Правда

Пише: Јевгениј Крутиков Прво, за Исламску државу сада  можемо рећи да је групација "на издисају". Друго, садашњи војни успеси су ојачали Асадову политичку позицију, за коју су многи оправдано били забринути до пре само недељу дана. Ослобађање Палмире је било неизбежно. Јер, сада је сиријска војска у ситуацији која је била незамислива пре неколико месеци. Офанзива је изведена војнички коректно, доследно и, што посебно радује, добрим темпом. Кључно је било брзо премештање ка Палмири борбено способних јединица, раније ангажованих у другим деловима Сирије. На пример, у област Катарске краљевске виле је била пребачена бригада „Јастребови Кунејтре“, формирана у области Голанског побрђа на израелској граници, у којој је и ратовала. У зону око саобраћајне петље "Палмирски троугао" премештена је и бригада специјалаца "Тигрови", која је освојила петљу практично из првог покушаја. Истовремено, остале бригаде специјалних снага нападале су село Даја северозападно од Палмире и оближњу планину Ат-Тар. Након тога, судбина града је већ била одлучена, тим пре што су у стратешки распоред сиријских снага ушли ирачки шиитски добровољачки батаљон "Имам Али", део либанског "Хезболаха" па чак и морнаричка пешадија. Ограничења у коришћењу тешке артиљерије у граду довела су до борби за сваку кућу - једну по једну. Осим тога, на путу офанзиве нашао се бивши хотелски комплекс са зградама од пет-шест спратова, што су за услове Палмире - високе зграде. Владине трупе су оствариле четвороструку бројчану надмоћ: укупан број сиријских и савезничких јединица ангажованих у Палмири премашио је 8 хиљада бораца наспрам, наводно 2 или 2,5 хиљаде џихадиста. И то не рачунајући устанике локалних племена, који су стали на страну Дамаска, блокирајући Палмиру на планинском гребену са севера. Освајање Палмире је –победа и војна, и стратешка, и пропагандна. На северу Палмире (све до Раке) и на југу до границе са Ираком – је потпуна пустиња. Сматрало се да је та територија "под контролом ИД", јер никакве везе са пустињом без ослањања на аутопут и саму Палмиру - није било. Сада се та територију на карти слободно можемо префарбати из црне идиловске боје у неку светлију. Победа у бици за Палмиру има чак и ефекат и на унутарашњу ситуацију у Русији. Ионако лабави аргументи либералне јавности, да је руска интервенција мало шта донела, губе и последњи ослонац, који су налазили у бојама сиријске карте. Војно-стратешке последице ослобађања Палмире су много значајније. Постала је изгледна давно очекивана офанзива на Раку, утолико пре, јер ју је руска авијација у последња два дана бомбардовала прилично активно. До пре шест месеци, можда би Генералштаб Сиријске војске тако и урадио - на таласу еуфорије после почетних успеха. И гурнули би десет хиљада војника у периоду пешчаних олуја директно кроз пустиње до обала Еуфрата. Али сада тако бесмислене жртвене акције Дамаск неће предузимати. Још пре почетка офанзиве владиних снага на Палмиру жестоко је ескалирала ситуацију у Деир ез-Зору. Исламска држава је изненада покушала да заузме градски блок Харабеш - најдаљи део града између центра и ваздухопловне базе. Према неким проценама, то је био најмоћнији напад џихадиста на Деир ез-Зор од почетка године. Напад је одбијен уз тешке губитке идиловаца (убијено је више од стотину), након чега је 104. ваздушно-десантна бригада републиканске гарде на леђима џихадиста покренула контраофанзиву и - разбивши непријатељски фронт - кренула дуж аутопута према градовима Мејадин и Мухасан. Паралелно, делови 17. резервне дивизије повратили су прво висинску коту Тарда, а затим и нафтна поља Тајем. Борбе у овом подручју воде се на уском фронту, поред обале Еуфрата. Ово је пољопривредно подручје, чији је живот повезан само са реком. Даље је - пустиња. Стога се и напредовање може вршити само уз аутопут № 4, који иде од Дејр-ал-Зора дуж реке по "зеленој зони" до ирачке границе. Исламска држава управо на овом делу фронта још увек може да сакупи довољно снаге за одговор. Снабдевање Деир ез-Зора је могуће само из ваздуха, тако да сиријска команда може покушати - ослањајући се на Палмиру - да обнови директну везу са опкољеним градом. После успостављања пуне контроле над Палмиром то је постало могуће и теоретски и практично. Тешко је замислити да физички уништени делови ИД покушавају да се утврде у четири мале оазе у пустињи дуж пута – њих ће разнети из ваздуха за неколико минута. Друга ствар је што ће после обнављања саобраћаја са Дер ез-Зором сиријска војска морати стално да штити ту саобраћајницу, јер је омиљена рекреација ИД током последњих неколико месеци - заузимање неког брда или дине са добрим погледом на асфалт и слање поруке свету да су "пресечене артерије снабдевања асадиста". Сада је, из очигледних разлога, ниво пропагандне подршке војним акцијама џихадиста нагло опао - неки ресурси нису обновљени од фебруара. Али, Дамаск се и даље мора активно борити са акцијама овог типа. Ако се догађаји буду развијали по овом или сличном сценарију (на пример, падобранаци у Деир ез-Зору могу наставити да врше притисак на џихадисте дуж реке на југу, а сами резервисти могу да започну кретање аутопутем М20 на запад према Палмири), онда се на читаву војну-политичку структуру ИД у Сирији може ставити крст (овај идиом се неикако не свиђа џихадистичкој пропаганди, која извешатава о "крсташима" који директно нападају исламски свет). Рака ће бити опкољена без икакве наде за пробој или спасење споља. Шта даље радити, показаће околности, али шансе за опоравак, прегруписавање или обнављање снабдевања ИД више неће бити. А биће очигледна једино војна победа над џихадистима, чак и ако потпуно ослобођење Раке буде одложено из хуманитарних или унутарполитичких разлога. То ће бити светски преседан победе у директном оружаном сукобу са великом групом терористичке и људождерске идеологије, која има снажне финансијске и војне капацитете. Логично је претпоставити да ће ИД ојачати терористички притисак јер ће то бити последњи ресурс, који им остаје на располагању. Али, тешко да ће се нека држава или чак појединачне утицајне личности из држава Залива одлучити да у тако безизлазној ситуацији заступају "заточенике из Раке" или да ће покушати да их подрже финансијски. Чак ће и Анкара тражити нове савезнике, што ће бити проблематично, обзиром на пораз Туркомана и крајње жестоке реакције Курда. Да, Турска ће највероватније наставити да снабдева преостале делове џихадиста у провинцији Идлиб, али то је сасвим друга прича. Догађаји из протеклих дана око Палмире и Деир аз-Зора били су предодређени самим током рата, посебно условима за офанзивни импулс сиријске војске, које су створиле руска авијација, специјалне јединице и саветници. Али, мора се одати почаст и самим Сиријцима. Одређене сумње у степен њихове обуке и, посебно, борбеног духа, које су постојале на почетку операције, сада су нестале. Операција у Палмири је показала да је обученост сиријске војске, посебно командандног састава, значајно порасла. Не може сваки штаб у тако кратком времену извршити стратешко распоређивање велике разноврсне групе снага и средстава у неповољним условима. Било је забринутости да ће се - након повлачења већег дела руских трупа - офанзива успорити и да ће то створити додатне политичке проблеме у женевским преговорима Башару Асаду. Али, ако сиријска војска задржи темпо, који је узела код Палмире и Деир ез-Зора - за политичке последице можда више не морамо бринути. Извор: fakti.org