Правда

Пише: Емил Влајки Интернационални суд за ратне злочине почињене у Југославији, или Хашки Трибунал (Трибунал), постављен је као настављач Нирнбершког суда. Али се до сада показао као орвелијанска карикатура која дјелује на основу претпоставке да су све странке у југославенском сукобу криве за злочине, али да су Срби далеко више криви од осталих.

Наравно, када се Срби убијају, онда то за Трибунал уопће није важно. Што је са злочинима почињеним од пилота који су намјерно гађали и убијали цивиле у Југославији? Ево одговора од САД републиканца Лестер Мунсон-а из International Relation Committee-а:
„Прије ћете видјети зграду УН растављену циглу по циглу и бачену у Атлантик него да видите НАТО пилоте пред судом Уједињених Нација." 2. јуна 2000., главни тужилац Трибунала Kарла дел Понте, изјавила је да није било никакве основе за отварање истраге око НАТО бомбардирања Србије приликом конфликта на Косову.
Она је изјавила пред Вијећем Безбједности УН да, иако сматра да је НАТО чинио грешке током своје 11 тједана дуге кампање (од марта до јуна 1999.), она је задовољна јер није било намјерног гађања цивила. Широм свијета тисуће интелектуалаца оптужило је Kлинтонову администрацију и НАТО за агресију на Југославију и за убијање српске популације. И што онда? Познато је да су САД главни извор финанцирања УН-а и Трибунала. Портпарол НАТО-а Јамие Схеа био је упитан 17-ог маја 1999., што би се десило када би НАТО био изведен пред Трибунал. Он је одговорио: „Као што већ знате, без НАТО земаља не би било ни Међународног суда правде, нити би било Трибунала јер су то управо земље које су успоставиле ова два суда, које их финанцирају, и које на дневној бази одржавају њихову активност. Ми смо ти који одржавамо интернационално право па га, самим тим, не можемо кршити." Не може бити јасније. Формално, Међународни суд за суђење особама које су одговорне за озбиљно кршење интернационалног хуманитарног права почињеног на територију бивше Југославије од 1991, био је установљен 1993 од Вијећа Безбједности на основу члана VII Повеље УН. Тај приједлог САД-а се прихватио у тренутку распада СССР-а када је на чело Русије дошао амерички послушник и алкохоличар Јељцин, и жеље Кине да по сваку цијену продре на западно тржиште. Другим ријечима, престанак баланса снага на свјетском нивоу и успостављање монопола власти у свијету од стране САД-ом предвођених западних земаља, уништио је уравнотежени међународни правни поредак. Од тог су часа, суштински и практично САД и њени инструменти: НАТО и „међународна заједница", могли радити што су хтјели. Многи су оспорили легитимитет тог ад хоц суда тврдећи да Вијеће Безбједности нема никакве надлежности за тако нешто, да, такођер у Хагу, међународни суд те врсте већ постоји, да одлука Вијећа Безбједности није изгласана од Генералне скупштине УН-а, те да Вијеће Безбједности као политички орган не може, по природи ствари основати непристрасну међународну судску институцију. Конкретно говорећи, Трибунал је био основан од стране Цлинтонове администрације да служи америчкој колонизацији Балкана. Срби су били оптужени као главни кривци за серију балканских ратова и за наводне стравичне злочине почињене против „невиних овчица“: Хрвата, Муслимана и Албанаца. Оптуживање и демонизација Срба били су такођер кориштени од стране моћне медијске пропаганде да би се придобила западно мнијење за САД војну интервенцију на том подручју. Велик број свјетских личности истакао је необјективност и пристрасност Трибунала, називајући ову институцију америчким 'судом шпрдње' ('kangaroo court') са међународним правом.

Напоменимо и то, да је Трибунал први је неоколонијалистички суд Новог свјетског поретка конца прошлог и почетка новог миленијума. Његове основне претпоставке и пракса негирају сва достигнућа судова, судске праксе и правде које је Запад развијао хиљадама година: - Савјет безбједности није навео правни основ за образовање овог суда; - Први пут у модерној хисторији Запада, створен је суд који сам себи прописује правила по којима ће судити; - Трибунал је ишао и корак даље, па је дио своје законодавне надлежности пренио на тужиоца како би и он сам себи могао прописивати правила поступања; - Тужилац као странка у спору може предлагати промјену правила по којима се суди, док оптужени и његов бранилац то не могу; - Тужилац може забранити увид обрани у документацију везану за дати спор; - Тужилац може забранити откривање идентитета свједока; - Осумњичене особе могу, иако нису оптужене, бити задржане у притвору до 90 дана!; - Трибунал може донијети ослобађајућу пресуду за некога и одмах га након тога ухапсити на наговјештај тужиоца да ће поднијети жалбу; - Нема пороте; - Трибунал, за исто дјело, може некога оптужити и ухапсити, док другог извршиоца истог дјела ослобађа; - Трибунал може присилити свједока на самооптуживање; - Трибунал може на судски процес довести вјештака који је познат по својим дискриминаторским ставовима према земљи којој оптужени припада; - Трибунал одређује висину пресуде на основу властитих идеолошких претпоставки а не на основу тежине прекршаја. Тако је, на основу лажних исказа, Душко Тадић, наводни чувар логора, због наводног премлаћивања затвореника и убојства двају затвореника, осуђен на 20 година затворске казне, док је  судски потврђен психопата, Дражен Ердемовић који је признао да је лично убио више од стотину муслимана за 11 килограма злата, одслужио свега пет година затвора. Објашњење је било да је Ердемовић сурађивао са Трибуналом, али и то, да је Тадић био члан СДС-а и да је премлаћивао затворенике из идеолошких разлога, желећи да изазове етничко чишћење Муслимана! У том контексту, Трибунал је, у једном тренутку „судио“ и самом Његошу закључивши да није крив, али да је сумњив! Овај суд је, дакле, по својој суштини, а не само по дјеловању, плаћенички, идеологизиран, пристрасан, циничан, некомпетентан (Трибунал је Грубана Малића, фиктиван лик из романа 'Херој на магарцу', уврстио међу највеће силоватеље муслиманки, те за њим расписало потјерницу), и као такав непрекидно продубљује међунационалну мржњу на просторима еx-Југославије. Извор: Правда