Српски купци плаћају "крпице" и обућу скупље него они у земљама Евопске уније.
Разлог томе је, кажу упућени, пре свега недовољна конкуренција, али и високе марже и скупи кредити, па тако и у јеку сезонских снижења купујемо гардеробу и ципеле по папреним ценама. Сви који су имали прилику да пазаре на распродајама у Европи, уверили су се у то да иста роба код нас кошта од два до три пута више, чак и када је на највећем попусту. У сваком случају, иако је у Србију стигло доста европских и светских компанија чији комади гардеробе, рецимо мајице, у шопинг центрима европских метропола коштају три-четири евра, код нас тога нема. У јеку сезонских распродаја у Аустрији или Немачкој јакне могу да се купе за 20 и 25 евра, а потпуно исти модел у Србији кошта од 3.900 до 4.600 динара. Исти модел, исти трговац, а цена удвостручена. У Италији, рецимо, кожне ципеле на снижењу платимо 40 евра, а овде код истог трговца такав модел стаје с попустом 10.000 динара! - У суштини, нема довољно конкуренције на српском тржишту. Владају монополи, не само код пољопривредних производа, већ и текстилних - каже Милорад Васиљевић, секретар Удружења Привредне коморе Србије за текстил, одећу, кожу и обућу. - Чекамо да велики трговински ланци дођу код нас, јер онда би цене тих производа "ишле доле". Дакле, основно је то што нема конкуренције и фер тржишних услова. Васиљевић објашњава да више цене гардеробе и обуће условљавају и слаба куповна моћ и недовољан обрт и продаја робе, па онда увозници и трговци морају сами да финансирају залихе. Како су кредити код нас и даље веома скупи, камате су високе, између 12 и 15 одсто годишње, а на Западу су до два одсто. Тако да они морају да финансирају залихе, јер та роба нема обрт капитала који би требало да има, као што је случај на Западу. - Нема разлога да не буде иста цена и у Београду и у Бечу, трошкови нису ништа виши овде него у престоници Аустрије, осим финансирања залиха - наглашава Васиљевић. - Наши трговци високо маржирају те модне производе, и онда мора да постоји велика разлика у цени истих модела. Драгољуб Рајић, привредни консултант, сматра да цену истог производа у Србији у односу на ЕУ подиже и неразвијеност тржишта. У структуру цена улазе трошкови финансијског капитала, али и скупих услуга из државног сектора, који су у свету мањи него код нас. Трговци одећом у Србији, суочени с ниском куповном моћи и мањом продајом, једноставно нису озбиљни купци робе у већим количинима као њихове колеге у европским земљама. Када се купује мала количина робе, набавна цена је виша у односу на колеге из ЕУ, које купе по десет пута више. Та разлика иде до 35 одсто за одређене артикле, и то је главни узрок зашто је, на пример, у аустријском "Пандорфу" иста кошуља за више од 30 одсто јефтинија него у Београду.
Прочитајте још:
Извор: Вечерње новости