Правда

Овако, у интервју за Новости, говори професор Млађен Ћурић, директор Института за метеорологију, један од најваћих српских научника из области метеорологије. Како тврди, поглед у прошлост и озбиљна, комплексна, свеобухватна анализа екстремних метеоролошких догађаја са свим ефектима, једино може да пружи озбиљну прогнозу, а ниједан садашњи модел прогнозе, било да се користе у приватним метеоролошким станицама или референтној државној установи, Републичком хидрометеоролошком заводу, где углавном раде, како каже, његови студенти, не могу да предвиде временске промене. Зар ни ове последње поплаве не треба да нас чуде? Смешно је када се каже да је од 20 до 30 милиметара падавина за 24 часа или за неколико дана нешто неприродно. У далекој прошлости, из штурих записа који се могу наћи у манастирским књигама, илуструју да је све то уобичајено за наше области. У манастиру Попово поље, 1616. године у зимском периоду била је таква поплава да је вода носила куће, камење и давила људе. А јасно је да пре 400 година угљен-диоксид, нити човек, нису имали никакву улогу. Записи кажу да су Београд, Влашка и Немачка били попллављени 1771. године. Типичније је да зими имамо снег, а да је било хладније, биле би снежне падавине. Евиденције показују да снег у нашим пределима може да буде тако интензиван да за једну ноћ падне више од једног метра. Сада је ова зима била топлија и такозвани фронтови, циклони, атмосферске творевине, велики вртлози ваздуха који се премештају донели су кишу. То није ништа неуобичајено за зимски период да имамо такве случајеве. Да су биле снежне падавине, не би се манифестовале кроз поплаве, снег би се постепено топио. Временске непогоде, па и поплаве, углавном гледамо кроз причу о глобалним климатским променама. Има ли разлога да верујемо да је и то узрок елементарних непогода код нас? Нису тачне изјаве да се поплаве које су нас сада задесиле, као и оне 2014. године, никада раније нису дешавале. Овде је пракса да се не гледа у прошлост, већ закључује на основу тренутног. Огромне количине угљен-диоксида наводно изазивају климатске промене, па је узрок свих несрећа човек. То је смишљено из неких моћних светских политичких центара, па је лансирано и спуштено и међу научнике. И научници прихватају да је угљен-диоксид главни узрочник, да нам прети отопљење и да ћемо изгорети од врућина. У међувремену, биће и ових јаких киша и поплава. Заправо, прича да се топи лед на Северном полу потпуно је супротна. Пројекат започет деведесетих година прошлог века којим се мери залиха леда на Гренланду, показао је да је лед заправо постао дебљи. У приобалним областима јесте се отопио са становишта обичног посматрача. Септембра прошле године, рецимо, измерена је највећа настала количина леда за последњих 15 година. Нетачно је и да су сви топлотни рекорди оборени у последњој деценији, како се често говори. Заправо, у Европи максимуми забележени пре неколико векова, још нису премашени. Чији је интерес пласирање приче о глобалном загревању? Једноставно, у питању је бизнис. Зато што центри економије треба да узимају климу као батину којом ће притискати потрошачко друштво. Скупе се сви представници света у Копенхагену, па у Паризу и терају једни друге да смањују количине угљен-диоскида, да "намештају" климу каква ће да буде. Као да је клима нешто што може да се подеси. Основна особина климе је управо - да је променљива. И да су њене природне силе много јаче од иједне коју може да изазове човек. Метеорологија је данас постала јаче оружје од нуклеарног. Људи се притискају да изнова купују и користе нове машине, уређаје, које сада мање загађују, да се задужују у банкама да би их покренули и тако постају робови. У питању је нова батина којом ће се претити и зауставити економије многих земаља, притисак да се купује нова технологија, узима кредит, омча око врата. Могу ли падвине и поплаве да се предвиде, имамо ли у Србији довољно добрих мерних станица, уређаја, стручњака за ову област? У Србији не постоји добар метод да би прогноза могла да буде постављена на стабилној основи. Данас кажемо да користимо сва расположива техничка средства. Појављују се чак и метеоролошки аларми, нажалост, у највећем броју случајева то су аларми на празно. Не оставрују се прогнозе. Идеја јесте лепа, да упозоримо људе који доносе неке одлуке да заштите од падавина, топлотних таласа, али није добра основа. Добро је што покушавамао да рангирамо и именујемо екстремне појаве црвеном бојом, наранџастом... Али, да би се то до краја урадило како треба, недостаје студиозни научни посао. У РХМЗ ће рећи да је то већ урађено. Јесте, али само формално. Узме се прогноза која се добије по нумеричким моделима, практично, то је метода црне кутије у метеорологији, и на основу