Правда

Судећи по извештајима руских медија, овом набавком ће Техеран тек почети да преузима оружје од Москве, и то не само остатак одавно уговорених батерија С-300, укупно вредних 900 милиона долара. Ти планови су већ изазвали протест Стејт департмента, који ионако нерадо гледа на блискост Ирана и Русије, две земље које је Пентагон недавно поново означио као безбедносни "изазов" по Америку и чије војске помажу сиријског председника Башара ел Асада, којем Вашингтон жели да види леђа. Ирански министар одбране Хосеин Дегхан, који ће у четвртак бити у Астрахану на примопредаји С-300, током прошлонедељне посете Русији разговарао је с домаћинима и о куповини наоружања вредног осам милијарди долара. Према изворима листа "Комерсант", Иран првенствено жели модернизацију војне авио-флоте коју већ поседује, ловаца "миг-29" и "сухој 24МК". Техеран је такође заинтересован за борбене авионе "су-30СМ", јавила је РИА Новости, и уговор за њих би могао бити потписан до краја године. О плановима за набавку "сухоја" још прошлог новембра је известила иранска агенција ИРНА, наводећи изјаву представника те руске компаније Иље Тарасенка да је могућ уговор о испоруци стотину ратних летелица. Да су разговори Ирана и Русије о томе далеко одмакли, јављају и амерички медији, попут "Нешенел интереста", спољнополитичког часописа блиског тамошњим конзервативцима. Сви ти написи деловали су довољно убедљиво Стејт департменту, који оцењује да би продаја руских ловаца Ирану представљала кршење ембарга који су Уједињене нације завеле Техерану на набавку извесних категорија оружја, међу којима је и "су-30СМ". Једини начин да се то изведе без кршења забране УН био би, навели су у Стејт департменту, да Иран претходно добије одобрење Савета безбедности. "Све чланице УН, нарочито оне попут Русије, које су испреговарале ту резолуцију (о ембаргу) као део споразума о нуклеарном програму (између Ирана и шест светских сила), требало би да су потпуно свесне ових ограничења... Ако су наводи медија тачни, о овом питању ћемо разговарати билатерално с Русијом и осталим чланицама Савета безбедности УН", преноси Ројтерс изјаву портпарола Стејт департмента Марка Тонера. И Израел се побунио чим је прошле године чуо да ће његов непријатељ Иран напокон добити руске С-300, за које су две земље потписале уговор још 2007. године. Пре него што је спроведен у дело, и Москва је, као и УН, Америка и Европска унија, наметнула санкције Техерану због његовог развијања нуклеарних капацитета, за које се сумњало да нису искључиво мирнодопски, намењени производњи енергије, а не и склапању атомске бомбе. Иран је због суспензије уговора тужио Русије пред међународним судом и тражио одштету од 4,2 милијарде долара. Тај захтев је повукао када је руски председник Владимир Путин у априлу прошле године, у време када је потписивање нуклеарног споразума с Ираном било на помолу, укинуо забрану испоруке С-300. Сада Техеран већ говори о набави савременије верзије већ застарелог система С-300, то јест о куповини његове нове генерације С-400, о чему је, према наводима иранског министарства спољних послова које преноси Ројтерс, било речи и током викенда, када је руски министар одбране Сергеј Шојгу дошао у ненајављену посету Ирану. Захваљујући укидању ембарга, Ирану ће привреда ојачати, што ће му омогућити и већи утицај на регионалне прилике, те утолико и више него досад представља драгоценог савезника за Русију, која је војном интервенцијом у Сирији показала да жели "повратак" на Блиски исток. Односи Русије и Ирана нису превише трпели ни због тога што се Кремљ био придружио међународном ембаргу. Москва је за позицију Техерана око његовог нуклеарног програма показивала много више разумевања од осталих светских сила које су учествовале у преговорима око ограничења тих капацитета. Војна сарадња у Сирији пренета је и у Ирак, где је прошле године успостављен координациони центар те четири земље за борбу против ИД. Отприлике у исто време, не чекајући ни укидање већине међународних санкција, до чега је најзад дошло у јануару ове године, Путин је посетио Иран први пут још од 2007. године, стављајући до знања колико му је стало до учвршћивања односа с Техераном, ма колико то ишло на живце њиховим ривалима. Терен за ту посету је утабан и кредитом од пет милијарди долара који је непосредно пре тога Русија одобрила Ирану. Тај новац ће, како је објављено, послужити не само за испоруке оружја него и за формирање заједничке банке две земље, учешће Русије и развоју мирнодопског нуклеарног програма Ирана, сарадњу око нафте, гаса и саобраћаја. Москва ће, ако су тачни јесенашњи наводи "Спутњика" о плановима вредним 21 милијарду долара, Ирану продати и путничке авионе и помоћи развој његовог космичког програма. Вероватно ће и то побудити сумње Запада да би, попут онога што наводно покушава Северна Кореја, Иран могао кроз космички програм радити на производњи дугометних пројектила способних да понесу и нуклеарне бојеве главе.

Прочитајте још:ТРГОВИНА ОРУЖЈЕМ У ПОРАСТУ: Американци највише продају, Индијци купујуТО ЈЕ ЗА ЊИХ УЗНЕМИРУЈУЋЕ: Британци незадовољни због сарадње Курда, Асада и Руса

Извор: Политика