Правда

Тако је на пример број оних који не верују у утицај људи на климатске промене значајно већи међу конзервативцима, него међу либералима. Обрнуто важи када је реч о ГМО. Ново истраживање представљено у угледном научном часопису Плос Ван показало је да доступност информација на интернету иде у прилог окупљању људи у затворене групе и самоизолацији људи у складу с уверењима, интересима и мишљењу. “Неосноване гласине и теорије завера  илуминатима доминирају друштвеним мрежама”, упозоравају аутори истраживања. У студији спроведеној на узорку од 1,2 милиона људи у САД и Италији тим је истражио како се информације повезане с два врло различита наратива – с једне стране са научним новостима, а с друге с вестима из света теорија завере – конзумирају и како обликују заједнице на Фејсбуку. Како би истражили могуће пристрасности учесника, стручњаци су у лансирали 4.709 “троловских” (неистинитих, често ироничних тврдњи с циљем распиривања расправе) информација. Резултати су показали да је чак 77,92 одсто лајкова и 80,86 одсто одобравајућих коментара на ове вести стигло из редова корисника који често посећују странице теоретичара завера. Другим речима они нису препознали дезинформације чак ни кад су биле измишљена сатира. Спознајна затвореност Између осталог, мерења су показала да су посетиоци страница везаних за теорије завере више фокусирани на постове у својој заједници и да им је пажња оријентисана на ширење идеја теорија завере. Корисници научних вести мање су предани ширењу, а више склони коментарисању на страницама теоретичара завера. Колике је размере попримио проблем ширења дезинформација, најбоље показују бројке утврђене у студији . На сваки лајк и коментар на научној страници долази многоструко више лајкова и коментара корисника страница теорија завера. Дезинформације су опасност за цивлизацију као и тероризам Зато и не чуди то што је Светски економски форум  дезинформације на интернету сврстао међу највеће ризике савремене цивилизације заједно с тероризмом, сајбер ратовима и урушавањем система власти. У својој студији подсећа на панику коју је Х. Г. Велс изазвао 1938. радијском емисијом у којој је објавио да су Земљу напали ванземаљци. Аутори кажу да се тако нешто данас не може догодити јер су слушаоци постали критичнији. Ипак, они упозоравају да је интернет, попут радија 1938, данас релативно млад медиј и да његови корисници још нису развили потребне вештине здраворазумског разлучивања веродостојних од неверодостојних информација с тим да он има потенцијал да изазове много далекосежније последице, далеко већих и опаснијих размера. Има ли решења? Стручњаци се углавном слажу да је нереално очекивати да ће људи који верују у неке идеје које нису засноване на провереним чињеницама променити своје ставове и уверења ако се суоче с тврдњама типа: “наука доказује”. Данас није неуобичајено да се скептицизам према државним институцијама па и маинстреам научницима доживљава као доказ здравог разума и интелигенције иако су теорије завера углавном симплификације стварности. Зато сматрају да је потребно покренути више јавних расправа које ће се бавити проблематичним темама нарочито у државним медијима и образовним институцијама. Такође је неопходно показати јавности да научници у већини случајева нису плаћеници у служби центара моћи, већ људи као и сви остали.

Прочитајте још:Научници на корак од решења једне од највећих мистерија свемираШТА СВЕ НИСУ ПОКУШАЛИ – НИШТА НИСУ МОГЛИ: Најлуђи планови ЦИА-е за убиство Кастра

Извор: Б92