Правда

Многи политички актери у Београду већ су политички мртви, сад је најбитнија дилема хоће ли им се придружити Милошевићев наследник Ивица Дачић? Пише: Ђоко Кесић Живот јесте несхватљиво чудо. Безброј је доказа овом феномену, а то управо доказује и бронзани споменик на београдском Цветном тргу, који је пре неколико дана дана свечано открио премијер Александар Вучић. Извајани лик писца Борислава Пекића, с видним цинизмом али достојанствено гледа у своје политичке противнике, које је презирао из дна душе. Они, бивши радикали, сетише се да му овековече дужно поштовање. Борислав Пекић је велики српски писац, али његови саборци из Демократске странке, за двадесет година владавине то нису учинили. Али радикали, пресвучени сад у напредњаке, који знају шта је политички маркетинг, урадише то баш испред носа "жутих". Све према заслугама, живот ни овај пут није погрешио, само је потврдио премисе из прве реченице. Останимо још мало с Пекићем, јер то је чудесна животна прича, да није тако, не би он био тако велики писац. Пекић није могао без политике. У аутобиографском страданију "Године које су појели скакавци" Пекић прича како је он током Другог светског рата, уз оца и неке комшије, у једном банатском селу недалеко од Панчева свако вече слушао радио Лондон. Разговори одраслих о политици после вести на Радио Лондону вероватно су му посејали клицу политике, па је он, већ тада схватајући шта је демократија, као гимназијалац у Београду основао Покрет демократске омладине. После извесног времена ухапшен је са својим саборцима иако су били само балави гимназисти. Осуђен је на дванаест година робије. Пекић се вратио у политику из Лондона где је написао своја капитална дела, почетком деведесетих, и био један од оснивача обновљене Демократске странке. На првим вишестраначким изборима за посланика ДС у Раковици губи од Војислава Шешеља. Иронија је потпуна, бивши Шешељеви радикали сад му подигоше заслужени споменик, а нису то урадиле демократе. Због чега, били су у Београду на власти двадесет година, данас немају одговор на ово питање. Само кажу "Вучић то није урадио из поштовања према Бориславу Пекићу, него из маркетиншких побуда". Чак и да су у праву, да ли Вучић лично, или било ко други, овим спомеником су умили образ Београду и Србији. Апсолутно је тачно да Вучић вешто плете поменуте маркетиншке мреже око себе. С тим у вези неко је вешто уоквирио ту његову врлину, уобличио ју је у речит виц који се препричава по београдским политичким салонима. Дакле, позове добри Бог Путина, Обаму и Вучића у своје небеске дворе и каже им: Вас тројицу сам одабрао између свих земљана да вам кажем – за седам дана биће смак света. О овоме нема никаквих разговора, ову моју вољу саопштите земљанима. Врати се Путин у Москву, позва у Кремљ своје сараднике и саопшти им Божју вољу, сазва пресс конференцију и рече: "Поштовани грађани, драги Руси, ви свакако знате да нисам верник и до данас нисам веровао да Бог постоји. Данас сам се уверио, био сам код њега и он је наредио да вам пренесем његову одлуку – за седам дана биће смак света". Обама дође у Вашингтон, изађе испред Беле куће, где су га чекали новинари. Рече им: "Поштовани грађани Америке, свакако вам је познато да сам ја верник, увек сам као и ви веровао у Бога. Управо сам се од њега вратио, рекао ми је да вам пренесем његову одлуку – за седам дана биће смак света". Вучић стиже у Београд, у згради Владе заказа прес конференцију. За микрофонима је дуго држао замишљењу камену фацу и најзад саопшти: "Драги пријатељи, грађани Србије, ви свакако знате да све што сам радио и све што радим, радим за добробит Србије. Морам да вам саопштим трагичну вест: био сам код Бога, он је одлучио биће смак света. Ја сам га измолио, убедио сам га, и он ме је послушао - да смак света одгоди за седам дана". Виц свакако подсећа на Вучићево самољубље, али он свакако не детерминише његово политичко биће. Он се сетио Борислава Пекића и дуга Србије према њему. Други нису, не само "жути" него ни Удружење