1. Ликвидација терористичких команданата
У праскозорје нове 2016. године, тачније 25. децембра, убијен је командант свих снага у оквиру терористичке групе Џаиш ал Ислам (прев. Армија Ислама-укупне јачине око 15,000 бораца), Захран Алуш. Ова група делује на простору Дамаска, и обједињује више исламистичких бригада. Постоје подаци да је ово резултат здружене операције извиђачких састава САА којима су асистирали руски специјални елементи, у лову на емира из Думе (реон аеродрома Марџ ал Султан). Егзекуцију је извео тактички бомбардер Су-34, који је на мету избацио неколико ласерски навођених бомби огромне разорне снаге, која је цело здање претворила у прах и пепео. Од последица експлозије погинуло је још најмање 15 исламиста од чега 7 команданата, који су заједно са главном метом чинили команду ове групе. Током борби око Дир ез Зура, у којима је руска авијација играла активну улогу, ликвидиран је један од лидера тзв. Исламског калифата. Абу Хамза Ал-Ансари, као и велики број његових сабораца, а нешто касније и Мароканац, Абу Ел-Хедеф Маграби. Затим, једна специјална група командоса успела је да у месту Туман лоцира терористички штаб у којем су се налазили високи официри Исил-а, и да на њега наведе бомбардерску авијацију. У прецизном авио-нападу, означени објекат је комплетно уништен, а на лицу места је ликвидиран главни емисар Исламске државе за провинцију Алепо- Омар Ел Абси (познатији као Ел-Асир) и његов заменик Ел-Халаби, итд….Овај списак би могао да заузме велику количину текстуалног простора (углавном се састоји из сличних имена и надимака) тако да би даље набрајање просечном читаоцу вероватно било досадно. Према различитим проценама убијено је неколико десетина ако не и стотина терориста који су деловали у заповедном ланцу ових терористичких група. Руске ваздушне снаге су успеле да убију између 1,500-2,000 терориста који су у Сирији дошли само из држава бившег СССР-а, док су укупни терористички губици неупоредиво већи.
2. Конкретни успеси на терену
Уз значајну подршку руских ВКС, која се слободно може окарактерисати као одлучујући фактор, сиријска армија и локалне милиције успеле су да успешно окончају неколико критично важних борбених операција, које су поново повратиле пољуљани морал и веру у коначну победу. То се посебно односи на деблокаду „300 спартанаца“ на аеродрому Кавеирес, који су годинама одолевали хиљадама крволочних варвара, чијим колонама се ни на хоризонту није назирао крај. Неколико недеља после отпочињања руске војне операције, специјална бригада „Тигар“ и либански Хезболах, су уз масивну ваздушну подршку успели да пробију коридор до авио-базе и практично ослободе ове сиријске див-јунаке.Такође, забележени су озбиљни успеси и у региону Латакија, где је 103. бригада РГ успела да очисти на десетине захтевних топографских објеката, и на њима туркменских села која су махом била утврђена, и то у веома неповољним условима (перманентна подршка исламистима кроз порозну сиријско-турску границу) закључно са јаким упоришним тачкама Рабија, Кинсиба и Салма, где владине трупе нису крочиле од 2011. године. На овом подручју се посебно истакао тешки ракетни бацач Тос-1а „Сонцепек“ који је у неколико наврата читава брда претварао у пламене буктиње. И док су сиријске трупе довршавале борбе за овладавање последњим селима у региону Латакија, уследила је нова муњевита операција у провинцији Алепо, где је знатно оснажена сиријска бригада „Тигар“ (опремљена са отприлике једним тенковском водом добијених Т-90, бпл и осталим модерним средствима извиђања и комуникације), заједно са командо групама Хезболаха и шиитским милицијама + КСИР, извела акцију у којој је ослобођена Термо-електрана и индустријска зона источно од Алепа, те деблокирана енклава са градовима Нубла и Захра. Руска тактичка (Су-34) и стратешка авијација (Ту-160, Ту-22М3) је била активна у околини Раке и посебно Дир ез Зура, а у постепеном подилажењу Палмири активно су дејствовали јуришни хеликоптери Ми-24П. Овде треба додати и посебно фокусирану операцију са главним циљем тоталне деструкције џиновске криминалне мреже за експлоатацију и транспорт покрадене сиријске нафте, а чија структура и деловање је очигледно осмишљена у суседној Турској, у глави изузетно похлепног, сујетног и тренутно најнепредвиљивијег лидера на свету, Таипа Ердогана.
