Најновије

ДА ЛИ СУ ТО СЛОВЕНЦИ У КРИЗИ? Ево зашто "Меркатор" продаје своје тржне центре

Према писању хрватских медија, због презадужености нове купце тражи за 69 тржних центара који би после продаје требало да остану у закупу овог трговачког ланца следећих 20 година

Меркатор центар (Фото: Јутјуб)

Највећи словеначки трговачки ланац, „Меркатор”, који је од 2014. у власништву хрватског бизнисмена Ивице Тодорића и његовог „Агрокора”, следећих месеци планира да прода више важних трговачких центара. Како су за „Политику” потврдили у „Меркатору”, није реч о новом пројекту, јер је овај трговачки ланац процес продаје некретнина почео још пре продаје „Агрокору”.
– Са пројектом монетизације некретнина у Словенији (продаја, па изнајмљивање истих некретнина на одређени период) почели смо 2011. и 2012. године, али смо стали, јер ситуација на тржишту није била повољна. Наставили смо 2015. и са међународним саветницима припремили листу некретнина за монетизацију у којима „Меркатор” жели на дужи рок да настави са својом трговачком делатношћу – каже за наш лист Катја Кек, директор маркетинга и развоја у компанији „Меркатор”.  
На питање о којим објектима је конкретно реч нисмо добили одговор, али како је прекјуче пренео хрватски „Т-портал”, пакет некретнина за које „Меркатор” у овом тренутку тражи улагаче најмањи је до сада.
Реч је, како наводе, о 69 тржних центара из различитих делова Словеније. Иако у компанији ни за хрватске медије нису желели да открију о којим центрима је конкретно реч, претпоставља се да су на продају најпрофитабилнији објекти, с обзиром на то да је планирано да се „Меркатор” после продаје, обавеже на двадесетогодишњи закуп истих центара.
Катја Кек је за „Политику” објаснила да монетизација некретнина значи да се тржни центри продају инвеститорима, који с тим некретнинама даље управљају, а трговац потом изнајмљује на одређени рок простор који му је потребан.
– Тако се можемо бавити својим главним бизнисом – трговином, а не још и управљањем некретнинама. Већи део великих светских трговаца изнајмљује трговине и друге некретнине, јер су тако ефикаснији, прилагодљивији и профитабилнији. Добар пример такве делатности су центри „Супернова“ – објашњава Кекова за „Политику”.
Најбитнији циљ монетизације је, потврдила је, смањење „Меркаторовог” дуга, што ова компанија последње две године „успешно ради финансијским реструктурирањем и продајом пословно непотребних средстава“.
Монетизација је, како за „Политику” објашњавају стручњаци за ову област, логичан пословни потез и компаније у овај поступак обично иду када желе да смање дуг или добију новац за нова улагања. У сваком случају реч је о финансијском олакшању посебно када им за вратом дишу банке.
Циљ ове монетизације је, како преносе хрватски медији, смањење дуга који има „Меркатор” који је у првих девет месеци прошле године имао 827 милиона евра дугорочних и 72 милиона краткорочних финансијских обавеза. 
Како су пренели словеначки медији, „Меркатор” жели да смањи дуг из два разлога.
Први је презадуженост „Агрокора”. Хрватска компанија је према подацима којима располаже словеначки портал „Сиол.нет” крајем 2014. имала готово 3,5 милијарди евра дуговања.
Додаје се да само ове године на наплату стиже око пола милијарде евра финансијских обавеза. Пре неколико недеља и сам „Агрокор” је спровео поступак монетизације тако што је четири трговачка центра „Конзума продао за 66 милиoна евра једном јужноафричком инвестиционом фонду и узео их у закуп на 12 година.
Други разлог за продају „Меркаторових” некретнина, како се наводи, јесу обавезе које компанија има према банкама због репрограма кредита.
Некретнине су главна имовина „Меркатора” и од укупно 1,7 милиона квадратних метара површине, којима управља у Словенији и на иностраним тржиштима, за разлику од других трговачких ланаца, у власништву има готово три четвртине. Зато су „Меркаторове” некретнине важан извор отплате кредита. Њихова књиговодствена вредност је процењена на отприлике 1,5 милијарди евра.
„Меркатор” је приликом последњег покушаја монетизације 2012. и 2013. године био у могућности да прода некретнине у вредности од 250 милиона евра, а 2015. су покушали да продају центре и зараде 300 милиона евра. Овог пута су позвани домаћи улагачи, пошто страни инвеститори, између осталог због избегличке кризе, ове земље сматрају превише ризичним и дају врло неповољне услове. Извор: Политика

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА