Правда

Пише: Данијел Шифер Далеко од тога да желим да умањим злочине за које су били криви Срби између 1992. и 1995. Неутралног посматрача, међутим, зачуђује то до које мере су одговорни из редова босанских муслимана и Хрвата систематски ослобађани, за исте злочине: ни бивши председник босанских муслимана Алија Изетбеговић, аутор веома фанатичне "Исламске декларације", блиске идеологијама Ал каиде и Исламске државе, који су данас поринули у крв и ватру нашу слободну и демократску Европу, ни бивши председник Хрватске Фрањо Туђман, ноторни антисемита и осведочени ревизиониста, никада нису били узнемирени од стране овог суда. Умрли су, покривени почастима, природном смрћу, сахрањени као хероји, ако не и као мученици! Правична резолуција УН требало би да једнако осуди за ратне злочине и злочине против човечности зверства која су починиле војне и парамилитарне снаге босанских муслимана под командом Насера Орића. Генерал Филип Моријон, бивши командант Унпрофора то је недвосмислено потврдио, али су то, нажалост, веома мало чули конформистички медији и антисрпско окру-жење: "У ноћи православног Божића, светој ноћи јануара 1993, Насер Орић је водио нападе на српска села... Било је одсечених глава, гнусног масакра који су починиле снаге Насера Орића у свим околним селима", имао је храброст да изјави. Ова села босанских Срба, сравњена са земљом и спаљена, обишао сам и описао у мојој књизи "Реквијем за Европу" у мају 1993. Насер Орић и његови крвници су проглашени кривим за најтеже злочине над српским цивилима. Али, најгоре у овој жалосној причи је да је Хашки трибунал, непри- хватљиво и недостојно, тог истог Насера Орића ослободио за његова безбројна убиства! Још горе, сада је јасно да су се у снаге босанских муслимана нашироко инфилтрирали борци Ал каиде, нарочито крвожедни, који су дошли у помоћ својој "муслиманској браћи", из Авганистана, Ирана, Пакистана и Саудијске Арабије: "Алаху акбар!", узвикивали су одсецајући главе својим српским непријатељима, а онда с тим главама понекад играли фудбал! Такође је веома јасно да су прва одсецања глава, од стране оних који су касније постали Исламска држава, која данас терорише градове као што су Париз или Брисел, била против Срба, у Босни. Зар није на истој тероторији, у време рата у бившој Југославији, настао џихад у Европи, што, такође, доказује и фамозна "Банда из Рубеа", француска терористичка ћелија. Истовремено, хрватски генерал Анте Готовина, иако је одговоран, у Крајини, за најгоре етничко чишћење, у операцији "Олуја", проглашен је невиним, а затим ослобођен од ових тешких оптужби. Да је осећање праведности остало само пуста жеља за Међународни кривични суд за бившу Југославију, имајући у виду скандалозну некажњеност коју уживају босански и хрватски злочинци, у то нема никакве сумње. Реч је о непоштеним, различитим аршинима. Имам утисак, данас, да Радован Караџић кривично плаћа за цео свет у Хашком трибуналу: Караџић није крив за све злочине за које је оптужен у Хагу. Пресуда од 40 година затвора је неправедна! Караџић ми се увек поверавао да у Босни не жели да се бори против муслимана, које је поштовао, него против исламског фундаментализма, тероризма и џихада, варварства Ал каиде која је данас, конкретно, постала Исламска држава. Караџић је био убеђен да његов народ, Срби у Босни, представљају неку врсту политичког и војног бедема који штити слободу у Европи, против варварства Исламске државе у настајању. Извор: Вечерње новости