3. Активна подршка курдским оружаним групама YПГ/ПКК на северу и крајњем истоку Сирије
Поред ваздушне подршке сиријској војсци, команда ВКС је одлучила да у одсуству ефективног бомбардовања тзв. „Западне коалиције“, потпомогне и курдске борбене одреде који делују у оквиру YПГ/ПКК, а које заједно са ирачким снагама безбедности у последње време, праве озбиљне територијалне успехе у циљу физичког раздвајања тзв. Исламске државе на 2 дела (сиријски и ирачки). У том погледу посебну улогу у извођењу ове операције и њене успешне координације, има информациони командни центар под патронатом ВРФ, који је стациониран у Багдаду. Руска ваздушна подршка је на овом простору посебно била драгоцена у ослобођењу сиријског града Шадади, који се налази на комуникацији која повезује Раку и Мосул, а која исламистима представља виталну артерију за транспорт људства и технике на овом правцу.Такође, забележени су и ефикасни удари током ослобађања авио-базе Минг што је касније отворило пут Курдима да заузму Тел Рифат и избију на капије града Азаз, који се налази на самој сиријско-турској граници.
4. Трошење старе муниције и испитивање нових типова високо-прецизних бомби и ракета
Није тајна, да је највећи број копнених циљева у Сирији гађан бомбама на истеку својих ресурса. Огромна количина слободно падајућих и тзв. против-бетонских пробојних бомби је произведен још у време СССР-а. Сирија је била одлична прилика да се њихова количина у великој мери прореди. Да није било Сирије, велики број ових бомби би морао да буду уништен на територији РФ, а то подразумева специјални транспорт (утовар, претовар, истовар), затим ангажовање посебних екипа за њихово уништавање итд… што у крајњој линији није нимало јефтин поступак. Сви сте већ упознати са борбеном употребом руских крстарећих ракета типа „Калибр“ затим Х-555 и Х-101, као и најновијим моделима паметних бомби из фамилије КАБ (500, 1500) изузетне снаге и прецизности.Постоје подаци и о веома успешној примени касетне кумулативне муниције, посебно око Хаме и Идлиба, приликом уништења оклопне технике која је заплењена од САА током борби на овом подручју.
5. Обука и наоружавање про-владиних снага у Сирији
Поред активне ваздушне подршке, паралелено је текао процес испоруке савремених типова наоружања и војне технике регуларним сиријским снагама и добровољачким милицијама који делују у координацији са њима. Тако је нпр. сиријским снагама (пре свега бригади „Тигар“ и ударним саставима 4. механизоване дивизије) испоручена одређена количина савремених тенкова Т-90 (10-20 јединица) што је унапредило ефикасност борбених операција на терену и драстично смањило губитке у оклопним средствима приликом њиховог извођења. Поред тога у елитним јединицама сиријске војске (нпр. 103. бригада РГ и бригада „Тигар“) се налази и одређен број руских специјалиста, који су у великој мери реорганизовали ове саставе ударивши чврсте темеље за формирање модерних батаљонско-тактичких група, велике покретљивости и ватрене моћи, опремљених савременим средствима извиђања и комуникације (веза са сателитима у реалном времену, активна употреба беспилотних извиђачких летелица на правцима наступања и њихова перманентна веза са ударном авијацијом, дежурним батеријама цевне и реактивне артиљерије и сл.).Очекује се да се у наредним етапама руског ангажовања у Сирији, пре свега ове 2 формације подигну на што већи техничко-тактички ниво, који ће бити у рангу са копненим јединицама регуларне руске војске, а слични процеси су започели и у осталим видовима и родовима сиријске војске. Извор: Информер
