Правда

Према историјским подацима Концентрациони логор Јасеновац престао је да постоји 22. априла 1945. године. Наиме, тог датума, иако доста дуго после ослобођења Београда логораши овог злогласног логора извршили су пробој, а више од 90% логораша је погинуло у том јуришу. Дана 2. маја 1945. године у њега су ушле јединице ЈНА. Од тада је овај логор смрти слободан, али се он никако није уклапао у стратегију заборава коју је водио Тито уз помоћ Бакарића и Крајачића. Занимлљиво је то да се Јосип Броз Тито никада није појавио у Јасеновцу иако су у том логору касније подигнути споменици и одржаване разне церемоније, али су на њима увек говорили републички функционери на власти, партији и друштвено-политичким организацијама (у највише случајева из СР Хрватске). Одговор зашто Тито никада није посетио Јасеновац , а многе друге споменике јесте и зашто је то чувао као највећу тајну, према многим историчарима може се наћи у политици коју је сам Броз и његов најужи круг људи водио, а она је гласила да Јасеновац није био концентрациони логор и да у њему није вршен геноцид, те да је у њему настрадало највише Хрвата и комуниста (антифашиста), а не невиних Срба, Јевреја и Рома. У сведочењима Мирослава Крлеже и Милована Ђиласа може се наћи још један податак који говори о Титовом одбијању да призна да су у Јасеновцу убијани Срби, Роми и Јевреји. Тако се може наћи и прича по којој Броз није дао да Фрањо Туђман оде на робију због Јасеновца?! Средином шездесетих на Спомен подручју Јасеновац требало је да буде постављена спомен-плоча на којој је требало да буде уклесано да је у логору побијено 600 хиљада Срба, а како тврди портал Express, то је неколико пута више него што је установљено утврђивањем идентитета жртава. Међутим, бивши председник Хрватске Фрањо Туђман је био против тога јер је у томе препознао тенденцију доказивања колективне кривице Хрвата па је крајем 1965. написао резиме рада, у којему је објаснио зашто истицање таквог броја сматра погрешним и штетним. Радови на постављању спомен-плоче били су заустављени а сасвим је јасно на чију интервенцију. Седам година касније, против Фрање Туђмана поднета је оптужница да је "учествовао у обарању постојећег друштвеног система". Мирослав Туђман оптужницу је однео Мирославу Крлежи, који је прочитао и рекао: "То је дим". Након тога Крлежа се обратио Јосипу Брозу Титу. После те интервенције Тито је изрекао најпознатију реченицу: "Туђману не паковати". То је значило да Удба не сме подметати доказе и да суд не сме бити преоштар.

Прочитајте још:ЦИА НАЈАВЉУЈЕ БАЛКАНСКИ РАТ? Православни савез срушиће Велику Албанију!СРБА ИМА ОКО 11 МИЛИОНА: Ево како смо распоређени!

Извор: Телеграф