Правда

У Србији је тренутно на снази потпуна забрана производње и промета ГМО што ће, по свему судећи, морати да се промени због кандидатуре за чланство у СТО и ЕУ. Штавише, чланство у Светској трговинској огранизацији је услов за затварање још неотвореног Поглавља 30 у преговорима са ЕУ. А тренутно, једна од највећих препрека за улазак у СТО је генерална забране производње и промета генетски модификованих производа, јер СТО не дозвољава опште забране, већ забрана сваког производа мора бити посебно третирана. Да ли се пред нас поставља питање "ЕУ или здравље", одговара др Миладин Шеварлић, председник Друштва аграрних економиста и пензионисани професор са Пољопривредног факултета у Земуну. "Надам се да не, али такође се надам да до измена закона неће доћи. Здравље будућих нараштаја грађана Србије би требало да буде брига изнад свих других брига, ако нам већ није важна економија и екологија наше земље", децидиран је проф. Шеварлић. Из ЕУ нас уверавају да страх од усклађивања српског Закона о ГМО са ЕУ није оправдан јер, како каже шеф сектора за европске интеграције Делегације ЕУ у Београду Фрејк Јанмат, "европски прописи нуде висок ниво заштите". "Можда негде у Европи", каже Шеварлић, "али примена прописа и контрола нам овде није јача страна. Када смо имали либералнији закон од постојећег, имали смо огромне проблеме са ГМО а и сада, са потпуном забраном узгоја, имамо 'дивље' засаде. А економска пошаст коју собом доноси ГМ семе, је посебна прича", упозорава аграрни стручњак. "Да ли би се људи возили авионима за које би стручњаци рекли да заправо не знају како ради две трећине склопова? А управо такво је савремено знање о тајнама генетике, бар како кажу неки искрени генетичари", каже Шеварлић, позивајући се на изјаве свог колеге Миодрага Димитријевића, генетичара и професора Пољопривредног факултета у Новом Саду о непотпуном знању науке о овом питању. Димитријевића домаћа јавност зна као неког ко нема сумњу у то да генетски модификоване (ГМ) намирнице изазивају стерилитет, да су канцерогене, изазивају срчане проблеме... Те промене се не догађају одмах већ настају кроз одређени временски период. "О наводној безбедности за људску употребу генетски модификованих организама довољно је рећи да сва испитивања која спроводе компаније, произвођачи ГМО семена, трају до 90 дана. То је прекратак период да се увиде нежељени ефекти и научно истраживање би морало да траје најмање две године", каже Шеварлић. Управо толико су ГМ производе на пацовима тестирали научници у Француској. Резултат истраживања је да су животиње оболеле од канцера бубрега и јетре, или имају тешка обољења плућа, поремећаје у генима... Русија је због те студије забранила увоз ГМ кукуруза. За оне који сматрају да "штетност још није доказана" постојали су контрааргументи и раније, и то научни. Од многих истраживањаиздваја се оно Џефрија Смита, оснивача Института за одговорну технологију из САД, који је спровео студију у сарадњи са више од тридесет научника, и у чијем закључку тврди да да постоји 65 научно доказаних здравствених ризика од генетски модификоване хране. Студија је преточена у књигу "Семе обмане". Оно што ни највећи заговорници ГМО производње не могу да прећуте је употреба канцерогеног хербицида "глифосат" (“тотал”, “глифосав”), којим се третирају ГМ биљке, а који је 2014. Светска здравствена организација коначно препознала као канцероген. ГМ биљке су на њега отпорне, али је он смрт за сав остали биљни свет у околини ­и жељени и нежељени. Такође, пошаст се онда преноси на птице, пчеле, ситне животиње... и цео еколошки систем је у опасности. "Немојте никада заборавити две ствари ­ прва је да су технологије пестицида