Рокфелери се надају да ће пад цене нафте не само да савлада анти-капиталистички блок који настаје у свету, већ и њихове домаће конкуренте.
Цена нафте је пала испод 30 долара по барелу, и њен пад траје много дуже него што се очекивало. Цене падају и природном гасу, челику, бакру а економисти постају узнемирени. Медији би да поверујемо да је "кинеско Успоравање" искључиво криво за могућу нову ескалацију економске кризе. Међутим, пад цена је намерно планиран и спроводи се за посебне намене. Из веома себичних разлога, кућа Рокфелера се игра са ватром, и прети да спали целу глобалну економију.
Очување моћ Ексон-Мобајла
Рокфелерови су већ дуго једна од најмоћнијих породица у Сједињеним Америчким Државама, и да већ дуго времена. Њихова историја може се пратити уназад од 19. века и корпорације Стандард Оил. Данас, њихова снага лежи у највећој нафтној корпорацији на свету, Ексон-Мобајл, директној наследници Стандард Оила и пете по величини корпорације у целом свету.Омиљена тактика Рокфелера је и раније била манипулација цена. У 1800-тим, Рокфелери би поплавили тржиште јефтином нафтом, и када би њихови противници банкротирали, поново би подигли цене остварујући још већи профит него икада. Овај метод за централизацију економске моћи су Џон Д. Рокфелер и његових миљеници развили до нивоа науке. Док су Рокфелери су међу најбогатијим људима на Земљи, њихово богатство не значи да су присталице конзервативне политике. Од краја Другог светског рата, Рокфелери су либерали, блиско повезани са Демократском странком. Они су такође финансијери разних либералних фондација, једни од власника телевизијских мрежа МЦНБЦ и НБЦ, као и активни промотери права на обортус и ЛГБТ права. Администрација Барака Обаме и Демократска странка су били верни економски и политички сарадници династије Рокфелер династије. А новац иза најјачих противника демократа на политичкој сцени долази од највећег конкурента Ексон-Мобајла, Браће Кох. Иза политике је класично тржишно ривалство између Екскон-Мобајла и "Кох Индустри".
Нафтна шема ЦИА-Рокфелер
Три земље које су главни противници Сједињених Америчких Држава на геополитичкој сцени - Русија, Венецуела и Иран - су такође извозници нафте и главни конкуренти са америчким нафтним компанијама. Све три ове земље имају независне економије које имају озбиљне посљедице због пада цене нафте.У Венецуели је десничарска опозиција освојила већину на пасрламентарним изборима у децембру, а пад цена нафте је у земљи изазвао огромне проблеме и смањивање социјалних програма. Економски проблеми Ирана који су настали због америчких санкциј су интензивирани падом цене нафте, што је био значајан фактор у пристанку Техерана на споразум по коме ће бити размонтирано две трећине капацитета његовог нуклеарног програма. Русија је такође била приморана да смањи домаћи буџет, а нафте и природни гас су омогућили Русији да обнови своју економију након катастрофалног периода 1990-тих година. Рокфелери и њихови пријатељи у америчком Савету за иностране односе су утврдили да одржавање ниске цене нафте служи дугорочним циљевима америчке спољне политике - то јест, очувању Вол стрита као центра глобалне економије. Дакле, како се спроводи пад цена нафте? Шта узрокује да цене иду доле? Иновације у технологији, као што фрекинг и нове методе бушења су свакако одиграли улогу. Међутим, главни разлог за екстремни пад цена је била Краљевина Саудијска Арабија, која упркос губитку милијарди долара и економсим проблемима наставља да сваки дан пласира десетине милиона барела нафте на међународном тржишту. Разлог за овакво понашање је само послушност. Саудијска нафта је де факто власништво Вол Стрита. Саудијска Арабија има четврти највећи војни буџет на свету, купује оружје готово искључиво од Сједињених Америчких Држава. Краљевина служи као продужена рука главних америчких нафтних и војних корпорација на Блиском истоку. Саудијски режим уништава своју земљу, јер су шефови у Ексон-Мобајл, то јест, Рокфелери тако наредили.
