Правда

Док сам све те стенограме, одлуке, амандмане и сличне материјале читао и разврставао, у глави ми је стално било једно питање: како српски комунисти нису могли да виде куда све то води? Било је међу њима паметних људи, вештих политичара, безбедносне службе су имале одличне информације и процене, дипломатска представништва су достављала податке о томе ко се све споља и на који начин меша у југословенску кризу (још тада!). Како су онда могли да поверују да ће (кон)федерализацијом Југославије бити смирене тензије, а поготово - одакле им идеја да давањем широких овлашћења САП Косову (тада је и Метохија избачена из службеног назива) може бити решено косовско питање? Остало је забележено да су свега седам година после доношења Устава, 1981. године, косовскометохијски Албанци подигли нови устанак. Добили су све (чак и могућност одржавања "специјалних" веза са Албанијом), а одмах потом тражили још више (циљ демонстрација 1981. био је захтев за стварање "Републике Косово"). Јавне расправе, наравно, у једнопартијском систему није било, али се део јавности жестоко побунио. Остао је упамћен професор Михајло Ђурић, који је у својој анализи "нацртао" шта ће се у Југославији дешавати петнаест година касније. Зато је и власт морала у појединим приликама да одговара. Током посете Светозареву, Петар Стамболић је испрозивао "реакционарну десницу" и поставио питање: "куда то Срби могу, осим у Југославији?" Или, ето, уступке на Косову смо правили да бисмо сачували Југославију! Каква катастрофална процена. Какав фијаско српских комуниста. Југославија се одавно распала, а косовско питање је и даље остало актуелно. Само, због тих уступака је данас позиција Србије у овој "геополитичкој партији" значајно погоршана. Данас више немамо Југославију, али имамо ЕУ! Сви уступци које Србија прави на Косову образлажу се потребом да будемо "део уређене Европе". Због тога су српски посланици својим присуством и давањем кворума омогућили избор Хашима Тачија за "председника Косова" (тачан назив функције док год важи Резолуција 1244 СБ УН је "привременог председника"). Тачи им се због тога посебно захвалио. Једини (за јавност) смислен одговор зашто се тако поступило дао је Ивица Дачић. Да парафразирам, Срби су помогли Тачију, а сада ће он помоћи нама у решавању неких питања на Косову. Међутим, и ово што говори шеф наше дипломатије је далеко од истине. Два дана после избора Тачија на седници СБ УН он је изјавио да "Србија не може бити врећа за ударање". Ако је, како Дачић каже, позиција Србије ојачана, како онда свега 48 сати после тога можемо бити "врећа за ударање". И откуда онда, на истој седници, онакав иступ Фљоре Читаку, која је поново гуслала о "државним злочинима" Србије на КиМ и још правдала поступке "Уставног суда Косова" по питању Заједнице српских општина. Иначе, дан после избора Тачија у засеоку Пејчићи, надомак Призрена, обијена је и опљачкана Црква Успења Пресвете Богородице. Толико о бољем положају Срба. Даље проблеме на Косову и Метохији треба очекивати. Избор Тачија са тим нема никакве везе. И то нема никакве везе ни са "реакционарном десницом", већ са сасвим другим факторима који утичу на регионалну безбедност. Нешто је требало да научимо из 1974. године. А што се Тачија тиче, да се не кријемо иза фраза о "заштити Срба са Косова". Српски посланици су омогућили његов избор због притиска из Вашингтона. Кругови око Хилари Клинтон, који се много питају (можда ће се још више питати од 2017?), неће дозволити да Тачи заврши пред тек формираним Специјалним судом за ратне злочине бивше ОВК. Иако су докази о трговини органима које је прикупио Дик Марти солидна основа за покретање истраге против њега. Сада ће Тачија штитити "председничка функција".

Прочитајте још:ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ПРАВДУ: Параџемати су политичко крило Исламске државе у БиХЗапад нам урушио економијуАко Хрватска уведе служење војскеСпоразумом између Србије и НАТО биће уништена Република Српска!

Извор: Вечерње новости