Правда

Термин "метанационално" сковали су експерти за бизнис стратегије Ив Доз, Хозе Сантос и Питер Вилијамсон у књизи објављеној 2001. године. Метанационалне корпорације су све оне које су одступиле од традиционалног "што је добро за државу, добро је и за компанију, и обратно". Данас, пресецање државних жила кукавица постало је уобичајени "бизнис". Ове компаније најчешће стационирају базу свог пословања, фабрике, особље и бнаковне рачуне на локацијама са мноштвом ресурса и мањком прописа. Оне најразвијеније постављају менаџмент у једну, финансије у другу, администрацију у трећу и "хардвер" у четврту земљу. Неке од највећих америчких фирми као што је Мајкрософт држе билионе неопорезованих долара на офшор рачунима са којих новац најчешће иде даље у швајцарске банке, Луксембург, Сингапур или на Кајманска острва. Неки експерти назвали су овај новац "бездржавним приходом". Феномен метанационалних компанија не само да производи велики количине новца, он истовремено уздрмава и дефиницију "глобалне суперсиле". Велики број експерата сматра да нека од међународних корпорација врло лако може преузети од САД улогу водеће светске силе. Иако делује невероватно, треба имати у виду да БДП Епла превазилази ниво БДП-а две трећине светских земаља. Десет највећих банака данас контролишу око 50 одсто светског новца.   Свет улази у нову еру у којој најмоћнији принцип није суверенитет већ "понуда-потражња". Најважније питање сада јесте хоће ли бизнис отићи још даље и еволуирати са наднационалног на виртуални? Неки мисле да хоће. Балаџи Сринивасан из компаније Андерсен Хоровиц сматра да Силиконска долина постаје моћнија од Вол Стрита и чак саме америчке владе и то чини стварајући друштво изван друштва, односно друштво које води технологија. Метанационалне компаније воде се само једним правилом - увек постоји неко место на којем ће профит бити већи, окружење пријатељскије и прилике шире. Тај принцип помогао је метанационалним компанијама и корпорацијама да прерасту своје првобитне газде - државу. Овo  је 25 најмоћнијих корпорација на свету и њихов годишњи приход у милијардама долара:

1. Волмарт - 486
2.  Ексонмобајл - 269
3. Ројал Дач Шел - 265
4.  Епл - 234
5. Гленкор - 221
6.  Самсунг - 163
7. Амазон - 107
8. Мајкрософт - 95
9. Нестле - 93
10.  Алфабет -75
11.  УБЕР - 62.5
12. Хјуавеи - 60
13. Водафон - 60
14.  Анхеусер-Буш - 47
15.  Маерск - 40
16.  Голдман Сачс - 34
17. Халибартон - 31
18.  Асенчру - 31
19.  Мек Доналдс - 25
20.  Емирејтс - 24
21.  Фејсбук - 18
22.  Алибаба - 12. Блекрок - 11
23.  Мек Кинсеј и Компани - 8
24.  Твитер - 2.2

Извор: Newsweek