Правда

Његов интервју за лист “Ало“ вам преносимо у потпуности.

– Верујем да они једва чекају да ме врате у Хаг, јер ја сам неподношљив свима! Је л‘ можемо сада озбиљно?

– Па то је озбиљно. (смех) Не сме преда мном нико да показује узнемиреност. Стварно не знам како им је и да ли им је тешко, јер се о томе уопште не разговара. Спречавам сваки разговор на ту тему и са сарадницима и код куће. То је једноставно нешто што се нас не тиче и не зависи много од наше воље. Ја само знам једну ствар, а то је да нећу добровољно ићи у Хаг. Реците нам шта ви у ствари очекујете од пресуде? Поменули сте једном да ће казна сигурно бити драконска…

– Ја сам добио ту информацију да је Бруно Векарић, заменик специјалног тужиоца за ратне злочине, путовао прво у Загреб, па из Загреба за Хаг, па из Хага за Загреб, па у Београд и да је он неким хрватским функционерима у Загребу рекао да ће ми бити изречена казна од 25 година. То је моја информација из Загреба. Ја иначе не знам ништа друго. Ви добровољно нећете у Хаг, то нам је јасно, а шта мислите да ли ће вас Србија, односно Вучић, изручити?

– Досад није хтео, шта ће бити убудуће не знам, али има једна ствар која мора да се каже. Борис Тадић, Бојан Пајтић, Чедомир Јовановић, Радуловић и Томислав Николић би ме сигурно одмах испоручили, а Вучић досад није хтео.

– Мислим да је главни разлог што неће толику срамоту на себе. Није он глуп као Томислав Николић и није необразован као он. Свестан је колика би то била срамота, која се после поколењима преноси, и то му је основни разлог. Али хоће ли он у томе издржати или неће, ја не знам, јер просто немам никакав контакт са њим.

– У четвртак ћу обављати своје редовне обавезе. Поподне имам митинг у Панчеву у пет сати, а пре тога ћу се бавити редовним страначким активностима. Ми подносимо посланичке листе у свим општинама у Србији и сваки дан око тога има много посла. Нећу уживо пратити изрицање, јер ће ионако то после бити на свим вестима, а ја ћу у 12 држати моју редовну конференцију за медије, увече гостовати у једној ТВ емисији, и то ће бити дан као и сваки други.

– Уверен сам да ће странка опстати, јер више није могуће да се деси нешто као 2008. године. Сада је странка опет сређена, све одлично функционише, у потпуности је подигнута на ноге и јака је и стабилна, и може опет да функционише без мене. И онда је функционисала пет година без мог присуства, али ја сам држао све под контролом из Хага. Ја сам из Хага приметио да је Николић почео да цепа странку на време и први сам отворио обрачун, и то у последњем моменту. Питање је да ли бих ја победио у том обрачуну да сам оклевао још три-четири месеца.

– Нисам га ја ставио на посланичку листу, ја уопште нисам правио посланичку листу, него комисија коју је формирала централна отаџбинска управа. Председник комисије је била Вјерица Радета. Ја се у рад комисије нисам мешао.

- Мислим да сам све средио.

– Не, она је једва на то пристала и прошли пут и никако да се довољно покаје што је то урадила. Али, на њу су вршили притисак, прво и на мене, јер у почетку сам и ја био против. Нека агенција коју смо ангажовали инсистирала је, да кад већ морамо да мењамо Александра Мартиновића, за кога смо сазнали да је у дилу с Александром Вучићем, да по сваку цену треба да ме замени неко ко се презива Шешељ и пао је избор на моју супругу. Јадранка је једноставно пристала, али и данас јој је много криво што јесте, јер она се једноставно никада није активно бавила политиком и нема намеру, али у том тренутку је хтела да помогне странци. Доста се спекулисало последњих дана у вези са вашим посланичким имунитетом. Да ли ћете га имати или не у случају да одете у Хаг?

- Мој посланички имунитет доводе у питање два дневна листа, али они су веома злуради и злонамерни. Да би мени неко одузео посланички имунитет, морао бих претходно да будем послат на издржавање правоснажне казне затвора више од шест месеци, а мени се сада изриче само првостепена пресуда. Па ће онда требати да прође доста времена док преведу пресуду на енглески, па на српски, па док ја поднесем жалбу, па док се тужилаштво изјасни на ту жалбу, па тужилаштво да поднесе жалбу, па да се ја изјашњавам на њихову жалбу, и до коначне пресуде проћиће најмање три године. А ако ме после избора ухапсе и испоруче, ја нећу подносити оставку, бићу тамо као народни посланик.

– Нико озбиљан не износи такве приче. Озбиљни људи то не говоре, јер они се интересују, они прегледају моје јавне наступе свуда по унутрашњости Србије и моје интервјуе и из њих се могу закључити две основне ствари да нико од опозиционара оштрије и темељитије не критикује Александра Вучића од мене. Остали блебећу углавном неке споредне ствари, нико га темељито не критикује. И друго, ја сам потпуно јасан ми можемо у коалицију само са странкама које су против уласка у ЕУ и за интеграцију са Русијом.

