Правда

Ако је има довољно, вода значи живот. Или – ако је има превише или премало – смрт. Због тога расте страх да је Исламска држава циљано запосела бране у северном Ираку и у Сирији. Од осам важних брана на Еуфрату и Тигру, ИД контролише шест, а седму континуирано напада. Терористи, притом, те ресурсе циљано користе као оружје, тврди стручњак за истраживање сукоба Тобијас Фон Лосов из берлинске Фондације наука и политика: "Они с једне стране затварају воду да би изазвали сушу у одређеним подручима и одређена села и општине одсекли од воде, а с друге стране да би поплавили подручја како би с њих протерали становништво и онемогућили им живот на њима." Коришћење воде као оружја није изум ИД. Белгија је у Првом светском рату код Њупорта отворила бране на рекама и каналима како би поплавила долину Изера око које су се водиле борбе. Та мера уродила је плодом: немачке јединице су заустављене. Око четврт века касније сличан план трагично је пропао: у кинеско-јапанском рату Чанг Кај Шек 9. јуна 1938. у покрајини Хенан наредио је да се дигну у ваздух бране на реци Хуангхе. Ослобођене водене масе требало је да прогутају јапанску војску. Њихово напредовање је, међутим, том акцијом само заустављено на недељу дана. Уместо тога, водена маса прогутала је 800.000 кинеских цивила. И на Средњем истоку је у прошлости вода била употребљавана као оружје. Деведесетих година прошлог века, Садам Хусеин наредио је да се исуши подручје на југу земље с циљем да казни шиите који су тамо живели јер су подигли устанак против његовог режима. И сада, тврди научник Фон Лосов, у Сирији све сукобљене стране користе воду као оружје, али ниједна страна то не ради тако систематски и доследно као ИД: „Они се служе читавим дијапазоном могућности и користе воду као оружје у свим могућим варијантама.“ Фон Лосов то покрепљује и примерима: у мају 2015. Исламска држава заузела је брану на Еуфрату код Рамадија. Након тога су смањили количину воде у доњем току Еуфрата за половину и тако ограничили снабдевање водом у пет покрајина. Код бране на Еуфрату у близини ирачког града Фалуџе, ИД је 2014. године употребила воду како за обрану, тако и за напад. Прво је затворена брану и тако напуњен горњи ток водом како би потиснуо ирачке јединице на том подручју, да би потом брана били отворена и пуштена велика количина воде низводно од бране што је проузроковало толико велике штете, да је 60.000 становника морало да побегне. Због свих тих догађаја у прошлости, у свету су почеле да се пале лампе за узбуну када су борци ИД у августу 2014. године заузели брану на Тигру код Мосула. Од те највеће ирачке бране зависи око 50 одсто снабдевања у Ираку као и снабдевање курдских подручја водом. Контролишући ту брану, ИД је могла да велике делове Ирака исушује онако како јој је воља. У најгорем случају, они су могли да, ионако трошну брану, дигну у ваздух. Последица тога би био плимни талас који би у Мосулу био висок 20 метара, а чак и у Багдаду пет и који би у смрт гурнуо пола милиона људи. Ирачке јединице и курдске Пешмерге су, након нешто више од недељу дана, поновно успоставиле контролу над браном. Исламска држава је, осим исушивања и поплављивања, користила воду у још једној, трећој варијанти као оружје – тако што ју је тровала. У децембру 2014. је јужно од Тикрита питка вода затрована сировом нафтом, указује Фон Лосов. Том методом, ИД је намеравала да се послужи у мају 2015. и на европском тлу: њихова присталице намеравале су да отрују највећи резервоар воде у Приштини и откривени су тек непосредно пре него што су свој наум хтели да спроведу у дело. Највећа опасност прети, сматра Фон Лосов, ако ИД почне да губи територије које је заузела и ако почне да слаби. У том случају би, закључује берлинских научник, њихово вођство могло да осети да је на ивици провалије и сматрати да је дошао тренутак последње битке у којој би ИД, у некој врсти апокалиптичног чина, могла да разнесе бране и од воде створи оружје за масовно уништавање.

Прочитајте још:Алепо: Џихадисти немилосрдо убијају жене и децуРуски џихадисти: Алах нам је дао гвоздене ракете, користићемо их против отпадника Путина

Извор: newsweek.rs