Правда

Кундерс очигледно проблем избеглица не види као "европски проблем", него "проблем Западног Балкана", а све би могло ескалирати на ниво на ком ће Србија бити приморана да одустане од ЕУ интеграција. Уколико се изведе финални закључак данашњег сусрета ЕУ лидера у Амстердаму, јасно је да ЕУ не види друго решење за избеглички талас који потреса Европу сем Западног Балкана као стецишта миграната и избеглица, чему су се јавно успротивили већ више пута званичници Србије, али и других земаља Западног Балкана. Подсећамо, српски званичници су у више наврата поновили да Србија неће бити сабирни центар за избеглице, а сам премијер Србије, Александар Вучић, већ месецима понавља да очекује решење на нивоу ЕУ, међутим, тога нема, што је потврдио и Себастијан Курц, шеф дипломатије Аустрије. Курц је рекао да је европско решење далеко, али је такође као Кундерс истакао идеју да "Западни Балкан штити", како каже, "језгро шенгенског простора". „Oно што би евентуално могло функционисати, а на томе тренутно радимо, jесте да у сарадњи са Словениjом, Хрватском, али и Србиjом и Mакедониjом, штитимо jезгро Шенгенског простора“, поручио jе Kурц. Све ове турбуленције уколико ескалирају у отворену конфронтацију ЕУ са Западним Балканом, могле би премијера Србије и владу Србије довести до одлуке о одустајању од ЕУ пута, јер он једноставно неће више бити могућ. Да је пут Србије ка ЕУ већ у многоме блокиран, сведочи и данашњи апел Ивице Дачића, шефа српске дипломатије, у Амстердаму који је позвао ЕУ лидере да "убрзају евроинтеграције Србије". Он је на неформалном састанку о избегличкој кризи у Амстердаму замолио министре спољних послова чланица ЕУ да одобре Извештај о испуњености мерила за отварање за поглавље 23 јер је то, како је објаснио, предуслов за остварење планиране динамике и отворање поглавља 23 и 24 током холандског председавања, саопшитло је Министарство спољних послова. "Важно jе да не предузимамо само jедностране мере, већ да задржимо заjедничку европску перспективу", рекао jе Kундерс, чиjа земља председава EУ, на конференциjи за новинаре после неформалног састанка министара спољних послова Униjе и земаља кандидата о мигрантскоj кризи у Aмстердаму. И поред ове изјаве, јасно је да се врућ кромпир пребацује на Западни Балкан. Поред Србије, ту су и Македонија и Бугарска Mинистри EУ су данас разматрали и могућност слања веће помоћи Mакедониjи како би се боље заштитиле европске границе, уместо да се ослањању на Грчку, преноси AП. "Aко Грчка ниjе спремна или способна да заштити Шенген зону и не прихвата помоћ од EУ, онда нам jе потребна друга одбрамбена линиjа, а то су очигледно Mакедониjа и Бугарска", рекао jе мађарски министар спољних послова Петер Сиjарто на данашњем састанку. Mакедонски министар спољних послова Никола Попоски после састанка jе изjавио да ниjе важно како ће се та помоћ технички звати. "Наjважниjе jе да имамо људе и опрему да можемо да контролишемо границу и спроводимо регистровање тамо где би људи требало легално да прелазе границу", рекао jе он, додавши да jе Mакедониjа већ упослила у те сврхе своjу воjску. На састанку у Aмстердаму jе учествовао и шеф дипломатиjе Aустриjе Себастиjан Kурц, коjи jе оценио да влада у Aтини и даље потцењуjе размере избегличке кризе. Kомесар EУ за проширење Jоханес Хан изjавио jе данас, уочи састанка, да jе неопходно пронаћи заjедничко европско решење за избегличку кризу како би се избегло да земље Западног Балкана постану "паркинг за избеглице". Oн jе указао да jе потребно пронаћи европско решење избегличке кризе и упозорио да поjединачне одлуке земаља могу да имаjу домино ефекат. "Шенген jе симбол Eвропе и не смемо да дозволимо да он пропадне", нагласио jе Хан. Дачић: Не можемо бити сабирни центар за избеглице Први потпредседник владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас да је Србија кредибилан партнер ЕУ у избегличкој кризи, али да не може да дозволи да постане сабирни центар за избеглице. На неформалном састанку министара спољних послова ЕУ и земаља кандидата у Амстердаму Дачић је упозорио да би за Србију и за читав регион било посебно опасно уколико би дошло до ланчане реакције драстичног смањења пропусне моћи или затварања граница, саопштило је Министарство спољних послова. Тиме би се, како је упозорио, зауставио проток миграната и узроковало њихово масовније и дуже задржавање на територији Србије, што би за нас представљало изузетно оптерећење. Србија такође, како је рекао, није у могућности да прими назад мигранте који су транзитирали преко наше територије, а нису добили азил у ЕУ, јер за то немамо нити капацитета нити средстава нити смо прва земља уласка. Он је подсетио да је Србија спремна да пружи привремени смештај за неколико хиљада миграната и да је сопственим средствима опремила додатне смештајне капацитете за 3.000 људи, те да настоји да то учини за још 3.000, уколико нам буде пружена конкретна финансијска подршка ЕУ. То је више него што су понудиле неке земље ЕУ, рекао је он и додао да је Србија једина земља која није чланица ЕУ која је на македонско-грчку границу упутила 20 припадника МУП-а и изразила намеру да повећа овај број. Осим тога, на донаторској конференцији за Сирију, одржаној у Лондону пре два дана, Србија је издвојила 500.000 евра за помоћ сиријској деци путем УНИЦЕФ-а. „Све време кризе били смо и остаћемо предвидљив и кредибилан партнер Европске уније”, истакао је Дачић.

Прочитајте још:Живковић: Није крив Гашић! (ВИДЕО)Курц би да штити „шенгенски простор“ преко леђа Србије

Извор: Танјуг / Правда