Правда

Те фотографије су, у суштини, најбољи одговор и поклоницима мртвог императора, а и онима који се и даље против њега боре. Главно противречје Стаљинове епохе је у томе што су њена цивилизацијска достигнућа (а познато је по коју цену су достигнута) неминовно водила ка демонтажи те епохе. Другим речима, онај ко је терао осуђенике, људе који су били осуђени за измишљене преступе, да граде универзитет, а потом у тај универзитет доводио сељачку децу да студирају, онда су та деца, завршивши његов универзитет, долазила до закључка да је робовски рад осуђеника био – зло, а да онај који је трошио људске животе тако лако, па макар и на тобоже добре циљеве, напросто није добар човек. Стаљинизам је џелатским методима градио елементарну културу, а што су људи били културнији – то им је била одвратнија џелатска унификација и „поравнавање“ свих и свега на једном великом градилишту, а утолико им је постајала драгоценија разноликост живота. Укључујући и ову глупаву „разноликост“, какву показује панкерка обријане главе из Орегона. Та жена је логични завршетак стаљинизма. Његова победа, али истовремено и његова смрт. Тако је и са самим мртвим императором. Њему је суђено да остане бренд који изазива, елемент дизајна за тролејбусе и мајице у овом лакомисленом и разноврсном свету који је умногоме изградио управо он, али који је – домогавши се својих наследничких права – одбацио његове методе и његове рецепте. Хвала Богу. Таква је цена сваке сурове победе. Да, онима који све победе, све построје под свој конац – на крају се, како се управо испоставља, роди унука-панкерка. И још обрије главу на његовом гробу.

Прочитајте још:

• НЕОБИЧАН ЖИВОТ СТАЉИНОВЕ ЋЕРКЕ: Светлана је била под сенком имена њеног оца!
• СТАЉИН О ХРВАТИМА: Не могу да их смислим!
• Најбоље границе по Русе би биле оне из времена Катарине Велике и Стаљина

Извор: fakti.org