и хербицида преузете из технологије бојних отрова из Првог и Другог светског рата. То је иста идеја, тоталног уништења. Друга ствар је да се запитате да ли је за епидемију болести лудих крава ико икада одговарао. Или, за разне 'безбедне' пољопривредне препарате или чак људске лекове, који су накнадно повучени из продаје као штетни и ником ништа", упозорава Шеварлић. Заговорници ГМО, и генетског инжењеринга уопште, истичу смањење употребе хемијских средстава и до 40 одсто у борби против инсеката и корова, а тиме и "несумњиви допринос ГМО смањењу загађења животне средине". Они истичу да је "оплемењивање биљака" старо колико и пољопривреда, више од десет хиљада година, и захваљујући њему су створени бундева, кромпир, шећерна репа... Број трансгених биљака се данас увећао на више од 50, од кукуруза, соје и памука, до уљане репице и кромпира. Неке трансгене биљке могу имати вредност и као вакцина, а у семену биљака синтетишу се, рецимо, хормони раста. Традиционална метода калемљења или укрштања врста може, рецимо, да укрсти две расе свиње па добије меснатију или бржерастућу, али не може да укрсти свињу и паука. Генетски инжењеринг може. Тако се досад дошло до тога да имамо људским геном модификован кукуруз, шећерну трску и пиринач, затим кукуруз модификован геном медузе и хепатитиса, дуван модификован геном зелене салате... ГМО ентузијасти и биотехнолошке компаније тврде и да ГМО пољопривредне сорте на мањој површини дају више приноса, да је принос отпоран на ваши, буђ, ларве инсеката, сушу... "Задржимо се, за пример, само на тврдњама о приносу и суши. Већ ми у Србији имамо приносе неГМ соје од 3,3 т/ха а просек ГМО соје је 2,6 т/ха. А притом они који раде са ГМО плаћају семе за сваку нову сезону. Произвођачи у САД имају инспекторе, који проверавају да ли се нешто оставило за семе и потом судски гоне фармере. Друго, 2012. су осигуравајуће куће морале да исплате 30 милијарди долара директне штете због суше у САД, од које би произвођачи ГМО требало да буду заштићени", каже Шеварлић. Професор Шеварлић питању безбедности и здравости ГМО производа прилази и са једног "приземног" аспекта ­ питања "рекламирања", односно означавања ГМ производа. "Ако је таква храна заиста безбедна и здрава, као што се тврди, зашто се на сва звона не рекламира управо тако, са етикетом 'ГМО храна', уместо што се, као у САД, забрањује означавање?", каже Шеварлић. За разлику од САД и других западних земаља, ЕУ прописи не забрањују обележавање хране као "Не­ГМО". Штавише, ознаку "ГМО" мора да у ЕУ носи сваки производ за људску или сточну исхрану који јесте, садржи или је направљен од ГМО у износу не мањем од 0,9%. Неке од земаља имају усвојене и посебне ознаке за "ГМ­фри" храну. Једна од њих је Аустрија, где је "ГМ(О)­фри" обележавање заступљено на чак 1.800 од 2.000 производа у појединим областима хране (млеко и јаја 100% производа, кокошије месо 95%, сокови, органски производи и слично 35%...) На 2.300 производа (млеко, млечни производ, јаја, хлеб, пекарски производи, сојини производи, житарице и безалкохолна пића) стоји ознака АРГЕ "охне гентецхник" (без примене генетске технике). Због потрошача који су веома свесни питања ГМО, свака трећа фарма производи не­ГМО производе, а трговачки ланци попут Хофера и Спара, воле да их виде на својим полицама. Пристанак на гајење ГМ пољопривредних култура носи и економске плусеве и минусе, не само за фармере, већ и за целу државу. Гајење ГМ соје је за сељака око 30 одсто јефтиније, јер захтева мању заштиту, али држава је на губитку, каже Миладин Шеварлић, и због тога не би требало гледати само "колики је мој део". "Ако Србија набави ГМ семе само за соју и кукуруз, годишње