Правда

Већина америчких медија нагиње негативном и сензационалистичком извештавању о Кини, међутим, такав приступ одговара Пекингу који је кинеским медијима претпоставио државно прописану идеологија и политику. Начин на који западни медији извештавају послужио је кинеским властима као реторички инструмент који уз цензуру користе како би у потпуности контролисали национални наратив. Када је портпарол владе Хуа Чуњинг упитан 24. фебруара о размештању кинеских авиона на Парацелским острвима у Јужном кинеском мору, одговор је био базиран управо на томе: "Страни медији не треба ни селекривно да преувеличавају оно о чему желе да извештавају, нити да игноришу оно о чему не желе". Чињеница је да се медији у САД, на пример, више концентришу на чланке који покривају ново, сензационално и (нарочито последњих година) негативно. Кривица за то, међутим, лежи колико у медијима толико и у самим читаоцима. Бројне студије показале су да се негативни чланци читају више него позитивни. Због тога када се анализира како амерички медији извештавају о Кини, треба погледати и као извештавају о САД. Када се погледају наслови највћих америчких медија у последњих пар година, добија се једна апокалиптична визија живота у најбогатијој земљи света. Америчка политика, инфраструктура, здравствени систем, капитализам и само друштво су према овој слици апсолутно непоправљиви. Зато не чуди што је исти или сличан дискурс усмерен и на Кину, а како сами Кинези нису навикли на такво извештавање, већ на домаће медије који промовишу званичну политику, стварање негативног става према западним медијиме није изненађујуће. Осим тога, термин "Западни медији" толико је широк и недефинисан да је изразито тежак за анализу и лак за манипулацију. Истовремено, кинески државни медији детаљно покривају одређене сегменте унутрашње политике САД, као што су чести обрачуни ватреним оружјем, расне тензије и сл. на тај начин приказујући демократију као систем уређења склон хаосу. Како је уз то приступ многим страним сајтовима за Кинезе немогућ, једину представу о "западним медијима" најмногољуднија нација света добија кроз призму државних медија. Када особа одрасте у таквом медијском окружењу, стекне одређену слику о западним медијима и касније налети на неки негативан текст о Кини, његова представа је потврђена. Пар удараца цензуре у комбинацији са пропагандном и дискредитовањем извора информација и ето уџбеника о контроли медија.

Прочитајте још:НИСУ ЛЕПИ АЛ’ СУ ГЛУПИ: Колико странци (не) познају Балкан„Без тебе“ прича о трагичној авионској несрећи

Извор: newsweek.rs