Правда

Најава да ће грађани изаћи на биралишта на пролеће покренула је питање обезбеђивања услова за демократске изборе. Опозиција наводи да су учестали случајеви политичког насиља и цензуре медија, што је био повод да лидер ДС-а Бојан Пајтић 22. јануара у Бриселу затражи од Партије европских социјалиста услове за одржавање поштених избора у Србији. Он тврди да је СНС на локалним изборима у Мионици и Врбасу и приликом прекомпоновања власти у Белој Цркви правио инциденте, користио физичку силу и злоупотребљавао државне органе. Потпредседник Демократске странке Горан Јешић сматра да са СНС-ом није могуће причати о фер изборној утакмици, "јер су они девастирали наше друштво". "Нама је тренутно главна тема како да се не покраду избори, јер је било и крађа и невиђеног насиља на последњим изборима у Врбасу, Србобрану, Зрењанину, Оџацима, па недавно током прекрајања власти у Белој Цркви. На изборима у Медвеђи гласачи су довођени аутобусима са Косова", казао је Јешић за РТ Војводине. Лидер Левице Србије Борислав Стефановић је оценио да ће пролећни избори бити далеко од "регуларних" и да се већ сада види да опозиција и власт немају равноправан третман. Председник Нове странке Зоран Живковић каже да његова партија страхује поново од изборне крађе и додаје да је мислио да је период изборне крађе завршен 5. октобра 2000. године. "Крађе су већ евидентиране на локалним изборима, поновљеним у протекле две до три године, а сада су очигледни нови симптоми исте болести. Нова странка је формирала Центар за спречавање крађа и насиља на изборима 2016. године", казао је Живковић и као доказ да се одвијају припреме за изборну крађу навео нелегалан избор тужилаца, као заштиту од потенцијалног гоњења оних који краду на изборима, чистку у полицији. Он тврди да је исто тако радио и Слободан Милошевић 1996. и 2000. године. Ове наводе одбацује посланик напредњака Милован Дрецун, који сматра да опозиција не верује у сопствени изборни резултат и да се због тога припремају изговори да ће избори бити нерегуларни. "Сумњају да ће добити одговарајућу подршку грађана и већ унапред припремају изговор да то оправдају, а можда и после да предузимају неке активности. Онај ко не верује у сопствене снаге, у подршку грађана, он већ сада налази изговоре да избори неће бити регуларни", истиче Дрецун. Са њим се слаже и председница Извршног одбора Социјалистичке партије Србије Дијана Вукомановић, која наводи да не постоји ниједна индиција да би неко могао да покраде изборе. Она каже да је опозиција веома искусна у мониторингу избора и њихове оптужбе сматра лажном узбуном и покушајем маскирања властите слабости и лошег рејтинга код бирача. Бојан Клачар из Цесида не мисли да је реч о унапред припремљеном алибију за лош резултат на изборима, већ да опозиционе партије анимирају и мотивишу своје бираче да масовније изађу на гласање. "То је исто урадио и СНС између два круга председничких избора 2012, када су Александар Вучић и Томислав Николић изашли са џаковима који су били пуни изборних листића и нагласили да су избори покрадени. Свима је тада било јасно да избори нису били покрадени, већ да је СНС ту ситуацију вешто искористио да се додатно подигне тензија и да се мотивишу гласачи да изађу на други круг избора. Ту је реч о добром политичком маркетингу", наводи Клачар. Он наводи да је легитимно да опозиционе странке излазе и говоре о одређеним проблемима и процедурама и додаје да њихове примедбе нису без основа. Међутим, њихов закључак да те неправилности могу да утичу на регуларност избора и да доведу до изборне крађе сматра сувише радикалним. Дијана Вукомановић подсећа да Србија има изборно законодавство које гарантује високо ниво демократских стандарда када је реч о изборима. Она подсећа на чињеницу да у Србији има око 8.400 бирачких места и наводи да коректност избора не зависи само од једне партије, већ од капацитета свих партија да чувају и гарантују интегритет бирачке кутије и гласачких листића. "Изборе у Србији редовне прате и међународни посматрачи, пре свега ОЕБС-а, неких других међународних организација и невладиног сектора у Србији и немогуће је да у Европи – и дакле у Србији – било чији покушај крађе изборних резултата остане непримећен и некажњен. За све нас је веома важно да цео изборни процес прође у демократском духу, да се изрази права воља народа. То је добро како за власт, тако и за опозицију", закључила је Вукомановићева. Лидер Нове странке (НС) Зоран Живковић истакао је јуче да су "припреме за изборну крађу очигледне", тврдећи да је Центар НС за спречавање крађа већ евидентирао направилности на поновљеним локалним изборима и да су сада видљиви "нови симптоми те исте болести". "Имамо нелегалан избор тужилаца, као заштиту од потенцијалног гоњења оних који краду на изборима, чистку у полицији, масовно досељавање по неким београдским општинама, као што су Врачар и Стари град. На Врачар се са Вождовца, где на пролеће неће бити избора, доселило око 2.000 људи. То исто је радио и Милошевић 1996. и 2000. године и одговорено му је тако што смо се добро организовали, јављали и упозоравали на сваки покушај крађе и физички се супротстављали, тамо где је било потребно", нагласио је Живковић. На те тврдње лидера НС-а одговорио је посланик СНС-а Александар Јовичић, који је поручио да би Зоран Живковић поново да "ослобађа народ у замену за неповратне кредите Фонда за развој и винограде". "Најгори међу најгорима, ђаци понављачи, који би у свакој нормалној држави били при дну друштвене пирамиде, успели су да на чело државе дођу због несрећних, ванредних околности које су задесиле ову земљу. Пошто им није било довољна деценија пљачкања под велом ослободиоца народа од ’тираније’ и ’диктатора’, толико су бескрупулозни да би да окрену још један круг владања и пљачке", истакао је Јовичић. Реаговао је и председник Општинског одбора СНС-а Врачар Ненад Ђорђевић, који је рекао да је Зоран Живковић "после неуспешне политичке каријере и пораза на изборима, у које је ушао као премијер, не само да је ушао у бизнис са виноградом већ је купио и луксузан стан на Врачару, што значи да се доселио из Ниша на Врачар". Убрзо након изјаве Зорана Живковића огласио се и МУП, саопштавајући да – "поводом све учесталијег изношења неистина од стране појединих медија и политичара да се врши масовно досељавање у поједине београдске општине попут Врачара и Старог града" – објављују статистику, која "јасно показује да се сваке године у општине Врачар и Стари град досели приближно исти број људи". Према тим подацима се на Врачару од 2010. број особа које су пријавиле адресу на тој општини повећавао за око 3.000 или мало више, али се истовремено број особа које су пребивалиште с Врачара пријавиле негде друге смањивао за око 2.000. У току 2016. до сада их се пријавило 276, а одјавило 160. Већих осцилација, по подацима МУП-а, није било ни на Старом граду.