Пише: Јаков Кедми, бивши шеф израелске специјалне службе Натив (1992–1999) Све већи број терористичких аката, који успевају да изведу терористи, све убедљивије сведоче да Европа није нимало спремна да се заштити од терористичких претњи.
Данас се на територији Европе налази више него довољно оних који су потекли из терористичких организација, оних који су потенцијални терористи. Њих практично нико не контролише, систем упозоравања на терористичке акте у Европи не функционише или функционише веома слабо. Од раније се знало да се спрема терористички акт у Бриселу. О томе су чак и медији писали. Међутим, европске специјалне службе нису могле да на потребан начин и благовремено одреагују на ту претњу, па терористичке нападе нису успеле да осујете. Сматрале су да до напада неће ни доћи, па се за њих нису ни припремале озбиљно. На потребан начин нису биле организоване ни полиција ни специјалне службе.
У Европи нису схватили какав значај имају милиони имиграната у Европи. Нису схватили да је појава у самој Европи терористичких организација које праве зверства на Блиском Истоку – само питање времена.
Европа се неозбиљно понела и поводом тога што хиљаде њених грађана улази у терористичке организације. Веровали су да ће све то остати у границама Сирије, Либије или Израела. Сада плаћају цех своје опуштености. У суштини: то је преступни немар. Колико знам, Русија је упозорила власти Белгије да се припрема терористички акт. Због свега, Европа је сада на прагу све већих и све крвавијих терористичких напада. Не само у Бриселу и не само у Белгији, већ – на целој европској територији.
Терористи доследно реализују своје циљеве. Првенствено желе да дестабилизују ситуацију, да посеју страх и панику у Европи, а потом да раде и на – озбиљнијим резултатима. Зато сада европске специјалне службе и структуре силе земаља које се још нису суочиле, али се могу суочити са терористичком претњом, морају у првом реду обезбедити потпуну контролу над свим потенцијалним групама становништва у којима има терориста. Морају се контролисати територије на којима живе. Морају се контролисати сви могући начини њиховог кретања. Друго, мора се веома брзо – и што је могуће брже – успоставити ефикасна контрола над свим средствима везе које могу користити терористи. Треће, морају бити предузете мере, да тако кажем, активне безбедности које подразумевају појачани мониторинг, знатно повећање бројности полиције и служби безбедности и „додавање гаса“ у агентурном деловању међу потенцијалним терористима. Потенцијалне терористе треба откривати што је могуће брже и што је могуће ефикасније. Методи који рачунају са употребом силе – о којима се говори у овом контексту – то су проблеми који су повезани у већој мери са обавештајним радом усмереним на осујећивање терористичких активности. Ствар је у томе што терористи не седе у базама, што нико не зна где се налазе. Има, наравно, и понека база, а кад база терориста буде откривена – у њу треба упасти што брже, неутралисати и похапсити све који се затекну, али – то је завршна етапа. Најтеже и најкомпликованије у свему је – открити потенцијалне терористе. У овоме се не може без међународне сарадње, нарочито у Европи, где терористи спокојно из Белгије прелазе у Француску, из Француске у Белгију, а одатле у Холандију. Ако специјалне службе не буду међусобно сарађивале и координирале потезе – терористи ће прелазити из једне земље у другу, односно – њихова база може бити у једној земљи, а терористички акт организован и изведен у другој. Извор: fakti.org