мора да издвоји око 530 милиона долара, и притом изгуби 100 долара по тони на соји и 10 долара на кукурузу на разлици у цени између тако добијеног ГМО производа и конвенционалних које сада производимо. То је два пута више него што је целокупан аграрни буџет Србије који иде на све врсте субвенција и подстицаја. Ту је и питање домаће семенарске индустрије, итд.", каже Шеварлић. А конвенционална производња се исплати, потврђују за МОНДО из Викторија групе, чије су компаније у 2014. години су били највећи нето извозник прерађених пољопривредних производа у Србији (Сојапротеин нето 61 мил €, Викториаоил 49 мил €). Фабрика Сојапротеин, у оквиру Викторија групе, прерађује искључиво НОН ГМО соју и управо је због тога, кажу, у континуитету сусрећу са растућом тражњом за њиховим производима. Извозе у 40 земаља широм света, али 80% извоза чини тржиште ЕУ. "Конкурентску предност остварујемо тиме што смо на светском нивоу један од ретких прерађивача искључиво НОН ГМО соје са богатим и диверзификованим асортиманом и за људску и за животињску исхрану. Генерално, домаћи произвођачи и прерађивачи могу на светском тржишту бити конкурентни једино са НОН ГМО пољопривредним производима. Ова врста производње, уз оријентацију на квалитет, јесте једини пут за пољопривреду Србије ако имамо у виду величину наше земље и перформансе агробизнис сектора", кажу из Викторија групе. А ни Србија ни Викторија група нису једине које у нон­ГМ соји виде своју светлу будућност. Већ 14 земаља дуж Дунава је потписало "Дунав соја Декларацију", чији је циљ да се боље користе домаћи ресурси и умањи зависност од увезене ГМО соје. "То што ви имате нико други у Европи нема – једино Србија има комплетан ланац за производњу соје и једино она производи довољно соје за своје потребе. Али, шта ће бити у будућности са том производњом? Иако су у питању мале количине, Србија већ сада увози месо неконтролисаног порекла на присуство ГМО. Шта можете? Можете да означите производе и ојачате генетски немодификоване, локалне производе. Рецимо, месо из Србије, које је јако добро. Ако то месо повежемо са нон ГМО сојом, ако на њему буде писало 'храњено сојом контролисаног квалитета' – добили смо јак бренд", објаснио је Матијас Кроен, председник удружења Дунав соја на прошлогодишњем скупу "Будућност производње соје у Србији ­- значај означавања ГМ фри производа и изазови отвореног тржишта". Посланици Европског парламента изгласали су, убедљивом већином, у јануару 2015. закон који омогућава земљама чланицама ЕУ да ограниче или потпуно забране гајење генетски модификованих усева (ГМО) на својој територији. Да би забраниле узгој ГМ земље чланице не морају да наводе безбедносне разлоге, како је било прописано пре законских измена. У образложењу се могу позивати на циљеве еколошких и пољопривредних политика, као и на захтеве планирања градова и села, социоекономски утицај, коришћење земљишта, избегавање присуства ГМ у другим производима, наводи се у извештају Европског парламента. Забрана се може увести након процене да би у земљи могло да дође до угрожавања природне околине, за разлику од пређашње обавезе да се непобитно докаже да усеви представљају опасност по здравље људи или животиња. То је уједно и тачка на четворогодишњу дебату о предностима и манама ГМО, током које су се жестоко сукобљавали присталице и противници генетског инжењеринга. Промет је и даље дозвољен за производе за које се утврди да су безбедни, и уз јасно означавање, али земље чланице могу да забране узгој на својој територији, што је до сада учинило 19 земаља. Против ГМО су Аустрија, Белгија, Британија, Бугарска, Хрватска, Кипар, Данска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Пољска