Правда

Пише: Емил Влајки У мојим истраживањима сам видио да „масакр" у Рачку којег су наводно извршили Срби над албанским цивилима и који је 1999. године послужио као претекст за САД-НАТО „хуманитарну интервенцију" против СРЈ, не само да је исфабрициран, већ је и разоткривен као такав. Чак сам наишао на то да у једном дијелу Запада, Француској првенствено, није се некритички обарало на Југославију у чему је виђена САД-ујудурма, па су припадајући медији били прилично објективни с обзиром на текући косовски конфликт. Све у свему, када је објављен наводни масакр, дио западне штампе је то јасно означио као САД-монтажу којом је руководио бивши касапин Латино-Американаца, Вокер. Касније су и резултати експерата судске медицине потврдили да никаквог масакра у Рачку није било. То, наравно, није спријечило рат, али је бламирало САД.

Ево неких резултата мојих истраживања:

Си Ен Ен је извјестио 16. јануара 1999.:

„Био је то најгори убилачки чин од када је октобарско примирје највећим дијелом зауставило више од седам мјесеци борби. Откриће тијела десило се један дан након што су српска полиција и јединице Југославенске Армије напале етничко албанско село у том подручју. Посматрачима је било забрањено да дођу на то подручје у петак. Неке жртве имале су ископане очи и размрскане главе, а један је мушкарац лежао одсјечене главе у властитом дворишту.“ Новинска агенција коју држи Ослободилачка Војска Косова (ОВК) пријавила је 46 мртвих и рекла да су осам од тих били борци ОВК - побуњеничке групе етничких Албанаца која се бори за независност ове југославенске покрајине. Сељани су рекли да је српска полиција одвојила мушкарце од њихових породица и одвела их према локалној полицијској станици. Касније су заокренули и потјерали их према брду, гдје су их убили.

Констатирам, да два мјесеца касније, након што је исфабрициран извјештају о Рачку од стране САД, Бил Клинтон је започео бомбардирање Београда и Косова. Пет мјесеци касније, Међународни кривични суд за бившу Југославију оптужио је Слободана Милошевића, предсједника Југославије, за „ратне злочине" који су укључивали наводни злочин у Рачку.

То је понукало замјеника државног секретара САД Стоб Талбота да изјави: „Ми разговарамо са Милошевићем само на једном језику, а то је бомбардирање.“

Према 'Њујорк Тајмс'-у, 'точка преокрета' за НАТО одлуку да покрене рат против Југославије, десила се 20. јануара 1999., када је САД дипломата Вилијам Вокер повео групу репортера да открију такозвани српски масакр неких четрдесетак Албанаца у Рачку, на Косову. Ова је прича била на првим странама међународних медија и касније била искориштена да би се оправдало НАТО-бомбардирање.

Схватио сам, да су амерички медији били толико прављењем прича којима су се Срби демонизирали, да они који нису били упућени у ствари, уопће нису ни доводили у питање вијест о „српском масакру у Рачку“ гдје је неких 40 косовских Албанаца наводно било стријељано од стране српске полиције. Пронађени од стране Вилијама Вокера, тијела су била идеална фотографска прилика да се оправда појачан НАТО захтјев за директну интервенцију и бомбардирање.

'Вол Стрит Журнал' је објавио 28. маја колумну насловљену ’Оптужба захтијева инвазију’ у којој се тврдило да НАТО не може прихватити ништа мање од окупације Београда и програма „денацификације", почевши са суђењем за ратне злочине читавом српском руководству.

Као и многи слични догађаји током разбијања Југославије, а и један у низу америчких исфабрицираних доказа који су послужили као претекст за вођење САД империјалистичких ратова, „Рачак масакр" је био чиста пријевара. Био је измишљен и искориштен као повод да би се упутила директна НАТО пријетња војном интервенцијом на Косову.

Ево, како сам овај догађај реконструирао:

15. јануара српске су снаге напале групу албанских терориста у Рачку, одговорних за смрт неколицине полицајаца и цивила. Читава операција је била директно надгледана од 'ОЕБС' посматрача, па чак и снимана од стране телевизијске екипе 'Асошијејтед Прес'-а. Послије подне Срби су напустили село. Након тога, неки су француски новинари као и група посматрача посјетили село, које је изгледало мимо и напуштено.

16. јануара 1999., неких 40 тијела је пронађено поредано у јами близу села, наизглед масакрирано, убијено метком у главу и потиљак, наводно из близине.

Наиме, током ноћи терористи су успјели поновно заузети Рачак. Они су били ти који су „открили" јаму и који су одвели групу 'ОЕБС' посматрача до тијела.

