Правда

Када су у источној Либији у фебруару 2011. избили протести против режима Моамера Гадафија, после пет дана на државној телевизији говор је одржао Сеиф ал-Ислам Гадафи - Моамеров син и највероватнији наследник. Сеиф је после тог чувеног говора, међународно оптужен за подстицање насиља, али је само мало људи заиста обратило пажњу на његова предвиђања о будућности Либије. Пет година касније, међутим, већина онога што је млади Гадафи предвидео се показало као тачно. Између осталог, он је предвидео да Либијци неће имати сигурност, да ће земља упасти у хаос и безакоње, да ће многи Либијци умрети, да ће Запад интервенисати а да ће економија пропасти, јер ће нафта "престати да тече." Он је такође упозорио Либијце да ће многи бити расељени унутар и ван земље, и на то да ће фанатичне исламске организације заузети неке области, ако не и све. Сеиф ал Ислам Гадафи је тада говорио скоро 40 минута, предвиђајући да ће извори нафте бити спаљени, а да ће оно што остане тешко бити корисно за земљу. Заиста, у првих девет месеци 2015. године, произведено је тек око 400.000 барела сирове нафте дневно, што је знатно испод просека од 1,65 милиона барела дневно у 2010. години. Многи нафтни резервоари из којих су се санбдевали градови, попут Триполија су запаљени, а многе терминале су преузеле наоружане милиције које су требале да их штите. Рестрикције струје су постале свакодневица широм Либије од 2011. Гадафи је предвидео да би његова земља могла бити поново подељена као што је било пре него што је стекла независност 1951. године. Тада је била подељена у три регије: Триполитања, Киренаика и Фезан. Пет година након револуције, Либија иде све ближе ка тој ситуацији јер нема централну владу, јединствену војску и државну безбедност. Млађи Гадафи је говорио о доступности оружја и последицама. Сада се процењује да у рукама становника постоји скоро 20 милиона комада оружја, што може да објасни зашто је стопа убистава у порасту и зашто се мале свађе могу лако претворити у ратове између племена и банди. Гадафи је предвидео страшну будућност за свој народ који пет година касније живи управо такву будућност. Он је најавио да ће се Либија "можда вратити у дане сиромаштва", што се и десило. Упркос недостатку званичних бројки, запажања показују да хиљаде породица једва саставља крај с крајем. Према подацима УН, најмање пола милиона људи је расељено из својих домова унутар земље; многи живе у избегличким камповима и зависе од добротворних организација. Црни Либијци су изложени тешким одмаздама пошто су их побуњеници означили као Гадафијеве присталице. Либијски банкарски систем се полако урушава под тешком тежином корупције и проневера, а пре свега недостатка ликвидности, што отежава људима да узму своју штедњу. Влада плате својим службеницима исплаћује са три месеца закашњења.Сеиф ал Ислам је тада такође истакао да Либија није исто што и Тунис или Египат, јер њу чине "племена и кланови, који отежавају да се друштво поново уједини ако некад пропадне" Пет година касније, види се да је био у праву. Грађански рат 2011. године је поделио Либијце дуж племенских линија, што додатно гура земљу ка подели, и што такође отежава било којој централној власти да се укорени. И данас, Либија има две различита владе које се такмиче за власт. Влада народног споразума коју је подржао УН је већ у невољи, пре него што је и могла да положи заклетву. Данас је Либија дом за све врсте фундаменталиста и терористичких група, било да је то Ал Каида на југу или у градовима Сирт и Сабрата. Овај последњи је био мета америчког бомбардовања 19. фебруара, које је однело скоро 40 смртних случајева, под објашњењем да је нападнут камп за обуку за ИД. На југу Либије, дуж границе са Чадом и Нигером,, Ал-Каида доминира трговином људима, оружјем и мигранатима, због недостатка јаке либијске владе која у стању да контролише своје границе. ИД жели исламску државу у којој се практикују њена верзија ислама, а исламистичка влада у Триполију је већ почела да разматра све законе и да их доводи их у склад са шеријатом, што додатно омогућава да исламистичка пропаганда доминира. Проповедници и верски фанатици сада воде џамије и нуде ТВ и радио програме који трују умове младих Либијаца, и отуђују их од ислама који су раније практиковали. Млађи Гадафи је даље предвидео да ће стране интервенције у Либији отежати Либијцима да се помире међу собом. Либијом сада доминирају регионалне и међународне силе, посебно Катар, Египат, Турска и, наравно, стални чланови Савета безбедности УН, који диктирају шта треба и не треба да се деси у земљи. Већи део сукоба који су избили у Либији од устанка у фебруару 2011. године су прокси-ратови између других земаља који се боре са Либијцима као својим марионетама на тлу Либије. Гадафи је упозорио своје земљаке да Запад неће прихватити било који облик исламског емирата на либијској обали у непосредној близини јужних европских граница. Данас, Запад - посебно Француска - припрема нову интервенцију у Либији да истера ИСИЛ из Сирта и других градова. Многи Либијци и добар део света сада признају да је Гадафи у свом говор тачно предвидео тренутну ситуацију на терену.

Прочитајте још:КАД РУС БИЈЕ: Ево како песницама смирују украјинске неонацисте (ВИДЕО)ЏИХАДИСТА ОСКАРОВАЦ: Снимио сопствену смрт! (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)Руским оружјем пуцао у америчке производе: Кад Калашњиков распали по Ајфону (ВИДЕО)

Извор: All Monitor, Курир