Трамп и Кох опозиција
Пад цена нафте не служи само за геополитичке циљеве. За то постоје и домаћи разлози. Техника фрекинга и раст домаће производње нафте у САД су донели и све више снаге конкурентима. Браћа Кох су постали јачи него икада, заједно са великим бројем мањих нафтних тајкуна. Политика републиканаца је кренула у правцу разбијања моћи Рокфелера и јачање Кох Индустрије, заједно са целом екипом новокомпонованих тајкуна око њих, који желе већи део профита од нафте. Рокфелери се надају да ће пад цене нафте не само да савлада анти-капиталистички блок који настаје широм света, већ и њихове домаће конкуренте. Ова стратегија је испала добра, али су Браћа Кох подржали Доналда Трампа као противтежу, не толико са цоиљем освајања места предедника,већ и да би се спрешио монопол фондација Форд и Рокфелер на утврђивање праваца политике. Разлог што се Трамп одмакао од сценарија стандардне америчке спољне политике сценарију, и што је наизглед пријатељскији према Русију и више критичан према Саудијској Арабији, је тај што он представља Вол стрит опозицију доминацији Рокфелера. Различите стратегије у односу на земље извознице нафте нису потпуно неуобичајене. Поред тржишног ривалства, постоји и дуга историју тензија између ЦИА и Пентагона. Руководство ЦИА је обучено како да постигне дугорочне геополитичке циљеве, док је војска навикла на силу. Није изненађујуће да ове две групе често долазе у сукоб. Рокфелери су са својим Саветом за спољне послове и и савезом са Џорџом Сорошем, одувек су били ближе ЦИА и демократама, док је војска доследно са републиканцима. На глобалној сцени, Рокфелери се надају да ће постепено изгладнети противнике америчке моћи, док изазивају "обојене револуције". На другој страни Доналд Трамп говори о "бомбардовању" Ирака, и његови следбеници имају много више ентузијазма за директне војне нападе на пркосне земаље. Напето одмеравање које је пратило споразум са Ираном је манифестација ових стратешких разлика. Агонија капиталистичке кризе Како су Рокфелери и Обамина администрација наставили да води економски рат против Русије, Венецуеле и Ирана - док у исто време покушавају да економски ослабе Кох Индустри и обезбеде моћ нафтног монопола - глобална економија је на ивици катастрофе. Саудијци послушно избацују нафту, а цене у другим секторима, као што су природни гас падају. Поверење инвеститора пада и очекује се паника поставља. Како се ствари крећу на доле, Доналд Трамп и Браћа Кох покушавају да идеолошки искористе десно крило. Опсесивно про-израелски, анти-исламски и анти-имигрантски делови радничке класе САД, пре свега осиромашени белци на југу и из руралних подручја, се виде као потенцијална пешадија. У међувремену, новац фондација Рокфелер је распоређен да контролишу и усмере енергију грађана који имају склоност ка левичарским идејама, посебно да неутралишуи оне са идејама радикалне левице. Иза свега овога постоји готово нерешив економски проблем. Милиони људи немају место у светској економији. Светско тржиште је пуно робе, које јефтино производе машине. У Сједињеним Државама и западној Европи, животни стандард опада, а следећа генерација се прилагођава економији ниских плата.Са Русијом и Кином као окосницама новог блока земаља које имају планирану економију коју контролише држава, ствара се алтернатива у светској економији. Глобални догађаји настављају да појачавају идеју да западни неолиберални капитализам није коначан крај историје.Финансијски систем, заснован на зеленаштву и експлоатацији, који је владао светом преко 500 година, је у дугој и дубокој кризи. У структурама власти различите фракције се боре да га сачувате, посебно како алтернативе постају атрактивнији за обесправљене. Користе се различите стратегије за пораз све јаче глобалне опозиције, и постепено, у западних друштвима полицијска држава репресија и милитаризам почињу да замењују "демократије" и "људска права". Свуда улози постају све већи, а постоји опасност од веће катастрофе. На глобалној сцени у 21. веку се тек спремају изненађења која ће потрести свет.
Прочитајте још:
Извор: Курир/journal-neo.org
