Шеф СРС Војислав Шешељ у разговору за Курир каже да неће у коалицију са ДСС јер, иако су десничарске оријентације, немају ништа заједничко и поручује Санди Рашковић Ивић да се мане политике јер није за то. Лидер ДСС Санда Рашковић Ивић каже да је Шешељ фиктивна опозиција, да не би прихватила његову правну помоћ, али да цени то што је страдао за српско питање у Хагу. 
Њихов интервију за Курир преносимо вам у целости. Шешељ: Немам ја никакав сукоб с њом. Она се закачила за мене од када сам се вратио из Хага зато што нећу у коалицију са ДСС и онда ја морам да објашњавам да нећу јер немамо ништа заједничко. А нападао сам њеног оца само док је био жив, и то јер је ишао на тајне разговоре с Фрањом Туђманом, па смо, кад су они објављени, видели како се снисходљиво опходио према њему и правдао се како смо ми Срби луд народ.
Санда Рашковић Ивић (Фото: Јутјуб)
Рашковић-Ивић: Шешељ се понаша као омиљени опозиционар власти. То је радио и деведесетих година, називајући мог оца издајником, чинећи тако задовољство Слободану Милошевићу. Сада то ради са мном, на радост Александру Вучићу. Све што он ради ради да би подишао Вучићу.
Да ли би посланик ваше странке могао бити декларисани хомосексуалац?
Шешељ: Ми немамо ниједног таквог, ако је и било, отишли су сви са СНС. Не истражујемо шта је ко, али кад би се неко јавно декларисао, тешко да би унутар партије могао да буде изабран на функцију.
Рашковић-Ивић: И странка и ја сматрамо да је хомосексуалност лична ствар појединца и она никад није била проблем. Проблем су организације које их као бране, а у ствари бране своје привилегије правећи од тога политику и бизнис. То је лична ствар, кад водим дете код доктора, не питам: „Да ли сте ви, колега, геј или стрејт?“ Гледам да ли је добар доктор или није.
Како бисте реаговали кад бисте једно друго случајно срели на улици?
Шешељ: Никад у животу се нисмо срели, не бих се поздравио јер се не познајемо. И Чкаљу сам сретао раније, па се нисмо јављали, него он седи за својим столом а ја за својим.
Рашковић-Ивић: Ако бих прошла поред њега, рекла бих му „добар дан“.
Постоји ли нешто што цените једно код другог?
Шешељ: Не познајем је и немам шта код ње да ценим. Како се понаша на политичкој сцени, то је једноставно смешно и читав низ глупости се може чути од ње.
Рашковић-Ивић: Свакако ценим део живота који је провео у Хагу, то што је страдао за српско питање. И део живота које је провео у Зеници, а знам да је мој отац финансијски помагао њему и породици. Како је он то касније вратио, то је друга ствар.
У чему је конкретна предност ваше странке у односу на СРС/ДСС?
Шешељ: Идеолошка уверења и програмске циљеве никад нисмо мењали, а ДСС јесте и то више пута.
Рашковић-Ивић: Странка и ја смо аутентична опозиција, а СРС је у критикама веома селективан. Није њему примаран циљ да уђе у власт, већ у парламент и да буде фактор око којег ће се политички и финансијски вртети ствари. Постоје утемељене сумње да је продао своју победу на председничким изборима деведесетих година, отуд и моје тврдње да му власт није примарна ствар.
Да ли бисте прихватили стручну помоћ једно од другог - психијатријску, односно правну?
Шешељ: Мислим да бих лакше ја њој могао да пружим стручну психијатријску помоћ него она мени. Она се врло необично понаша, у најмању руку је, што би психијатри рекли, психички упадљива.
Рашковић-Ивић: Хвала, имам већ правнике.
Шта бисте поручили једно другом пред изборе?
Шешељ: Добро би било да се окане ћорава посла и мане политике јер нема ни талента ни способности за то. Видим је, према психичким и физичким особинама, као домаћицу која седи за шиваћом машином и шије.
Рашковић-Ивић: Желим му да се никад не врати у Хаг и да буде пристојан.
Како вам се допада слоган супарничке странке „Срећа“?
Шешељ: Слоган одговара структури њене личности. За њу је срећа скупоцена бунда, по томе ме највише подсећа на Драгицу Николић.
Како вам се допада слоган супарничке странке „Србију у сигурне руке“?
Рашковић-Ивић: Већ виђено. Наш слоган, који се врти око среће, нешто је што није виђено досад. Извор: Курир
