Правда

Србија сматра да санкције које је ЕУ увела Русији лоше утичу на земље кандидате за Унију, те да је управо она више од других кандидата погођена тим санкцијама, преноси бриселски портал Еурактив тезе из документа за који тврди да су га саставили представници НИС-а, али да је означен као владин документ. Како наводи портал, Србија верује да санкције које је ЕУ увела Русији имају лошš утицај на земље кандидате и да имају негативан ефекат на процес придруживања Београда Унији. Уз подсећање да је Србија кандидат за чланство од 2012. године, Еурактив пише да се у документу наводи да су српске компаније у неповољнијем положају када је реч о пословању са руским компанија које су подвргнуте санкцијама у односу на европске. Србија сматра да је од свих држава-кандидата највише погођенија санкцијама ЕУ против Русије, иако Београд одбија да примењује те санкције, наводи портал. Портал такође пише да се ради о документу на 24 стране чији је аутор НИС, највећа српска енергтска компанија у којој највећи удео има руски Гаспром, али свој удео има и српска влада. Према ауторима, Београд верује да негативни ефекти санкција ЕУ на Србију нису узети у обзир у тренутку када су рестриктивне мере припремане, пре свега зато што државе-кандидати за члансто нису довољно консултоване током дискусија и састављања текста одлуке о санкцијама. Како наводи портал, од увођења санкција у августу и септембру 2014. године оне су утицале на НИС, и могућност компаније да добије кредите, и на филијале две руске банке које послују у Србији - Сбербанку и ВТБ које су обухваћене санкцијама. "Индиректни ефекат санкција ЕУ наноси ненадокнадиву шšтету НИС и ставља га у неправедно неповољан полоžжај у поредењу са било којим конкурентом у ЕУ, укључујујући и оне које су под контролом организација на мети санкција. Филијале организација које су погођене санкцијама и које су базиране у ЕУ нису подвргнуте рестрикцијама", наводи се у документу на који се позива портал. На тај начин ЕУ ненамерно дестабилизује српску привред што је у супротности са обавезом ЕУ о сарадњи у циљу постизања економским реформи предвиђених ССП, а додатни аргумент који се наводи у документу јесте и да Србија неће моћи да испуни обавезе које проистицу из Енергетске заједнице и процеса придружžивања ЕУ. "Уколико највећа енергетска компанија Србије не моžе да испуни обавезе према ЕУ на време, šто ће изискивати улагања од 550 милиона евра, планови за приступање у области енергетике и зашšтите жžивотне средине могли би бити избачени из колосека", наводи се у документу. Србија предлаже да се сва изузећа од санкција наметнута руским организацијама која се примењују на филијале регистроване у ЕУ примене и на филијале у земљама кандидатима. У одсуству договора, као алтернатива се предлаже да ЕУ дозволи посебна изузећа која би власти земље чланице могла да одобре како би компанијама попут НИС омогућиле да се финансирају у оквиру тржишžиšта капитала ЕУ. У тексту бриселског портала се наводи да је тражен коменатр Европске комисије, која је кратко одговорила да земље чланице једногласно доносе одлуке о санкцијама. Из тога произлази да земље кандидати нису консултоване у том процесу, наводи портал.

Прочитајте још:Небојша Крстић „исмева“ Борка СтефановићаЗНА ШТА СЕ СПРЕМА КАРАЏИЋУ: Шешељ очекуjе драконску казну, али мању од Радованове

Извор: Танјуг