ње се предвиђа. Код нас се користе различити модели, уклапају се параметри у те математичке моделе и добијају прогнозе које не могу бити тачне, јер нису на доброј основи. Постоји ли пример на који бисмо се могли угледати по питању прогнозе? Постоје различите методе, али ниједна није 100 одсто добра. Погрешан је приступ глобалне метеорологије као науке. А разлог је тврдња да је свему крив угљен-диоксид, и тиме су науци везане руке. Некакав панел за климатске промене је закључио како се клима мења и нема више шта да се изучава, само да се региструје. Какав метод треба да буде да би и прогнозе биле тачне? Данас је прихваћен метод да се помоћу једначина израчунава каво ће време бити. Да је то добро, за ових 60 година, већ би дало резултате. Нема шта да се доказује да не ваља. Није лоше због тога што појединац није паметан, већ је погрешан метод, који не укључује целокупан рад природе. За наше подручје неопходна је детаљна анализа екстрема, а не појединачни параметри. Тако би се дошло до закључака о законитости мењања и створили бисмо нове једначине. Недостаје нам, дакле, пројекат анализе екстремних метеоролошких дешавања. Више пута сам то истицао. Никад није урађен пројекат оних научника који знају посао. Ови који цртају те аларме кажу да је све урађено. То је само мала, безначајна компонената пројеката које би требало преуредити. Моји студенти, који сада раде у РХМЗ, раде по кључу, који није добар. Пројекти о коме говорим би се радио годинама, али би оставили народу нешто непролазно и 100 посто тачно. Могло би невреме да се предвиди и спрече штете. Да ли је јефтиније да се то уради или стално отклањају штете. Штете би се минимизирале на овај начин. Прво утврдимо границе променљивости на нашем поднебљу. То никада није утврђено. Иако ће вам рећи да јесте. Мора да се иде у далеку прошлост и да се виде сви подаци, не само температаура, већ комплексно све метеоролошке компоненете које су записане и све друге манифестације таквог времена. Када такав пројакт буде урађен, треба да да се сачине пратећи пројекти у разним областима, где треба градити бране, бедеме на рекама, пошумљавати, забранити градњу. Колико су Миланковићеви прорачуни тачни, шта нам они у контексту данашњих климатских услова значе и говоре? Природни фактори које је Миланковић обрадио су само један део приче и огромне силе природе. Његови прорачуни су рађени на основу кретања небеских тела, а она нису ни лоптице ни дувански дим, то је нешто што се мења стотинама хиљада година. По тим прогнозама, ми неминовно клизимо у ледено доба. Са друге стране само још један пример фактора који утичи на време су океанске струје. Када би, рецимо, била пресечена Голфска струја, која је само један део те огромне траке кретања океана, у Европу би се за десетак година вратило стање последњег леденог доба. Океанска трака која је примила топлоту у топлим крајевима и носи је према већим географским ширинама, Азији, у Европи је Голфска струја. Голфска струја носи топлоту према северу и зато Европа има топлију климу. Шта доноси кише у наше крајеве? Падавине су код нас условљене циклонима који долазе из северозападне Европе. Организација тог циклона је да има фронтове, топле и хладне. Са северозапада до нас не може да дође преко Москве, већ мора преко Алпа. А, зубати Алпи "зачине" тај ваздух. Много пута се ваздух заустави, присилно подигне, што појача падавине. Код нас, циклон долази и са Медитерана, преко Јадрана. У летњем периоду ти циклони са падавинама углавном су севернији и зато је случај да Војводина, некада најсувља, сада лети има много више падавина, и невремена, града. Зашто се прогнозе данас неретко разликују? Данас готово свако може да оснује метеоролошку службу са минималним знањем. Постоји гомила ТВ и радио станица, новина и купаца тих прогноза. А такве прогнозе се добијају на основу модела скинутих са компјутера - енглески, немачки, или неки други модел, убаце бројке, пронађу средњу вредност и добију прогнозу. То је лоша прогноза. За озбиљну прогнозу потребан је озбиљан посао и године рада. Колико су народна веровања оправдана? Кроз историју је остало записано да су поједини светски метеоролози правили прогнозе и богатили се методологијом која је анализирала понашање паукова како плету мрежу. Верује се и да, рецимо, када крава лиже папке, долази киша, баш као и кад се пси ваљају по трави или птице лете ниско.... То су народна искуства која не треба занемарити.

Прочитајте још:

• НАЈВЕЋИ ПОЗНАВАЛАЦ ТЕСЛИНОГ ДЕЛА: Имам доказе да су поплаве 2014. изазване вештачким циклоном!
• ПОПЛАВЕ У СРБИЈИ: Ибар се не смирује, критичне тачке и на истоку земље
• ПОТВРЂЕНО: Југославија правила атомску бомбу!
• ХРВАТИ БЕЖЕ У ПАНИЦИ: Због црвеног метеоаларма закрчили путеве

Извор: Новости