углавном јавља после 40, али ако се са пушењем почне јако рано, може да се јави и у 35. години.

Прочитајте још:ББЦ: Мигранти све више секу и прескачу жицу између Србије и МађарскеВЛАДА ИЗВРЕЂАО БИВШУ ВЕРЕНИЦУ АНА МАРИЈУ: „Идиоткињо, скакала си по туђим к***евима и варала, краво дебела…“

У селима већи проблем Млади из сеоских средина раније почињу да пуше од својих вршњака у великим градовима, па тако у 13. години, па и раније, почиње да пуши 2,3 одсто ових тинејџера. Стручњаци сматрају да је то последица чињенице да у тим срединама родитељи и наставници нису довољно едуковани о штетности дувана. Решење у едукацији - Најважније је да се на време почне са едукацијом да млади не би ни започели пушење - сматра професор Миодраг Вукчевић. - Свет је успео да смањи број пушача тако што је радио на едукацији младих. Када кренете с том едукацијом, треба генерације да прођу док се не смањи број пушача. У самој школи треба проводити добру едукацију и на тај начин водити борбу против пушења. Извор: Вечерње Новости