писаца Србије. Овим гестом Александар Вучић почео је изборну кампању за опште изборе који су заказани за 24. април, а који не носе неизвесност ко ће победити. Победиће Вучић, односно СНС, али се бојим да се у Србији неће ништа битно мењати. Може Вучић да нас изненади, да око себе окупи ешелон способних људи који би се обрачунали с корупцијом у врху власти, који би се бринули искључиво о бољитку земље и коначно да од Србије направе државу, да прескочимо ово политичко-социјално умирање где се један човек заправо пита за све. Може ли то Вучић сутра урадити? Тешко, јер у кругу својих сарадника нема те способне људе, много је око њега "важних и заслужних" партијских другова, свако од њих тражи свој део. Ни Вучић ни Бизмарк, у околностима где не постоји јасна свест о важности државе, у кругу сарадника који гледају само своја посла – јер Србија је таква већ две стотине година – не би могли да направе те велике државничке кораке. Остаје нам да се бавимо дилемом ко ће од опозиционих странака преживети? На тој листи потенцијалних мртваца могу се наћи скоро све странке, од ДС до већ покојног ЛДП. И заиста, шта је друго преостало, рецимо Демократској странци Србије, него да угине, уколико не уђе у парламент. Чанкови "лигаши" ће живети дуже од корњача са Галапагоса. С тим у вези занимљив је Тадићев маневар у преговорима са "новим ДОС-ом". Он је преговарао с идејом да се не договоре, јер је везан тајном пупчаном врпцом са Вучићем. Они, то је очигледно, имају договор, Тадић неће ући власт, неће бити министар спољних послова, а могао би да глуми социјалисте. Отуда Вучићу склони медији ових дана пумпају некаково истраживање да Тадићев СДС има чак 14 одсто бирачког тела!? Све ово прати Чанак, па Вам уделио један савет: Ако не знате шта да радите у политици, пажљиво пратите шта ради Ненад Чанак. Он ће са Тадићем. Ове предизборне приче у Србији и опозиционо деловање залуталих политичких тутумрака могу имати везе и са две премисе - да ли сте легли у кревт погрешне девојке и да ли на раменима носите погрешну главу? Не видим разлику између ове две дилеме. Да ли све поменуто може да има везе са Ивицом Дачићем последњим титуларом црвеног скиптара у Србији? Могуће је! Шеф Социјалистичке партије Србије је једини истински политичар у Србији, учио је од најбољих. Хоће ли му то помоћи да преживи ове изборе? Звучи банално, али да ће Милошевићев наследник имати озбиљне проблем најавила је јавна женска именом Тијана Ајфон, која је у једном ријалитију рекла да Дачић има ону ствар малу као палац. Уследили су после озбиљни ломови. ПУПС је, без да обавести Дачића, склопио предизборни споразум са Вучићем. Вучић се јавно не ограђује од сарадње са социјалистима, али не би "с неким људима". Другим речима, не би са Дачићем. У београдским политичким салонима се прича како ће Дачић имати озбиљних проблема због сведочења свог бившег шефа кабинета Бранка Лазаревића у случају "Шарић". Та прича је празна пушка, Лазаревић нема ништа кобно за свог шефа и његовим везама с Шарићевим кланом. Много озбиљније претње чуче у жбуну званом Дунав осигурање и Галеника. Ове два моћне компаније водили су последњих десетак година социјалисти, а у њима је било свињарија и превара за две Агате Кристи. Они који су у затвору тим поводом имају узречицу "рекли нам Ружић и Дачић"… Сценаријо по Вучићу могао би да гласи: "Побуна у СПС, смењен Дачић, постављен човек који држи реч". Али ко у Србији верује политичару који држи реч и да ли Дачић лако пада? Не треба заборавити да је Дачић дошао на чело Социјалистичке партије Србије после жестоких борби унатар партије, после терета Милошевићеве заоставштине и судара с ликовима који су имали далеко боље позиције од њега. Дачић по мало личи на апаратчика из оних бивших комунистичких времена, али на оног апаратчика који опстаје у свим временима и системима. На крају, мало је безгрешних у виској политици Србије, ако их уопште има.

Прочитајте још:СНП Наши неће са радикалима јер је Шешељ „сувише мек“ према Вучићу!

Извор: Правда