Правда

Рогозина је позвала опозиција, тачније ДФ. Порука естаблишмента била је, међутим, да је он "персона нон грата" у Подговорици. Уместо у Подгорицу отишао је у Иран да преговара о продаји и испоруци оружја тој земљи. Почетком ове године Рогозин је у Србији примљен уз највеће почасти. Дочекан је на највишем нивоу, а формално му је био домаћин шеф дипломатије Ивица Дачић. За време боравка у Београду Рогозин је поклонио Вучићу макету многохваљеног система С-300. Сама чињеница да је у српској престоници разговарао о продаји руског оружја нашој земљи изазвало је зебњу, пре свега у Хрватској. Да Рогозин има много пријатеља међу Србима видело се и по томе што су га многи у Београду ословљавали не протоколарно већ пријатељски - Дима. Неспорно је једно, да велики број Срба сваку Рогозинову изјаву прихвата са симпатијама док код других на Балкану изазива страх. Само по себи се намеће питање ко је Рогозин, човек који себе назива "Путиновим војником". Дакле, човеком који не солира него обавља задатке поверене од руског председника. Овај човек, ипак, не спада у групу Путинових пријатеља и интимуса. Они су углавном родом из Санкт Петербурга. Ипак, Рогозин јесте његов човек за најважније задатка. Владимир Путин није случајно одабрао Рогозина да руководи војноиндустријским сектором. Дмитријев отац Олег је совјетски генерал који је био задужен за развој науке за војну индистрију. У Русији Рогозина због важне функције коју обавља упоређују са Лаврентијем Беријом коме је Стаљин својевремено дао задатак да координише прављење не само прве атомске бомбе него и целокупног најубојитијег совјетског наоружања. На почетку овог посла Рогозин се нашао у неповољном положају јер је корупција захватила и војноиндустријски сектор. И у некада моћним фабрикама ракета и авиона ницале су приватне фирме, а неки руководиоци пре свега су мислили о свом приватном џепу. Није тајна да су због мућки хапшени руководиоци разних нивоа ангажованих на градњи космодрома "Источни". Смењено је много руководилаца. Дмитриј је непрестано обилазио војне фабрике и бродоградилишта и контролсао како се реализују војни планови са којима Русија жели да успостави баланс снага са Западом. На страни САД је новац док Руси имају довољно паметних, образовних стручњака који могу да направе много брже ракете које амерички пресретачи не би могли да стигну. У једном од последњих интервјуа Рогозин је казао да Русија ради на супертешкој ракети чије ће се први степен звати "феникс" - Реч је о сасвим новој технологији која ће моћи да подигне 150 тона. Иначе, та ракета ће касније бити први степен руске супертешке ракете - објаснио је Рогозин. А много раније у СССР, Дмитриј је радио у Комитету омладинских организација. После распада велике земље брзо се разочарао у Бориса Јељцина и његове најближе сараднике. Наводно је одбио понуду тадашњег министра спољних послова Андреја Козирјева да пређе у дипломате. Рогозин се ангажовао у формирању патриотских организација и брзо је добио симпатије официра који су били огорчени понашањем Кремља. Тако је 1993. са својим истомишљеницима организовао Конгрес руских општина који се бавио заштитом интереса руског становништва на територији постсовјетског простора. Што се тиче односа са Кремљом, Рогозин је прошао неколико фаза, од подржавања до сукоба па до поновног враћања поверења. Његова партија "Родина" је једно време имала подршку Кремља док се борио против Зјугановљевих комуниста и док се борио против олигарха који су насртали на Путина. Касније је дошао у немилост, па је једно време чак и протестовао гладујући у Думи, јер је донесена одлука о "монетаризацији повластица". "Родина" је тражила оставку министра финансија Алексеја Кудрина, затим министра економског развоја Германа Грефа и министра здравља Михаила Зурабова. Сукобљавао се и у Москви на градском нивоу. У новембру 2005. пред изборе за скупштину Москве, на ТВ-у је емитован предизборни спот у коме разговарају Дмитриј Рогозин и његов истомишљеник, економиста Сергеј Глазев. Порука спота је била "Очистимо Москву од смећа", а алузија да се протерају Кавкасци који су се све агресивније понашали у Москви али и широм Русије. Тадашњи градоначелник Москве Јури Лушков га је оптужио за ксенофобију и екстремизам. Образован и енергичнан политичар као што је Рогозин, Путину је затребао да реши питање транзита за Калињинградску област. Касније, именовао га је за амбасадора у НАТО-у. Већ у августу 2008. Рогозин је имао "ватрено крштење" у НАТО-у. Исте године поводом кризе у Грузији, за говорницом скупштине НАТО у Бриселу Рогозин је без длаке на језику грузинског председника Михаила Сакашвилија назвао ратним злочинцем и мртав хладан је најавио руску интервенцију. У Бриселу је потом провео три године од јануара 2008. до 2011, да би га тадашњи председник Медведев именовао за заменика за војноиндустријски комплекс. Дмитриј се родио у Москви 21. децембра 1963. На другој години факултета се оженио вршњакињом која је студирала филологију Татјаном, која је такође из официрске породице. Њен отац Генадиј Николајевич Серебрјаков је био пуковник совјетске обавештајне службе, а специјалност му је била Америка. Млади брачни пар је 1983. године добио сина Алексеја. Рани брак им није сметао да буду одлични студенти који су научили по три језика. Због тога што се врло рано оженио, Дмитриј Рогозин је већ сада троструки деда. После избијања сукоба у Донбасу амерички часопис за пословне људе "Форбс" назвао је Рогозина "главним јастребом руске спољне политике". Америчка администрација га оптужује да је он један од главних високих руских руководилаца одговорних за догађаје у Донбасу. У пролеће 2014. Американци су Рогозина ставили на црну листу, што је он доживео као својеврсно признање. Санкције га нису погодиле јер никад није имао новац, некретнине и бизнис на Западу.