Правда

Последице би, тврди, могле бити несагледиве. Излазак Чешке из чланства у Европској унији, могао би довести до срозавања економије и безбедности те повратка под руску сферу утицаја - што би била, додаје, "апсолутна негација развоја догађаја након 1989. године". Не упозорава он без разлога. Наиме, упркос чињеници да Чешка од уласка у ЕУ 2004. извлачи масни новац из европских развојних фондова, њена јавност има једно од најнегативнијих мишљења о Европској унији. Мигрантска криза, односно бриселски план избегличких квота, нимало није помогла: 3/5 Чеха незадовољно је чланством у ЕУ, а њих чак 62 посто, према истраживању агенције СТЕМ из октобра 2015., тврди да би гласало против останка у Европској унији. Брекит би еуроскептицима дао крила, додаје Томаш Проуза, чешки државни секретар за ЕУ ​​питања и један од главних премијерових савезника. - Досад су излазак из ЕУ у Чешкој предлагале само рубне странке с минималном јавном подршком. Но, ако дође до Брекита, и странкама попут Грађанске платформе и комуниста постало би привлачно предлагати Цзекит - објашњава Проуза. Управо то о чему причају Чеси брине и сам Брисел.

Пандорина кутија

Брекит би, прибојавају се челни људи 28-чланог блока, могао додатно ојачати еуроскептике те, зависно о медијима које пратите, отворити Пандорину кутију или проузроковати домино-ефекат који би, у најцрњем сценарију, довео до распада европског пројекта, односно цепкања Европске уније, без обзира да ли у смислу "регионализације", повратка "језгри", то јест иницијалној шесторки, или опције не само две, него више брзина. Како год, радило би се о крају идеје о идиличној, уједињеној и сложној федерализираној држави Европској унији. Најгоре од свега, Брекит је само тачка на и. Европска унија већ је неко време у превирањима. Све је почело са Грчком, односно кризом евра и претњама Грекит, да би се затим криза накнадно продубила с невиђеним приливом избеглица и миграната. Раскол је предводила, и у смислу мигрантске кризе још увек то ради, Вишеградска група чије су чланице Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка. Она показује изузетан отпор према одлукама Брисела, првенствено оној о обавезним мигрантским квотама.

Ход по ивици

На пример, мађарски премијер Виктор Орбан јуче је најавио да ће Мађарска одржати референдум о обавезним мигрантским квотама. Није рекао датум, али већ и ово је довољно. Отпор је показан, и није први пут. Дакле, британски ход по ивици - предвођен премијером Дејвидом Камероном који је прошле недеље тешком муком испреговарали нове услове британског чланства, а сад, уочи референдума 23 јун, на самом Отоку креће у кампању за останак у ЕУ - само додатно нагриза нарушену европску слогу и поверење што међу самим државама, што у заједничку будућност. Брисел се боји амбициозних вођа којима би могло пасти на памет да покушају извући уступке и за себе, а мучи га и Пољска (на челу са новом владом и њеним спорним законима). Француски председник Франсоа Оланд из ЕУ би избацио државе на чије чело дође десничарска влада. - Државу се може суспендовати из Европске уније. Европа има законске алате, у чланцима споразума, како би спречила државу да крши демократске принципе. Када је на коцки слобода медија, када су угрожени Устав или људска права, Европа не може бити сигурносна мрежа. Мора успоставити процедуре којима ће суспендовати такве земље - рекао је Оланд који се бори за живот у француској политичкој бари у којој, пак, вреба десничарски Национални фронт. - Ако изађете, идемо за вама - поручио је Национални фронт чијој је шефици Марине Ле Пен француски излазак из ЕУ, Фрекит, свако мало на устима. ЕУ, чини се, никад није била више подељена. И мање привлачна. Управо је то Бриселу, и то из Лондона, наручио српски премијер Александар Вучић. Улазак у ЕУ, рекао је, није више онај исти велики сан као некада. - Да, желимо се прикључити, али ЕУ којој сви ми тежимо изгубила је своју магичну моћ - рекао им је Вучић.

Никад скептичнији

- Када видите да у Британији најмање 50 посто људи каже да желе да оду из ЕУ, то утиче на јавност - тврди Вучић. Но, што тачно јавност у Британији мисли, тешко је докучити. Последња анкета, објављена јуче, говори о 51-постотној подршци останку. Битке се воде свакодневно - подршка изласку порасла је кад се јавио осебујни лондонски градоначелник Борис Јохнсон и рекао да је за излазак из ЕУ, да би затим, након што је фунта у понедељак доживела највећи пад од 2009., у предност дошао супротан табор. Можда је, око референдума 23 јун, најбоље држати се истраживања спроведеног јули-новембар 2015., које тврди идуће: Британија никада није била скептицнији према ЕУ, али та скепса за већину људи ипак можда неће бити довољан разлог за одлазак. Притом само 24 посто Британаца мисли да ће Отоку економски бити боље ако буде самосталан.

Прочитајте још:Лавров: Нема плана Б за Сириjу, нити ће га битиЈезиво: Исламска држава увела нову бруталну методу кажњавања жена

Извор: jutarnji.hr