Вођа групе ОЕБС и блиски САД колаборант фашистичких режима у Латинској Америци, Wиллиам Wокер, одмах је оптужио Србе да су починили овај „масакр", без икакве претходне истраге.

Примједба

"Вокер није независан и неутралан посматрач, него ветеран америчког Стејт Дипартмента који је предводио прљави рат против Ел Салвадора деведесетих година. Према оптужбама које је поднио независни одвјетник Окружног Суда САД Лоренс Волш, Вокер је био одговоран за намјештање лажне хуманитарне операције у зрачној бази Илопанго, Ел Салвадор. Ова је база била тајно кориштена за допрему пушака, муниције и залиха Цонтра зеленашима који су нападали Никарагву."

Сумње

Овог пута, „измишљена реалност" била је тако површно изведена да је реакција неких медија била истовремена:

'Ле Фигаро' ставља у сумњу тврдње ОЕВС у погледу „масакра" у Рачку, питајући се да ли су терористи ОВК намјестили овај такозвани масакр у покушају да преокрену свој војни пораз у политичку побједу.

'Гардиан' цитира изјаве званичника међународне верификацијске мисије, који су жељели остати анонимни, у погледу њиховог убјеђења да су нека тијела погинулих у Рачку била накнадно помакнута.

'Ле Монде' такођер поставља нека питања:

- Како је српска полиција успјела да окупи групу људи и да их мирно спроведе до мјеста погубљења када су били под константном паљбом од стране терориста? - Како је могуће да посматрачи, који су провели преко два сата у селу, нису видјели јаругу у којој су тијела била пронађена? Зашто је пронађено тако мало чахура у околини тијела на тој локацији гдје је 23 људи било пронађено са већим бројем метака у глави?

Према талијанском часопису 'Ил Манифесто', који се позива на резултате истраге покренуте од стране њемачког дневника 'Берлинер Зајтунг':

"Није било никаквог масакра у Рачку'. Ово се догодило само дан прије него што је Вилијам Вокер дигао буку око покоља цивила. Тврдња о непостојању 'Рачак масакра' дошла је од извјештаја финских патолога о аутопсији. Овај извјештај постоји већ више од годину дана, али је намјерно био скривен од публике.

'Очигледно је да жртве нису биле убијене изблиза', рекао је професор Клаус Пушел, директор Медицинског института Универзитета у Хамбургу, који је испитао протокол аутопсије извршене од стране финских лијечника.“

Сличну изјаву дао је и један канадски научник:

"У јуну 2000. Др Хелена Ранта, вођа финског тима стручњака за судску медицину који су испитивали случај Рачак за НАТО, рекла ми је да на тијелима није било никаквих знакова погубљења, да су била донесена са других локација и да је НАТО класифицирао њен коначни извјештај као тајну."

Вили Вимер, потпредсједник Парламентарне Скупштине ОЕБС, изјавио је приватној њемачкој телевизијској станици НТВ, да је са презиром одбио манипулацију телевизијским снимцима којом се хтјела испровоцирати НАТО интервенција на Косову и Метохији. „Све је било управљено у циљу изазивања одређене реакције тако да бисмо ми, када видимо неке слике, добили жељу да истог часа издамо наредбу нашим војницима да преду у акцију. Врло сам узнемирен овим срамним манипулацијама наших људских осјећаја."

Политички лидер ОВК, Хашим Таћи, признао је у интервјуу Би Би Си-ју од 24. марта 2000, да је велика група ОВК дјеловала у Рачку и да је много војника изгубило животе у борби са југославенским снагама. ОВК је намјерно убила 4 српска полицајца како би оживјела конфликт и тајно је убијала албанске сељаке да би придобила симпатије за сепаратистички покрет од Запада.

Медлин Олбрајт је признала на истом Би Би Си програму да је инцидент у Рачку захтијевао деликатне припреме и да је био оживљен у намјери да се изврши притисак на Европске савезнике да војно интервенирају.

Посљедњи дани маја 1999. Агресија НАТО-а се наставља. НАТО-убојице бомбардирају све само не војне циљеве. Из зрака уништавају болнице, школе, дјечје вртиће, водоводне системе, мостове, Радио-Телевизију Србије. Употребљавају касетне бомбе и оне од осиромашеног урана, против свих закона ратовања. Уништили су за живот земљу, зрак и воду. Остварили су оно што су најављивали: „Вратит ћемо, вас Србе, у 1389.“ За то вријеме бацају летке чији је текст написала позната, врло важна и моћна вјештица која је запосјела тијело државног секретара најјаче земље Запада, на којима цинично пише: „Српски народе, ми те волимо, ратујемо једино против Милошевића.“ Ова вјештица је крива и за помор пола милијуна ирачке дјеце. Од бомбардирања је већ погинуло неколико хиљада људи, а десетине хиљада је рањено. Бог сам зна колико ће људи, у слиједећих пар стотина година умријети од радијације.