– Имате ли неку редакцијску вагу да ме извагате? Ми смо имали пет митинга, сви су били доста добри. Ево јуче у Пријепољу је било много људи, доста муслимана, многи су дошли да се рукују са мном, онда смо шетали кроз град, око километар и по. Пре тога смо шетали по Београду. Могуће да сам смршао.

– Очекујем да неће прећи цензус, али не бавим се ја много Дачићем.

Мало људи зна да ви у дворишту куће имате два кучета и да се зову Тома и Драгица? – Није тачно да имам кучиће, ја имам два огромна шарпланинца, и да, зову се Тома и Драгица. Та имена сам им наденуо када сам се вратио из Хага.

– Нема апсолутно ниједну добру особину, постоје објективни показатељи да је он криминалац. Силно богатство које има никако није могао поштеним путем зарадити. Куће, станови луксузни, лични луксуз којим се размећу, путовања на ексклузивна летовалишта, скупоцена гардероба, баш се размећу. Поред свега тога, он зида цркву у Бајчетини као породични маузолеј, вредну милион евра, а у тој Бајчетини нема више од 18 становника, а основна школа је тамо укинута пре 30 година. Стекао је лажну факултетску диплому, а да ниједан испит није полагао. А Драгица краде паре од своје фондације, од укупног новца који је пристигао на рачун фондације она је украла више од 50 одсто. А оно што је добијала у кешу обилазећи неке српске колоније у Америци све је одмах стрпала у свој џеп. И ја то поуздано знам.

– Одлично! А лекари, лекари болују. Ја се одлично осећам, а мој лекарски конзилијум се осећа све лошије јер није им лако са мном. Зар не изгледам добро? Само што сам промукао од силних говора.

– Не, ја њега не могу да зовем, може само он мене, а ти разговори су веома, веома скупи. Понекад ми се јави. Можда ће се јавити ускоро.

- Немам слободно време. Ја нисам човек од неког широког круга познанства, нема ме у кафанском животу, на јавним манифестацијама, не идем на утакмице, у позориште. Седим код куће и радим када нисам ангажован на страначким задацима. Ја још журим да за ово колико ми је живота остало завршим неколико књига. То ми је најважније. Немам времена за нека дружења која нису посвећена послу, политици или науци. Имам један хоби који ми је остао из најранијег детињства. Поштанске марке сам почео да скупљам када сам имао 3-4 године. Сада немам времена да се тиме бавим, али откад сам се вратио из Хага, успео сам да надокнадим све оне домаће марке које сам пропустио.

Зашто током гостовања у једној ТВ емисији када сам вам упутила поздраве нисте хтели да ми их узвратите, односно нисте ми одговорили? А знали сте тачно ко вам је упутио поздраве? – А ко је Нада Мацура?

Лекарка, портпарол Хитне помоћи. – А нисам ја био никада код ње и користио њене лекарске услуге. Није била члан мог конзилијума. Не знам ни шта је по специјалности.

– Нисам је видео у животу. Ја сам толико преоптерећен, да не могу да слушам све шта ми ко преноси у пролазу. Ја ништа од томе не знам.

– Ја чекам да Слађана Петрушић заврши то што има у „Паровима“, па ћемо је онда примити у чланство СРС-а и онда одвести на ручак.

– Прво је моја жена купила две „лакоста“ мајице на бувљаку и када ми их је донела кући, биле су ми кнап, али сам јој рекао „шта ће ми овај крокодил? Скини ми то одатле“. Она ми каже, „Ма ово је ‚лакоста‘„ , а ја њој „Који ти је сад то ‚лаксота‘, њега ми ниси пријавила“. Тако је било први пут када су то новинари поменули, а Мркоњић ми је јавно онда обећао да ће ми купити 20 „лакоста“ мајица и још обећање није испунио.

– Имам много успеха. Успешан сам пре свега по томе што имам четири сина, што сам пружио неки допринос науци, а за који сматрам да није занемарљив, што сам обновио великосрпску идеологију, српско четништво, српски радикализам, и што сам победио Хашки трибунал.

– Не верујем да је масон, јер он је таква џукела да га ниједна масонска ложа не би ни примила, али га је водао Љубиша Ракић тамо негде по Европи и тамо га прогласили заштитником европске академије наука и уметности, јер је дао неки новчани прилог. Пошто Тома нема никакав академски степен и потпуно је необразован човек, то му је много значило, али масони такве не примају.

– Прво Дарвинова теорија је огроман еволуционарни и историјски допринос природним наукама и избацити Дарвинову теорију из школских уџбеника могло је пасти на памет само неком лудаку из Коштуничине странке. Мора се проучавати Дарвинова теорија, која се сваким даном све више доказује. Међутим, наравно, то што ја прихватам Дарвинову теорију не значи да нисам религиозан човек. Ја мислим да је суштина свега Бог као врховни разум у космосу, као највиша правда у космосу.

– Немам неке навијачке страсти када је реч о домаћим клубовима. Ја навијам за репрезентацију Србије у свим спортовима. Када не игра Србија, ја навијам за Русију. А веома ми је жао када у неким спортовима видим колике могу бити навијачке страсти, па се та наша омладина почне међусобно тући због навијања за различите клубове, а мене душа боли због тога.

Извор: Ало!