Правда

Шта би све омогућио поглед најкомплекснијим оком које постоји у природи? Ово се питао македонски научник Виктор Груев док је пре пет година на Великом коралном гребену на обалама Аустралије проучавао како морски рачићи и лептири виде светлост и боје. Тада није имао идеју да његово истраживање може довести до револуције у лечењу рака. Груев се вратио у Сједињене Америчке Државе, на Универзитет Вашингтон у Ст. Лујзи, гдје је ванредни професор компјутерских наука и инжењерства, инспирисан да развије камеру која буквално види канцерогене ћелије. „Визуални систем морских рачића је један од најсофистициранијих у природи. Једни су од најбољих предатора у плиткој води. Гледају разноврсне боје и поларизацију. Све то чине очима сличним камерама мобилних телефона - имају мању резолуцију, али виде пуно више детаљних информација о свету који их окружује. Кад инжењер гледа таква биолошка истраживања, види их другачије – како од тих очију да направимо савремену технологију“, објашњава Груев. Снимањем људских ткива камером која региструје светлосну поларизацију и боје невидљиве људском оку, уочавају се промене и слабости у њиховој структури. Тако се могу добити информације да ли су одређене ћелије здраве или канцерогене. Овим процесом, рак би се могао дијагностиковати врло рано. Код Груева се пробудио изазов. Ископирати јединствена визуална својства морских рачића и лептира и комбиновати их у осетљивој камери малих димензија. Груев је затим почео сарадњу и са медицинским факултетима. Покушао је да повеже прилике које пружа природа и недостатке медицине у којој се користи пуно камера. Прецизна детекција рака Груев каже како технологија која се данас користи није довољно прецизна у идентификовању рака. За време операције могуће је да се не уклоне све канцерогене ћелије. Камером која имитира очи ових животиња и комбинује поларизацију и више боја, прецизност идентификовања рака се повећава и до сто пута. „Врло је важно да ова технологија буде прецизна и у томе предњачимо. Тиме што смо успели ископирати очи морских рачића и лептира не само што смо добили мању и јефтинију технологију, већ и много прецизнију. Комбинацијом поларизације и мултиспектарних боја долазимо до готово стопостотне детекције тога да ли је неко ткиво канцерогено или не“, каже он. У поређењу са медицинским апаратима који се користе у операционој сали, поред прецизности и компактности, предност би била и цена. Камере би коштале од 500 до 1000 евра, што за медицинску технологију, није пуно. То би омогућило да се камере користе у целом свету, у што више болница, сматра Груев. Технологија је готова. Изазов - како бројке и информације које снима камера селектовати и представити у нешто визуелно разумљиво за докторе. Професор Груев са тимом доктора управо ради на тим проблемима и на разним апликацијама ове технологије. Једно од решења су наочаре са овом камером које би асистирале хирурзима за време операција, или моћна камера, али довољно мала да би ендоскопски улазила у тела пацијената и детектовала канцерогене ћелије. Идеје и решења се стално мењају и развијају. Свака технологија има предности, али и слабости, а сваки тип рака своју специфичност. До сада се ова технологија испитивала на пацијенткоњама оболелим од рака дојке. Следећа фаза је рак простате, врата и усне шупљине. Камере - асистенти у операционој сали Велики је интерес међу онколозима и хирурзима за камере које развија. Груев каже како је потребно да се ова технологија испита до краја и да се добије глобално мишљење да она помаже. „У задње време често радим са докторима и примјећујем како се мало технологије користи у операционим салама. Део инструмената који се користе су стари и по сто година. Постоји један процеп недостатка савремених технологија у операционим салама – и то су ти изазови. Не желим да се зауставим само овде, видим пуно ствари које би биле позитивни за медицину“, каже он. Све је ово део једног дугог процеса усавршавања и истраживања. Свака фаза пролази кроз тестирање прво на експерименталним мишевима, па тек онда улазак у операциону салу где Груев и његов тим праве снимке и врше анализе. Испитивања нове технологије, како би добила дозволу за примену у медицини, су ригорозна и трајаће још неколико година. Његова визија је да ће једног дана бити стотину камера у операционој сали које ће регистровати разне, детаљне информације о пацијенту – и такве које људско око не може видети. „Замислите ако постоји и једна тродимензионална виртуална реалност свих камера, која би показала на шта треба да се обрати пажња, који органи су критични. Информације које доктор не може да види током операције“. Природа нуди одговоре науци Почетком деведесетих година прошлог века, тада петнаестогодишњи Виктор Груев, први је пут, студентском разменом, посетио Сједињене Америчке Државе. Отишао је са југословенским, а вратио се с македонским пасошем. Након тога, једну годину је провео у Скопљу, добио је стипендију и наставио своје образовање у САД-у. Магистрирао је и докторирао на Универзитету Џонс Хопкинс. Посећује Македонију и каже како би волео да то ради чешће. Жели што више учествовати у едукацији студената и преносити своја знања на овим просторима. Сматра да је кључно подстицати креативност и радозналост према науци још од најмлађег узраста. „Треба што више да се ради на размени студената. Да студенти и професори прођу неко време ван и да добију нова знања – да буду изложени другим школама размишљањима. Ресурси праве разлику. Али важније је да се обрати пажња на едукацију, од најмлађег узраста до факултета и да се тај систем негује“, каже он. Има 40 година и са супругом и троје дјеце живи у Ст. Луису, где ради и размишља о новим начинима како да претвори „чуда“ природе у технологију која би помогла не само медицини, већ и осталим друштвеним сферама. Иза себе већ има шест патената за своје изуме. „Природа има много кључних решења за бољи живот – борбу против рака, боље здравље и нове лекове за које нисмо знали. Стално долазимо до нових сазнања. Из животињског света можемо доћи до нових инструмената. Од видеокамере, до камере која снима звук. Са морским биолозима радимо на проблематици како животиње прелазе велике раздаљине без савременог ГПРС-а или радиосигнала. Како комуницирају? Важно је да открића у природи не остају само у биологији, већ као инжењери и медицинари да нађемо начин за њихову примену у свакодневници“, истиче Груев. Имитирање природе како би се решили сложени проблеми с којим се суочава човечанство није ништа ново - од проучавања птица како би се створиле направе за летење, до нанотехнологије и камера инспирираним животињским видом. Изуми су то који се примјењују не само у медицини, већ и у енергетици, архитектури или стварању нових материјалу. Револуционарна решења која природа нуди дословно наочиглед човека. Извор: Алџазира Извор: Алџазира