Радим и по 15 сати дневно прикупљајући, из западних извора материјале о овом прљавом рату. Поноћ је прошла, очи ми се затварају, али се не могу одвојити од стравичног звучног снимка гдје се репродуцира комуникација између једног НАТО – пилота и његових надређених:

Пилот: На три хиљаде сам стопа. Испод мене су колоне возила, нека врст трактора. Што да радим?
АWАCS (мјесто за контролу војних операција): Виде ли се тенкови. Понављам, гдје су тенкови?
Пилот: Видим само тракторе. Можда су 'црвени' камуфлирали тракторе као тенкове.
АWАCS: Чудан конвој. Што, сами цивили? Проклетство, такви су Срби! Уништити мету.
Пилот: Зар уништити тракторе и цивилна возила? Поново желим инструкције.
АWАCS: То је војни циљ, потпуно војни циљ. Уништити мету. Понављам, уништити мету.
Пилот: Разумијем (слиједи ракетирање)."
 
Провјеравам аутентичност материјала. Ова конверзација која је хтјела да покаже како је НАТО пилоту било наређено да нападне цивилни конвој на Косову, Ђаковица, 14. април 1999, кад је убијено више десетина цивила, била је емитирана од стране Телевизије Србије 17. априла 1999. Дакле, према схваћању Запада, ова информација није вјеродостојна, мада су Британци тврдили да је амерички пилот знао да се ради о цивилном конвоју јер су га на то упозорили британски пилоти. Тако се у британском часопису 'ЛМ' број 126, децембар/јануар 2000 појавио чланак (’Narcissus Empire’) у којем је цитиран један други западни извор ('Defense & Foreign Affaires) у којем се сугерира да је претходан разговор између НАТО пилота и контролног центра АWАCS аутентичан!

Радим, као и обично, у кревету. Не могу више да гледам од умора. Ријечи на екрану лаптопа ми постају неразумљиве. Тонем у сан. Слике које ми се појављују, приказују неки чудан амбијент. Сањам огромну црвену лопту окружену пламтећим ватрама. Подсвијест ми сугерира да се ту ради о класичном паклу прошараном ријекама зла, мржње и бијеса. По тлу ходају окупљени сужњи оковани тешким ланцима који се једва крећу, некако бесциљно, и са умртвљеним, безвољним изразом лица.

Одједном се на пламтећем небу појављује јато издужених, црних кукастих крижева. Избацују муње према сужњима који, престрављени, упиру очи пут горе, по посљедњи пут, јер се претварају у живе буктиње. Црне свастике се спуштају до земље и мијењају обличје. У трансу су и узвикују: „Ово су ноћни свици. Како су весели!“. Затим плешу око људских буктиња и претварају се у силе амбиса. Очи им исијавају ужас и смрт. Неке су људске креатуре с ногама дивљих звијери. У косе су им уплетене змије отровнице, а рачвасти репови им се свијају као бичеви. Ту су и одвратне харпије, кентаури, сфинге, хидре, сциле које лају и прождиру умируће људске буктиње, химере које бљују ватру, и још десетине стравичних чудовишта. А сужњи у пламену, прије него што ће потпуно изгорјети, вичу: „Ми смо криви. Наш гријех, наш гријех, наш превелики гријех. Заслужујемо да вјечито сагоријевамо у паклу.“

Трзам се у кревету сав ознојен. Будим се престрављен оним што сам сањао. Мора да сам болестан, помишљам. Придижем се, стављам јастук под леђа и настављам радити. Љето је. Агресија НАТО-а на Југославију/Србију је, након три мјесеца, завршена и потписан је 'Кумановски споразум' који практично значи капитулацију Србије. Космет је окупиран од стране НАТО. Сједим пред телевизором у Оттаwи и гледам неку репортажу из Београда. У лијепо уређеном стану, новинар са Запада интервјуира једну Београђанку. Млада је, има бебу у наручју и добро говори енглески. Новинар је пита што мисли о бомбардирању Србије. Она се некако сва скврчила, увукла у себе и, као парализирана од страха, одговорила: „Ваљда смо то заслужили јер нисмо били довољно демократски.“ То ме је подсјетило на одређену сцену у загребачком зоолошком врту. Гледао сам како се храни једна огромна змија. Чувари су у њен кавез убацили неколико мишева. Они су у почетку цичали. А када су се сусрели са змијиним погледом, ушутили су се и укочили. Змија их је гутала једног по једног, а они ни гласа нису пустили. Извор: Правда