Правда

Према тумачењу извора, Србија заправо није имала избора већ се морала приклонити одлуци држава у ланцу балканске руте - да затворе своје границе одлучиле су Аустрија, Словенија, Хрватска, Македонија. Како наводе саговорници, све те државе, укључујући и Србију, нашле су се после вишемесечног хуманог односа према онима који беже од тренутно најсуровијих ратних разарања у свету, на страни држава такозваног источноевропског блока, које су од самог почетка избегличке кризе имале рестриктиван однос према том проблему. Упркос овим мерама спуштања завеса пред избеглицама на границама ЕУ, како преносе регионални медији, уочи јучерашњег састанка лидера ЕУ и Турске у Бриселу, немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер се не слажу са предлогом да се у декларацији лидера ЕУ са тог скупа нађе реченица да је "западнобалканска рута затворена". То је објавила агенција Хина позивајући се на више дипломатских извора. Према тумачењу саговорника, оно што је последица мера затварања граница на балканској избегличкој рути је још једно размимоилажење између земаља чланица ЕУ. То што је Аустрија самоиницијативно затворила границе, без сагласности са Немачком, довело је до озбиљних проблема у односима са Грчком, истичу извори. "Грчка на такозваној балканској рути је тренутно под највећим притиском, јер се преко 80.000 избеглица налази на њеној територији. Чињеница да су се Македонија, Србија, Хрватска и Словенија договориле са Аустријом да затворе своје границе, довела је до хуманитарне катастрофе на грчко-македонској граници. У овом тренутку се најмање 14.000 људи налази на пољани код грчког града Идомени, без хране, смештаја и организоване помоћи. За те људе, како ствари стоје, не постоји решење и не може се очекивати да ће успети да уђу у Македонију, односно да стигну до Немачке. С обзиром на то да Македонија не дозвољава улаз избеглицама на њихову територију, односно да је њихов повратак у Турску неизводљив, сви ови људи остају заробљени на ничијој земљи", упозоравају извори задужени за решавање избегличке кризе. Како истичу са лица места, камп за избеглице у Прешеву је пун избеглица, јер Хрватска уредно враћа и по неколико стотина избеглице дневно у Србију. "Србија покушава да кроз интервјуе са избеглицама одреди њихову "будућност". Тако ће неки од њих бити враћени у Македонију, некима би се кроз сарадњу са УНХЦР-ом могао понудити повратак у земље порекла, док би неки од њих могли да затраже и азил у Србији у редовном поступку. На десетине хиљада избеглица које су заробљене на тлу између Турске и ЕУ, чека револуционарно решење на састанку у Бриселу који се одржао јуче. Решење које се очекује на том састанку би морало бити свеобухватно и покрити питање заштите избеглице и у Турској, и у Јордану, Македонији, Грчкој... Тешко је очекивати да би решења из Брисела могла бити примењена у скорије време", истичу саговорници. Према њиховим речима, чак и да мир у Сирији ускоро завлада, ЕУ и њене будуће чланице показале су свој "хумани" однос према људима у невољи. "Ових дана тај однос је дефинисан кроз кршење људских права, бодљикаве жице и наоружане војнике на својим границама", закључују саговорници.

Прочитајте још:Страх Балкана да не постане циљ за избеглицеПочиње студентска кампања „Имам права на то, никад у НАТО!“

Извор: Данас