У прилог овој чињеници говоре бројке на примеру оболелих у Косовској Митровици, где је 2011. регистровано њих 185, следеће 225, а 2013. 250. Зато су се наше суморне прогнозе, изречене још 2002, да ће употреба осиромашеног уранијума током агресије Западне војне алијансе на СРЈ изазвати епидемију малигних обољења, испоставиле тачним.
Овим речима др Небојша Србљак, кардиолог у ЗЦ у Косовској Митровици и оснивач НВО "Милосрдни анђео" која се бави подацима о броју оболелих од малигнитета на КиМ, објашњава да су "они који су користили осиромашени уранијум морали да знају какве последице изазива". Он наглашава да студија његове организације, која обухвата период од две године пре и две године после бомбардовања, јасно показује да је пораст броја оболелих од малигних болести последица радиоактивности, а не стреса и других лоших животних навика.
- Сетимо се примера Италије која је обелоданила да су њихови војници, који су боравили на Космету, озрачени и да је повећан број хематолошких обољења директна последица употребе муниције са осиромашеним уранијумом - каже др Србљак. - Управо италијански војници у саставу Кфора били су распоређени тамо где је највише употребљавања муниција са осиромашеним уранијумом, у Пећи, Ђаковици, на Кошарама. Њихове породице, колико је мени познато, добиле су одштету.
Др Србљак апелује на надлежне да и наша земља формално затражи обештећење, не само за материјалну штету него и због пораста броја оболелих од малигних обољења. Овај кардиолог тврди да је неко хтео да минимизира податке које је са својим тимом објавио још 2002. године да је на Космету број оболелих од малигнитета био повећан за готово 200 одсто у односу на период пре бомбардовања.
- Да смо у праву постало је јасно када су се тим поводом огласиле и наше комшије Албанци, који и даље, углавном, преко веза одлазе на лечење у Београд. Јер, и они, то је сасвим очигледно, имају поверење у стручност српских лекара. И зато мислим да би коначно могао да заживи наш предлог да се овде, у Митровици, отвори истурено одељење Онколошког института из Београда.
Др Србљак, иако сматра позитивним што се последњих година прате статистички подаци о броју оболелих, каже да је врло лоше то што овај проблем не схватамо и доживљавамо као национални, него "као туђу несрећу".
Превентива неопходна
Код највећег броја карцином се открије у касној фази, када је излечење немогуће. Др Србљак инсистира да се направи "модел за превенцију", односно покушај решавања проблема.
- Предложили смо да се узимају анонимно узорци крви како бисмо на основу тумор маркера могли врло рано да откријемо туморе, а што би процентуално побољшало степен излечења од карцинома - истиче др Србљак. - На нопходност превентиве опомињу садашњи подаци који указују да ће сваке године број оболелих бити у порасту за око 25 одсто.
Извор: Вечерње новости
