Решење сиријске кризе је у Сирији, а Европа се није осврнула на страдање хришћана. Та мржња према православљу, према Русији, према Византији, довела је до тога да њих баш брига за страдање хришћана, јер сматрају да су тиме показали да немају лош однос према исламу, тврди Чедомир Антић, председник Напредног клуба.
Имамо кризу која не може да се изрежира, али се ова својеврсна бомба спрема годинама. Нисам поклоник теорије завере, међутим, велике силе рачунају и на то. Избеглице имају свој значај — и хуманитарни, и политички, и војни, коментарише ефекте избегличке кризе Антић. Аустрија и Немачка су доста пре почетка рата у бившој Југославији, подсећа Антић, имале процене колико ће људи избећи и где ће доћи. „Сличне процене вероватно постоје и сада. Постојала је она информација руског научника који је тврдио да су избеглице усмераване врло суптилним радом одређених служби преко друштвених мрежа. Могуће да су делимично усмераване, али то је толико велики догађај од светског историјског значаја, где ми просто не можемо очекивати да ти прогнаници оду негде другде“, тврди Антић. Европске земље треба да знају, додаје он, да се ствар се не решава парцијалним потезима и да не могу да интегришу велики број људи који дођу из таквих земаља. „Повучени су митом како су они интегрисали неке људе ′50-их, ′60-их, ′70-их година. То није тачно. Нису никог интегрисали. Ако су интегрисали, интегрисали су јако мали број људи“, категоричан је Антић. Приликом једног од сусрета премијера Србије и Мађарске, подсећа Антић, поменуто је да живимо у времену нове сеобе народа. Иако се Европа, као и некадашњи Рим, суочава са великим проблемима који су довољно озбиљни и без избеглица, ипак сматра да у већој мери Европа може да контролише долазак избеглица. Притом те избеглице нису ничија војска, па нема ратног притиска који је некад постојао.
Европска унија је привремено решење
Стари Рим није освојен тако што су варвари једног дана пробили лимес (гранични бедем). Пробијали су они лимес често и Римљани су их често побеђивали, међутим у једном тренутку то остарело Римско царство се — поред осталих проблема — нашло под великим притиском управо избеглица. „Најезде с краја четвртог века су довеле до тога да у једном тренутку мноштва варвара дође на границе. Прво су живели на једној страни границе, онда на другој, па су потом почели да траже нека права“, додаје Антић и претпоставља да слична ситуација не може да се понови са избеглицама у данашње време. Ограђујући се да је футурологија дискутабилна дисциплина, Антић сматра да ће промена у Европи бити другачија. Европска унија нема решења за демографски и економски развој у будућности, тврди, па ће се европске државе суочити у наредних 100 година са падом становништва. „ЕУ нема решења и за политичко уједињење, дакле она нема услове да постане европска нација. Без нације нема државе у модерно време. Можемо сви то да критикујемо, да будемо љути због тога, али то је тако сад. Према томе, Европска унија није решење, она је привремено решење“, тврди Антић.
Препорода ће бити, али после слома
Проблем може да се превазиђе, сматра председник Напредног клуба, а као једну од могућности наводи велику културолошку промену која неће доћи тако брзо. И не брже од више од 100 година. „Можда тај проблем може да се превазиђе техничким и здравственим променама. Међутим, ако се промени изглед садашње породице, и успостави друштво у којем су клонирана деца, то значи укидање људског рода какав знамо од појаве цивилизације до данас. То неће бити свет родитеља и деце, већ свет браће. То ће бити свет који биолошки не напредује, који не може да живи у демократији“, наводи Антић. Он истиче да је ово питање далеке будућности, и нада се да се то ипак неће десити. „Моје мишљење је да ће се Европа суочити са демографским сломом у наредних 200 година. Тај демографски слом ће водити неком новом препороду. Неће нестати Европа, али ће бити нека друга Европа“, тврди Антић. Грчко-римска цивилизација је нестала, додаје он, али је уткана у нешто ново — у хришћанску античку традицију која живи и данас. Најзад, каква ће Европа бити у будућности нико не може са сигурношћу да тврди, али председник Напредног клуба сматра да је чињеница да ако Европа хоће да решава сиријско питање — мора да иде у Сирију. И мора да напусти неоколонијалне и империјалне циљеве. „Европа се није осврнула на страдање хришћана. Та мржња према православљу, према Русији, према Византији, довела је до тога да њих баш брига за страдање хришћана. Они сматрају да су тиме показали да немају лош однос према исламу. А имају добар однос према исламу јер због цена нафте уништавају један народ од 800 милиона становника у Африци, Азији, па ево видимо и овде у Европи“, категоричан је Антић.
Прочитајте још:
Извор: rs.sputniknews.com
