Русија би могла да се укључи у пројекат „Посејдон“, који подразумева изградњу гасовода по дну Црног мора до Грчке и даље до југа Италије.
Атина и Рим подржавају уписивање ове маршруте на гасну мапу Европе, саопштио је председник управе „Гаспрома“ Алексеј Милер на састанку с председником Русије Владимиром Путином. Милер је шефа државе подсетио да је прошле седмице руски гасни холдинг потписао меморандум о разумевању у вези с транспортом „плавог горива“ из Русије у Јужну Европу новом маршрутом. Документ су потписали и извршни директор италијанске компаније „Едисон“ Марк Бенајун и главни извршни директор грчке компаније ДЕПА Теодорос Кицакос. „Меморандум подразумева давање техничко-економске процене до краја ове године“, рекао је Милер председнику Русије. Пројектом „Посејдон“, који су својевремено разрадили Грци, Италијани и Французи, било је предвиђено да се 12 милијарди кубних метара азербејџанског гаса из Грчке дном Јонског мора преноси на југ Италије. „Гаспром“ озбиљно разматра могућност укључивања у ову пројектовану маршруту која конкурише пројектима Јужног гасног коридора – Трансанатолијском (ТАНАП) и Трансјадранском (ТАП) гасоводу који, према плану, треба да споје Азербејџан (а можда и Туркменистан и Иран) с Грчком, Италијом и низом балканских земаља кроз Турску. Географски гледано, „Посејдон“ је погоднији, јер је пут гасовода дном Црног мора краћи и директнији од оног који би водио преко турског копна. У реализацији новог пројекта планирано је коришћење пројекта „Интерконектор“ Турска — Грчка — Италија, који је један од елемената „Јужног тока“. „Одржао сам састанак с министром за економски развој Италије. Италија подржава овај пројекат. На потписивању је био генерални секретар Министарства иностраних послова Грчке. И грчка страна, и грчка влада такође подржавају овај пројекат“, рекао је Милер Путину. Реализација пројекта „Посејдон“ уз учешће Русије за сада је неизвесна, јер доста тога зависи од политичких питања. Теоретски, међутим, овај гасовод би могао да буде добра замена за „Јужни ток“, који је у децембру 2014. године обустављен под притиском Европске уније и САД.
Прочитајте још:
Извор: rs.sputniknews.com
Годишњица “Инцидента у Бањској”: Како су повезани трагични догађаји на Косову са самитом БРИКС у Казању? 
