Правда

Србија тренутно има 10 пута мање залиха од тога, речено је на округлом столу "Искуства националне Агенције за складиште нафте и деривата нафте Немачке". На скупу у организацији Сената привреде Србије и Привредне коморе Србије, говорили су представници немачких агенција које се баве нафтом, а који су пренели да ЕУ тражи да земље чланице имају кризне залихе нафтних деривата, поручивши да је сада тренутак због ниске цене нафте, да Србија повољно допуни своје залихе. Представник немачке Агенције за складиштење нафтних деривата Томас Кал, рекао је да земље, када уђу у ЕУ, морају успоставити кризне залихе горивом, тако да ће то морати да учини и Србија. Он је казао да су Министарство енергетике Србије и надлежна агенција, већ успоставили контакт са Немачком, како би се упознали са искуством те земље у овој области. Кал је, боравак у Београду, искористио и за састанке са српским властима, током којих је, како је пренео, сазнао да Србија има залихе нафтним дериватима за девет дана. С тим у вези је поручио да ће Србија, на путу ка чланству у ЕУ, морати те залихе да повећа десет пута. Према његовим речима, Србија је прве кораке већ предузела и на добром је путу да испуни директиве ЕУ. Он је навео да је испуњавање услова у вези кризних залиха скуп подухват, али и да тренутно, због ниске цене нафте, залихе могу да се јефтино набаве. Међутим, Кал указује да је чуо да надлежна агенција у Србији мора нафтне деривате за потребе залиха набављати по ценама које су опорезоване, те наглашава да би било боље, као што је то случај у Немачкој и другим европским земљама, да се деривати за залихе не опорезују. Представник Удружења предузећа из сектора енергетике Немачке Валтер Домхоф потврђује да би Србија, пред чланство у ЕУ, морала да успостави 90-то дневне кризне залихе горива. Такве залихе, како је додао, морају да имају све земље у ЕУ. Домхоф наглашава да Брисел својим директивама не ограничава деловање националних држава, већ им указује на пут којим треба ићи. Он истиче да националне државе у Бриселу преносе своје захтеве и предлоге, који се после претачу у заједничке директиве. Те директиве су, како оцењује, ограничења „ка лошем“, док дозвољавају још модерније и боље националне мере. Домхоф је указао да су потребна струковна удружења, која би сарађивала са владом, преносила своје предлоге, а од владе учила који су циљеви државе. С тим у вези је навео да политика жели енергетски преокрет, који би ишао све више ка изворима обновљиве енергије, а смањио овисност од фосилних енергената. Извор: Б92