и Словенија. На велико евроазијско тржиште, Русију, такође не може Монсантов кукуруз НК603, након француске студије о штетности ГМО. У ЕУ се гаји само један ГМО производ, кукуруз компаније Монсанто ­ МОН 810. Одобрен је 1998. године, а узгаја се у пет земаља на 150.000 хектара (1,5% површине под кукурузом у ЕУ), од чега је у Шпанији 137.000 ха, кажу званични подаци ЕУ. У 2010. се гајио и парадајз "амфлора", али више није дозвољен у ЕУ. Тренутно има осам пријава за ГМО узгој у ЕУ, међу којима је и обнова дозволе за МОН 810. Половина има позитивно мишљење надлежне агенције ЕФСА (Еуропеан Фоод Сафетy Аутхоритy), половина га чека. Европска комисија (ЕК) одобрила је у марту 2010. године узгајање генетски модификованог кромпира, немачке компаније БАСФ. Комисија истиче да ће се ГМ кромпир узгајати само за индустријске потребе и биће укључен у сточну храну. Осим позитивне одлуке кад је реч о кромпиру, ЕК је дала и дозволу да се у Европи продају три врсте трансгенетског кукуруза, али њихова производња није дозвољена. За разлику од гајења, ГМО је слободан за продају и у ЕУ, јер тако налажу правила СТО. Једина одбрана на том пољу је могућност да се поставе ограничења и истакну упозорења потрошачима да производ садржи ГМО. Поред ЕУ, обележавање генетски модификованих производа уводе и у Јапану, Аустралији, Новом Зеланду, Кореји, Швајцарској, Норвешкој, Исланду... Али, постоји ту једно велико али, забране и изузеци од производње ГМО у ЕУ неће заштитити њене становнике, као што тврде европске бирократе. Земље ЕУ увозе мале количине ГМО хране за људе, али зато знатне количине хране за животиње које једу људи. Статистика ЕУ каже да је годишње потребно сточне хране која одговара количини већој од 36 милиона тона соје. Сама ЕУ производе само 1,4 милиона тона, тако да је увозно веома зависна и то од земаља које производе ГМО соју и до 100 одсто (Аргентина 100%, Бразил 89%, САД 93%, Парагвај 95%). За оне који мисле да их се све ово не тиче јер "не једу соју" поменућемо још неке податке из већ наведене, а "ГМО свесне", Аустрије. Иако имају на хиљаде Нон­ГМО производа, чак ни Аустријанци немају широко доступно месо за које би се могло рећи да није ГМ "контаминирано". ГМ­фри говедине нема уопште, док се свињетина стидљиво појављује од 2011. године. Такво месо се може наћи у Била маркетима по цени за 50 центи по килограму већој од "обичне". Поред тога, соја брзо прође свој пут од сировине до деривата који се налазе у великом броју производа које конзумирамо ­ чак у некима за које не бисмо ни посумњали - од хлеба преко конзервиране туњевине, чоколада, бомбона, до виршли и осталих месних прерађевина, освежавајућих напитака, и, на крају, и дечје хране, лекова... Оно што је још опасније када је генетско модификовање у питању, јесте питање генетски модификованих људи. Велика Британија издала је почетком године прву дозволу за генетичко модификовање људских ембриона ради истраживања о неплодности и побачајима. Лиценца је одобрена докторки Кети Нијакан, са Института Френсис Крик, да обнови своја лабораторијска истраживања, укључујући измену гена ембриона, саопштила је надлежна британска агенција ХФЕА, уз напомену да је и у овом, као и у свим осталим истраживањима у којима се користе ембриони забрањено да се они уносе у жене у оквиру третмана. Ови ембриони неће постати деца, пошто морају бити уништени у року од 14 дана и могу се користити само за основна истраживања. Слична истраживања обављају се у Кини.

Прочитајте још:ВАКЦИНА МОРА: Родитељима који не вакцинишу децу казна до 150 хиљада динара!БОРБА ЗА ПРАВДУ У СРБИЈИ: Браћа покушавају да спрече исељење из породичне куће (ВИДЕО)

Извор: Мондо